Južna Koreja je uspešno sprovela prvi kompletan letni test nove krstareće rakete Čonrjong, oružja koje bi u narednoj deceniji trebalo da postane jedan od najvažnijih elemenata udarnog arsenala južnokorejskog ratnog vazduhoplovstva.
Raketa, poznata i kao KALCM, projektovana je za uništavanje jako utvrđenih i podzemnih objekata, pre svega severnokorejskih komandnih mesta, bunkera, skladišta i strateške infrastrukture smeštene duboko u planinskom terenu. Glavni nosač u budućnosti biće domaći lovac 4+ generacije KF-21 Boramae, dok se kao moguće platforme pominju i FA-50, KF-16 i F-15K.
Test je održan 25. juna 2026. godine i označio je prvi uspešan kompletan let rakete, posle dva neuspešna pokušaja u januaru i martu iste godine. Raketa je lansirana sa lakog borbenog aviona FA-50 na vazduhoplovnoj bazi 3. krila za obuku letača Južnokorejskog vazduhoplovstva. Posle odvajanja od aviona, motor se uspešno uključio, a raketa je završila stabilan let po predviđenom profilu.
To je važan trenutak za Seul, jer Čonrjong više nije samo projekat iz razvojnih planova i izložbenih maketa. Raketa je ušla u fazu u kojoj se proverava njen realan let, rad motora, stabilnost, aerodinamika i ponašanje posle lansiranja sa aviona.
Raketa za najtvrđe ciljeve Severne Koreje
Čonrjong je nastao iz vrlo konkretnog vojnog problema. Severna Koreja veliki deo svoje strateške infrastrukture drži u utvrđenim, ukopanim i planinskim objektima. Komandni centri, skladišta, raketne baze i podzemni kompleksi projektovani su tako da prežive prvi talas udara i otežaju protivniku njihovo otkrivanje i uništenje.
Južnoj Koreji je zato potrebno oružje koje može da se lansira izvan neposrednog dometa protivvazdušne odbrane, da leti nisko, da zaobiđe opasne zone i da pogodi precizno, uz dovoljno snažnu bojevu glavu za prodor u utvrđene objekte.
Prema dostupnim karakteristikama, Čonrjong ima operativni domet veći od 600 kilometara, dužinu od 4,9 metara i masu od približno 1.300 kilograma. Nosi probojnu bojevu glavu namenjenu za udare po bunkerima i ojačanim objektima, dok je trup projektovan tako da ima smanjen radarski odraz. Time se umanjuje verovatnoća ranog otkrivanja od strane neprijateljskih sistema protivvazdušne odbrane.
Pogon obezbeđuje turboventilatorski motor, koji raketi omogućava brzinu blizu 1 maha. To znači da Čonrjong nije najbrža raketa na svetu, ali kod ovog tipa oružja brzina nije jedini adut. Njena vrednost je u dometu, preciznosti, niskom profilu leta, smanjenoj uočljivosti i sposobnosti da pogodi cilj koji je za običnu avio-bombu ili raketu kratkog dometa preduboko u neprijateljskoj pozadini.
Navođenje za precizan završni udar
Čonrjong koristi kombinovani sistem navođenja. U osnovi su inercijalni navigacioni sistem i satelitske korekcije, dok se za završnu fazu pominje infracrveni senzor za snimanje, sposoban za automatsko prepoznavanje cilja.
To je posebno važno za udare po objektima koji su maskirani, ukopani ili zaštićeni. Raketa ne mora samo da doleti do koordinata, već mora da razlikuje cilj u završnoj fazi, koriguje putanju i pogodi tačku koja omogućava najveći efekat probojne bojeve glave.
Po logici upotrebe kao i samom dizajanu, Čonrjong se uklapa u porodicu savremenih krstarećih raketa dugog dometa koje se lansiraju iz aviona, poput evropskih Storm Shadow/SCALP i nemačko-švedskog Taurus-a. Južna Koreja već koristi Taurus KEPD 350K, ali razvoj domaće rakete daje joj nešto što je mnogo važnije od pojedinačne kupovine: sopstvenu industrijsku kontrolu, mogućnost prilagođavanja i potencijalni izvozni proizvod.
KF-21 dobija zube za udare po zemlji
Glavni budući nosač Čonrjonga biće KF-21 Boramae, najambiciozniji južnokorejski borbeni avion. Iako se često opisuje kao lovac 4+ generacije, KF-21 je za Seul mnogo više od zamene za starije avione. On treba da bude osnova domaće borbene avijacije i platforma koja će postepeno dobijati sve širi spektar naoružanja.
Prva faza razvoja KF-21 bila je usmerena na letne karakteristike i sposobnosti vazdušne borbe. Sledeća faza donosi ono što avion pretvara u pravi višenamenski sistem: integraciju oružja vazduh-zemlja, vođenih bombi i krstarećih raketa. Čonrjong je u tom paketu najvažniji zbog dometa i strateške težine.
FA-50 je trenutno poslužio kao test platforma. To ima smisla, jer je reč o domaćem lakom borbenom avionu koji Južna Koreja dobro poznaje i koji se već koristi u zemlji i izvozi. Ukoliko raketa bude integrisana i na FA-50, Seul bi dobio širu mrežu nosača, a potencijalni strani korisnici FA-50 mogli bi u budućnosti dobiti pristup raketi većeg dometa.
Pominjanje KF-16 i F-15K dodatno širi priču. Južnokorejsko vazduhoplovstvo bi, u slučaju pune integracije, moglo da rasporedi Čonrjong na različite tipove aviona, od lakših platformi do teških udarnih lovaca.
Od razvoja do izvoza
Ako program bude napredovao po planu, razvoj Čonrjonga trebalo bi da bude završen do 2028. godine. Masovna proizvodnja očekuje se 2029, a ulazak u operativnu službu početkom tridesetih godina. To se vremenski poklapa sa sazrevanjem programa KF-21 i širenjem njegove borbene uloge.
Južna Koreja u ovom projektu ne vidi samo domaću potrebu, već i izvozni potencijal. Zemlja se poslednjih godina pretvorila u jednog od najagresivnijih i najuspešnijih igrača na međunarodnom tržištu naoružanja. Prema podacima SIPRI-ja, Južna Koreja je među deset najvećih izvoznika velikog konvencionalnog naoružanja, dok je za evropske članice NATO-a postala jedan od najvažnijih dobavljača posle Sjedinjenih Država.
Korejski tenkovi, haubice, raketni sistemi i avioni već su našli kupce u Evropi, Aziji i na Bliskom istoku. Krstareća raketa za KF-21 i FA-50 mogla bi dodatno da ojača taj paket, naročito za zemlje koje žele zapadno kompatibilno oružje, ali ne žele potpunu zavisnost od američkih ili evropskih političkih odluka.
Čonrjong zato nije samo nova raketa za južnokorejske pilote. To je deo šire transformacije Južne Koreje iz korisnika u proizvođača složenog strateškog naoružanja. Uspešan test od 25. juna pokazuje da Seul polako zatvara krug: domaći avion, domaća raketa, domaća industrija i cilj koji je od početka jasan, sposobnost da se najtvrđi severnokorejski objekti pogode iz velike daljine.
