Dok je ovih dana pažnja celog sportskog sveta okrenuta ka modernim gladijatorima i svetskom prvenstvu u fudbalu, podsetimo se da je Drugi svetski rat prekinuo mnoge sportske karijere na vrhuncu slave. Neke slavne igrače oterao je u uniformu, pa i u smrt. Ser Tom Fini (Tom Finey), Andreas Kupfer, Ernest Vilmovski (Ernest Wilimowski rođen kao Ernst Otto Pradella), Matias Sindelar (Mathias Sindelar, centarfor Vundertima), ali i ceo tim ”Start” iz Kijeva koji je posle ”meča smrti” s Nemcima streljan. Tu je i naš Boško Petrović kome su slomljena krila na španskom nebu, ali i Blagoje Marjanović i Aleksandar Tirnanić čije su karijere prekinute ratom.
Posebnu pažnju ćemo posvetiti napoznatijem imenu iz ove plejade Fridrihu Fricu Valteru.
Ljubav prema fudbalu, urođeno shvatanje odgovornosti i srčanosti, od ovog čoveka su stvorili legendu. Sigurni smo da mnogi ljubitelji fudbala znaju za njegovu neobičnu životnu priču, no da se podsetimo dok teku dani svetskog prvenstva u fudbalu. Fridrih Valeter (Friedrich Walter) poznatiji kao Fric Valter (Fritz Valter) rođen 1920. godine, preminuo 2002. godine bio je vrhunski nemački fudbaler. Status istinske legende stekao je ne samo zbog svojih sportskih uspeha već i zbog životnog puta. Bio je kapiten nemačke muške fudbalske reprezentacije koja je u Švajcarskoj 1954. godine osvojila titulu prvaka sveta pobedivši zlatni tim (Aranycsapat, Golden Team) Mađarske koji se posle toga, sticajem okolnosti više u tom sjaju nije pojavio.
Valter je rođen u Kajzerlauternu, gradu koji je dobio ime po reci ponornici (Lauter). Već u osmoj godini on se upisuje u juniorsku školu lokalnog kluba. Njegova dva brata takođe su igrali u prvom timu gde je i on 1938. godine sa 17 godina debitovao. Dve godine kasnije, 1940. igra i prvu utakmicu za reprezenaciju. Ako se po jutru dan poznaje, to se moglo za njega reći jer je Rumuniji dao tri gola. Rat prekida i njegovu karijeru i on 1942. godine biva regrutovan. Pri kraju rata je zarobljen i obreo se u zarobljeničkom logoru u Mađarskoj gde je provodio logoraške dane igrajući fudbal s mađarskim i slovačkim stražarima.
Kako se spasao odlaska u surove sovjetske zarobljeničke logore? Po jednoj verziji spasao ga je Mađar koji ga je gledao u reprezentaciji Nemačke. On je komandi logora rekao da Valter nije Nemac već Austrijanac koji je prisilno mobilisan posle Anšlusa. Valter je u svojoj knjizi ”Utakmice koje neću zaboraviti” napisao: ” Stajali smo uz aut liniju i gledali kako stražari igraju fudbal. Jednog trenutka lopta je doletela do mene i ja sam je mahinalno prosledio centarforu. Bio je to klasičan pas kao sa treninga i gol je bio neminovan. Stražari su me pokretima pozvali u igru”. Fric je prebačen u sovjetski zarobljenički logor na teritoriji Rumunije. Tamo ga je spasao izvesni major Žukov koji je voleo fudbal. ”Ruski komandant je bio vatreni pobornik fudbala i spasao me je od slanja u Sibir više puta. Kada je saznao da je moj grad u francuskoj zoni on je mom bratu Ludvigu i meni izdao dokumente i poslao nas kući s misijom francuskog Crvenog krsta”.
Kada se vratio kući postao je kapiten reprezentacije i sa svojim timom, ”’Kajzerslauternom”, osvojio dva domaća prvenstva. Na svetsko prvenstvo 1950. Nemačka nije otišla jer je bila pod udarom međunarodnih sankcija. Međutim, već 1954. godine, devet godina posle rata, ona postaje šampion sveta! Najveći favorit bio je čuveni ”Zlatni tim” Mađarske koji je tada bio neprikosnoven na svetu. Jedini od kog se moglo očekivati da im pruže nekakav otpor bila je reprezentacija Urugvaja. U teškom meču polufinala i oni su poklekli. U finalu su se našli Mađarska i Nemačka koju su Mađari u eliminacionom delu pregazili sa 8:3! Lider i kapiten Nemaca bio je upravo Valter.
Sada svi znaju rezultat, ali tada na Nemačku niko nije davao ni prebijene pare – osim njih samih.
Posle utakmice svi su komentatori pametni (kao posle boja generali), pa su počeli da se ređaju uzroci poraza Mađara, pri čemu je malo ko tada spominjao razloge uspeha Nemaca. Sigurno je da je povreda Puškaša, najboljeg igrača sveta, uticala jer on se nije potrpuno oporavio do finala. Faktor koji je ušao u legendu kaže sledeće: utakmica je igrana po vlažnom, tmurnom vremenu. U Nemačkoj se i danas takvi uslovi zovu ”vreme Frica Valtera”. Činjenica je da se kapiten vratio iz zarobljeništva posle teške malarije i često je igrao najbolje kada nije bilo jakog sunca. Idealno za njega bilo je vlažno, hladno vreme. To je lepo za legendu i verovatno istinito. Međutim, kretanje rezultata neumoljivo kaže sledeće:
- Već u šestom minutu Mađarska je povela preko Puškaša.
- U osmom minutu, Mađarska preko Zoltana Cibora duplira vođstvo! Sve je ličilo na već viđenu katastrofu.
- Nemci se ne daju i dva minuta kasnije, u desetom minutu, Maks Morlok smanjuje na 2:1.
- U 18 minutu Helmut Ran izjednačuje na iznenađenje celog stadiona.
- Konačno, u 84. minutu Ran postiže svoj drugi gol za preokret i titulu!
Ova pobeda Nemačkoj je u psihološkom smislu značila mnogo. Ponižena i razorena zemlja imala je konačno neki razlog da se raduje. Ko se najviše radovao? Fudbaleri, među kojima su se nalazili Fric Valter i njegov mlađi brat Otmar koji je tada kao centarfor postigao četiri gola na turniru. Ironija sudbine udesila je tako da braća budu umešana u najveću sportsku dramu i poraz Mađara. Valter nije zaboravio pomoć mađarskih stražara pa kada je ugušena pobuna u Mađarskoj 1956. godine pomagao je finansijski svima kojima je mogao. Poslednji put na teren je istrčao 1958. godine protiv Švedske kada je i teško povređen. Povukao se iz fudbala već sledeće godine.
Odbijao je pozive bogatijih klubova i nikad nije otišao iz rodnog grada. Godine 1985. matični stadion Kajzerlauterna, ”Betcenber” preimenovan je u njegovu čast. Fric je maštao o tome da jednog dana i u njegovom gradu zaigraju najbolji fudbaleri sveta na nekom od prvenstava. To se dogodilo 2006. godine u grupnoj fazi Svetskog prvenstva kada su u Kajzerslauternu svoju utakmicu odigrale reprezentacije Italije i SAD. Meč je počeo minutom ćutanja u čast Frica Valtera. To nije jedina počast koju je doživeo. Godine 2003. povodom pedesetogodišnjice osnivanja UEFA Valter Fric je proglašen najboljim nemačkim igračem svih vremna i uvršten u klub velike četvorke kapitena. U njoj se nalaze Uve Zeler, Bekenbauer i Lotar Mateus.
Dragi naši čitaoci, dok gledate ovih dana prvenstvo koje podseća na Open format sa čak 48 reprezentacija, da se podsetimo da je fudbal nekada zaista umeo da bude više od igre.
