Rusko Ministarstvo spoljnih poslova objavilo je da Oružane snage Ruske Federacije pokreću faznu primenu sistematskih udara na vojne, industrijske i komandne objekte u Kijevu. Saopštenje je predstavljeno kao odgovor na ukrajinski napad na Starobilsk, koji Moskva opisuje kao tačku posle koje više neće biti istog režima uzdržavanja.
Prema ruskoj strani, ciljevi budućih udara biće preduzeća ukrajinskog vojno-industrijskog kompleksa u Kijevu, lokacije za projektovanje, proizvodnju i obuku operatera dronova, komandna mesta, centri za donošenje odluka i druga infrastruktura koja učestvuje u planiranju i izvođenju udara po ruskim snagama i teritoriji pod ruskom kontrolom.
Poruka Moskve ovog puta nije formulisana kao rutinsko upozorenje. U saopštenju se navodi da je napad na Starobilsk bio „poslednja kap koja je prelila čašu strpljenja“. Ruska diplomatija taj napad naziva dokazom „nacističke i terorističke prirode kijevskog režima“, dok ukrajinska strana tvrdi da je pogodila elitnu jedinicu za komandovanje dronovima u blizini Starobilska, na teritoriji Luganske oblasti pod ruskom kontrolom.
Prema ruskim izvorima, meta napada nije bila vojna jedinica, već internat pedagoške škole, odnosno dečja spavaonica, u kojem je poginula 21 osoba. Moskva tvrdi da je Kijev bio potpuno svestan da gađa civilni objekat.
Strancima rečeno da napuste Kijev
Rusko Ministarstvo spoljnih poslova pozvalo je strane državljane, uključujući osoblje diplomatskih misija i predstavnike međunarodnih organizacija, da što pre napuste Kijev. Stanovnicima ukrajinske prestonice poručeno je da se ne približavaju vojnim i administrativnim objektima.
Ovakva formulacija ima dvostruku funkciju. Sa jedne strane, Moskva pokušava da unapred predstavi buduće udare kao usmerene na vojne i komandne ciljeve. Sa druge strane, poruka stranim diplomatama i međunarodnim strukturama predstavlja signal da se Kijev više ne tretira samo kao politički centar Ukrajine, već kao prostor u kojem će se sistematski gađati vojna infrastruktura i komandni aparat.
Ovo nije prvi put da Moskva upućuje slično upozorenje. Početkom maja ruska strana je takođe zatražila od zaposlenih u diplomatskim predstavništvima da napuste Kijev zbog mogućnosti udara ukoliko bi Ukrajina pokušala da napadima na rusku teritoriju poremeti proslavu Dana pobede 9. maja.
Ipak, nikada do sada nije izdato upozorenje odmah nakon već izvršene odmazde. Sada je i ton znatno tvrđi, jer se upozorenje vezuje za najavu faznih i sistematskih udara, a ne samo za mogućnost jednokratnog odgovora.
Kijev kao centar dronovske infrastrukture
Posebno je zanimljivo što rusko Ministarstvo spoljnih poslova u prvi plan stavlja ukrajinske dronove. Moskva najavljuje udare na mesta gde se dronovi projektuju, proizvode, pripremaju i gde se obučavaju operateri. To pokazuje da ruska strana Kijev ne posmatra samo kao politički centar, već i kao jedan od ključnih čvorova ukrajinskog rata dronovima.
Tokom poslednjih meseci ukrajinski dronovi sve češće pogađaju objekte duboko u ruskoj pozadini, od energetskih postrojenja i skladišta, do aerodroma, rafinerija i transportnih pravaca. Ruski izvori sve otvorenije govore da se protiv ovakvog načina ratovanja ne može boriti samo presretanjem pojedinačnih letelica, već udarima po lancu proizvodnje, planiranja, obuke i komandovanja.
Upravo zato se u saopštenju pominju i centri za donošenje odluka. Taj izraz se u ruskoj retorici koristi godinama, ali je često ostajao samo pretnja, a ne i praksa. Nova formulacija sugeriše da Moskva pokušava da pokaže kako se pravila menjaju posle Starobilska.
Zapadno ćutanje o Starobilsku kao deo ruskog narativa
Ruski izvori već danima ističu da je tragedija u Starobilsku uglavnom ignorisana u zapadnom medijskom prostoru. Moskva tvrdi da su veliki mediji i političke strukture na Zapadu prećutali napad, ili ga sveli na usputnu informaciju, dok se istovremeno svaki ruski udar po Ukrajini automatski predstavlja kao namerni napad na civile.
Ruska strana je organizovala posetu stranih novinara mestu događaja u LNR. Prema ruskim navodima, najveći zapadni mediji se nisu pojavili, dok nisu ni sve publikacije čiji su dopisnici posetili teren nisu objavile materijal o incidentu.
Ta dimenzija je opasna jer Moskva sada najavu udara po Kijevu ne predstavlja samo kao vojni odgovor, već i kao odgovor na političko-medijski obrazac u kojem se ukrajinski napadi na civilne objekte, po ruskoj oceni, sistematski prećutkuju ili relativizuju.
Zaštita Rusa u inostranstvu dobija vojnu dimenziju
Istog dana kada je Moskva podigla ton oko Kijeva, objavljen je i zakon koji nosi još širu poruku. Vladimir Putin potpisao je dokument kojim se predsedniku omogućava da rasporedi ruske oružane snage radi zaštite ruskih građana koje su uhapsili, pritvorili ili krivično gonili strani sudovi ili međunarodne sudske strukture u kojima Rusija nije učestvovala kao strana.
Dokument je objavljen 25. maja na zvaničnom portalu pravnih informacija. Prema njegovim odredbama, ruski državni organi, u okviru svojih ovlašćenja, mogu preduzimati neophodne mere radi zaštite takvih građana. Ključna tačka je mogućnost angažovanja oružanih snaga kada se ruski državljani u inostranstvu suočavaju sa krivičnim gonjenjem koje je, prema ruskom zakonu, nezakonito.
Zakon stupa na snagu 10 dana nakon zvaničnog objavljivanja.
Zašto je ovaj zakon opasan
Na prvi pogled, zakon deluje kao pravni dodatak postojećoj državnoj zaštiti državljana. Međutim, njegova politička težina je mnogo veća. On formalizuje mogućnost da zaštita Rusa u inostranstvu više ne bude samo diplomatsko, konzularno ili obaveštajno pitanje, već potencijalno i vojno pitanje.
Ruski zakonodavci ovu meru predstavljaju kao odgovor na postupke država koje, prema njihovoj oceni, pokušavaju da gone ruske građane mimo međunarodnog prava i bez učešća Rusije u postupku. To se može odnositi na slučajeve hapšenja, izručenja, sankcionisanih lica, optuženih državljana, kao i postupke pred međunarodnim sudovima čiju nadležnost Moskva ne priznaje ili u kojima ne učestvuje.
U objašnjenjima dokumenta naglašava se da upotreba vojske treba da bude ciljana i da ne podrazumeva vojnu akciju punih razmera. Ta formulacija je zanimljiva. Ona ostavlja prostor za širok spektar mera, od zaštitnih operacija i evakuacija, do demonstracije sile ili ograničenih akcija u kriznim situacijama.
Moskva širi pravni okvir za spoljne operacije
Novi zakon pokazuje da Moskva pokušava da unapred stvori pravni okvir za situacije u kojima bi ruski državljani mogli biti uhapšeni ili gonjeni u zemljama koje Rusija smatra neprijateljskim ili politički instrumentalizovanim. To je posebno važno u trenutku kada se sve češće govori o zaplenama imovine, sankcionim postupcima, procesuiranju ruskih zvaničnika, vojnika, poslovnih ljudi i državljana povezanih sa državnim strukturama.
Ovim zakonom Rusija sebi daje unutrašnje pravno pokriće da takve slučajeve ne tretira samo kao pravne sporove, već kao pitanje državne zaštite. Nije slučajno što se dokument pojavljuje u isto vreme.
Praktično, zakon ne znači da će ruska vojska automatski intervenisati svaki put kada ruski državljanin bude uhapšen u inostranstvu. Ipak, znači da je pravni prag za takvo delovanje spušten i preciznije definisan iz ruske perspektive.
Dve poruke istog dana
Najava sistematskih udara po Kijevu i potpisivanje zakona o zaštiti Rusa u inostranstvu dolaze iz istog političkog raspoloženja u Moskvi. Rusija poručuje da više ne želi da odgovara pojedinačno i reaktivno, već da uvodi pravne i vojne mehanizme za širi odgovor.
Opasna je pretpostavka da zemlja poput ove može da se pritiska, a da se svaki njen oprez tumači kao slabost. Takva strategija poslednjih godina vodi ka sve opasnijoj tački. Sankcije, zaplene, izolacija, udari po dubokoj pozadini, sabotaže, naoružavanje protivnika, obaveštajno navođenje i politički procesi protiv ruski državljana stvorili su okvir u kojem Moskva sve manje vidi razliku između direktnog i posrednog rata.
Problem nije u tome što Rusija ponovo „preti“, već u tome što se postepeno zatvara prostor u kojem nuklearna sila može da se povuče bez gubitka obraza, autoriteta i unutrašnje kontrole nad sopstvenim odgovorom. Kada se uzdržanost tumači kao strah, a upozorenje kao propaganda, onda se protivnik gura ka potezu koji više nije namenjen demonstraciji, već destrukciji.
