Ukrajinske snage poslednjih nedelja sve češće napadaju transport na kopnenom koridoru koji vodi ka Krimu. Prema oceni pukovnika Andreja Pinčuka, bivšeg šefa Ministarstva državne bezbednosti DNR i komandanta dobrovoljačke jedinice BARS-13, cilj Kijeva je vojni i politički: poremetiti snabdevanje ruskih snaga i istovremeno udariti na turizam na poluostrvu.
Pinčuk tvrdi da su ukrajinske oružane snage dostigle „kvalitativno novi nivo operacija dronova dugog dometa“. To više nisu samo pojedinačni napadi kamikaza-dronovima na vidljivu metu. Prema njegovim rečima, sada se koriste teške bespilotne letelice kao repetitori i „matični dronovi“, sa kojih se lansiraju FPV dronovi namenjeni napadima na transport. Mete se biraju i uz pomoć veštačke inteligencije.
To znači da se koridor ka Krimu više ne posmatra samo kao putni pravac koji treba povremeno napasti. On postaje zona sistematskog lova. Svako vozilo, vojni kamion, cisterna, kolona, pa čak i civilni transport, mogu postati meta ako se nađu u prostoru koji ukrajinski dronovi pokrivaju.
Vojni i politički cilj iste operacije
Pinčuk ovu taktiku opisuje kao klasičnu vojnu strategiju prenetu u eru bespilotnih letelica. Ranije su takve zadatke obavljali topovi, avioni i raketna artiljerija. Danas ih sve češće preuzimaju dronovi.
„To je strategija pozorišta operacija“, objašnjava on. Kada se logistika iscrpi, otežavaju se akumulacija snaga, rotacija, snabdevanje i dopuna jedinica. U takvim uslovima linija fronta postaje ranjivija, jer se borbene jedinice ne mogu dovoljno brzo obnavljati ni premeštati.
Kod Krima, međutim, postoji još jedan sloj. Ukrajinski napadi ne pogađaju samo vojnu logistiku, već i psihološku i političku sliku poluostrva. Masovni napadi na transport imaju zadatak da pokažu da ni koridor, ni put ka Krimu, ni sama turistička sezona nisu sigurni. U tom smislu, dron više nije samo oružje na frontu, već sredstvo pritiska na svakodnevni život, ekonomiju, turizam i osećaj normalnosti.
Mnogi ruski stručnjaci i vojnici već govore o primetnom rastu aktivnosti ukrajinskih dronova duž transportnog pravca ka Krimu. Prema njihovim ocenama, ukrajinske snage pokušavaju da unište gotovo svaki transport na koji naiđu.
„Kozmetičke mere“ više nisu dovoljne
Pinčuk upozorava da se problem ne može rešiti jednim potezom ili površnim merama. Ne postoji jedna „čarobna“ akcija koja bi zatvorila nebo iznad kopnenog koridora i uklonila pretnju.
Prema njegovim rečima, potreban je sveobuhvatan odgovor: promena pristupa razvoju ruskih bespilotnih sistema, dodeljivanje posebnih sredstava protivvazdušne odbrane za borbu protiv dronova, jačanje vatrene moći i nanošenje neprihvatljive štete protivniku. On ističe da takav pristup još nije sproveden u meri koju situacija zahteva.
Drugim rečima, ruska strana problem više ne vidi kao običnu pojavu nekoliko FPV dronova. Reč je o sistemskom pritisku na logistiku i PVO. Ako se ne zatvori pravac kretanja dronova, ako se ne ometu repetitori i matični dronovi, ako se ne pojača zaštita kolona i važnih putnih čvorova, kopneni koridor ka Krimu može postati sve teži za normalno korišćenje.
„Srednji udar“ kao nova pošast za PVO
Poseban problem za rusku protivvazdušnu odbranu postali su ukrajinski dronovi srednjeg dometa. U ruskim analizama za njih se koristi pojam „Srednji udar“. Reč je o sistemima koji deluju na udaljenostima do oko 200 kilometara, dakle relativno duboko u pozadini, uz mogućnost da operater prati tok misije gotovo u realnom vremenu.
Tokom poslednje godine, ti dronovi postali su ozbiljna pošast za rusku PVO. Koriste se za izviđanje, napade na tehniku, logistiku i same elemente protivvazdušne odbrane. Kao rezultat toga, prostor iza fronta, koji je ranije bio opasniji samo u dometu artiljerije, postaje zona smrti i za sredstva koja su se smatrala pozadinskim.
Posebno se pominje 412. odvojena brigada bespilotnih sistema „Nemezis“, koja je, prema ruskim navodima, postigla značajne rezultate u lovu na ruske sisteme PVO. Ova jedinica je među prvima počela da koristi teške dronove tipa „Baba Jaga“ u jednosmernim napadima na važne ciljeve. Time je otvoren lov na sisteme „Buk“ na daljinama od 50 do 55 kilometara, što bi pre nekoliko godina izgledalo gotovo nezamislivo.
Prema ukrajinskim podacima, koje ruska strana upozorava da treba tumačiti oprezno, brigada je od početka maja navodno onesposobila 83 elementa ruske PVO, uključujući lansere, komandna vozila, vozila za punjenje, radare i sisteme od „Tora“ do radara S-300.
Ruska PVO ima ozbiljnih problem sa ovim dronovima
Ukrajinski komandant Oleksandr Sirski izjavio je da ukrajinske snage počinju da uništavaju više ruskih sistema PVO nego što se proizvode. Takve tvrdnje mogu biti deo propagande, ali ruski izvori priznaju da problem postoji.
Dronovi srednjeg dometa opterećuju rusku PVO na više nivoa. Prvo, deo sistema mora da se preusmerava sa fronta na zaštitu pozadine, naftne infrastrukture, logistike i komandnih tačaka. Drugo, mnogi radari sovjetskog porekla nisu projektovani da efikasno otkrivaju male kompozitne dronove. Treće, bespilotne letelice lete nisko, malog su radarskog odraza i često koriste pažljivo planirane putanje.
Rakete PVO nisu uvek idealno sredstvo protiv takvih ciljeva. Neke mete su preniske, prespore, premale ili jednostavno neisplative za gađanje skupom municijom. Kada se takvi dronovi šalju u talasima ili u kombinaciji sa drugim sredstvima, oni iscrpljuju posade, troše rakete, teraju radare da se uključuju i otkrivaju položaje.
Kako izgleda ukrajinska operacija
Prema ruskim analizama, ukrajinski napad počinje izborom ciljeva. Zatim sledi planiranje: kojim sredstvom gađati, kako prići, koje mere podrške upotrebiti, kako navesti dron i kako pratiti rezultat.
Ponekad kamikaze dronovi srednjeg dometa prvo napadaju PVO. Zatim dolaze izviđačke ili udarne bespilotne letelice dugog dometa. U drugoj varijanti, više grupa radi istovremeno: jedne po PVO, druge po logistici, treće po infrastrukturi. Vremenski uslovi mogu poremetiti takve operacije, ali sama filozofija je jasna: prvo se pravi prolaz, zatim se širi udar.
Napadni dron je brži i teži za obaranje od izviđačkog, koji duže lebdi u vazduhu i time se više izlaže. Izviđački dronovi sada rade praktično 24 sata dnevno, pokrivaju dubine preko 100 kilometara, a pojavljuju se i svevremenske varijante sa kvalitetnim snimanjem.
Prednost „Srednjeg udara“ je i u tome što omogućava praćenje ishoda napada. Ako dronovi deluju u paru, jedan napada, drugi posmatra. Pomoćni dron vidi pogodak, po potrebi koriguje napad ili navodi dodatno dejstvo. To je ozbiljna prednost u odnosu na klasične udare velikog dometa po principu „ispali i zaboravi“.
Lov na radare i igra sekundi
Posebno složen deo je napad na radare. Optičko navođenje, gde se cilj prepozna, a dron zatim autonomno navodi do njega, relativno je jednostavniji deo priče. Gađanje radarskih emitera je mnogo suptilnije.
Radar je meta samo kada radi. Ruske posade zato pokušavaju da ga uključuju u vrlo kratkim intervalima, jer čim zrači, postaje vidljiv protivniku. Ukrajinske snage stalno traže takve trenutke. Ako je posada nepažljiva, odgovor može doći gotovo trenutno.
Ranije su dronovi često korišćeni da uznemire posade PVO, nateraju ih da ugase radare, sklope sisteme i promene položaj. Zatim bi dolazila druga grupa sa drugim zadatkom. Danas je rat postao složeniji. Dronovi, mamci, ometanje, izviđanje i kamikaze platforme deluju u istoj operaciji, a obrazac se stalno menja.
Dronovi ne zamenjuju HIMARS, ali menjaju rat
„Srednji udar“ još nije masovno oružje kao artiljerija, niti može potpuno da zameni HIMARS, ATACMS ili krstareće rakete. Njegova glavna vrednost je precizno uništavanje vrednih ciljeva i sistemski pritisak na ratnu infrastrukturu.
Prema ukrajinskim tvrdnjama, svaki treći izlet dronova „Nemezis“ završava oštećenjem ili uništenjem elemenata ruske PVO. Ovde je važna razlika: „onesposobljeno“ ne znači uvek trajno uništeno. Oštećen sistem može se popraviti, dok uništen sistem predstavlja nenadoknadiv gubitak. Ipak, čak i oštećenje stvara problem: sistem nestaje sa položaja, mora na remont, otvara se rupa u pokrivanju i troše se resursi.
Čak i kada se dron obori, on nije potpuno „uzaludan“. Prisiljava PVO da reaguje, troši municiju, otkriva položaj, zamara posadu i stvara moralni pritisak. Upravo zato dronovi srednjeg dometa više nisu samo sredstvo udara, već faktor koji menja raspored snaga.
Njihove glavne prednosti su manevarska sposobnost, dovoljan domet, stabilan radio-signal, optimalna masa bojeve glave i mogućnost samostalnog leta bez stalne ručne kontrole.
Veštačka inteligencija i kraj sigurnog pozadinskog prostora
Pojava ovih sistema promenila je prirodu rata jer više nema jasne pozadine. Nije nebezbedno samo u zoni artiljerije ili neposredno uz liniju fronta. U evropskom delu Rusije sve je manje prostora koji se može smatrati potpuno slobodnim od ukrajinskih dronova.
Obe strane zato skrivaju borbene resurse, udaljavaju ih od linije fronta, zakopavaju, raspršuju, maskiraju i stalno menjaju položaje. Ali ulazak veštačke inteligencije u prepoznavanje ciljeva dodatno komplikuje situaciju. Ako dronovi dobiju dovoljno dobar mašinski vid, klasična kamuflaža, pasivna zaštita i improvizovano skrivanje više neće imati isti efekat.
To posebno pogađa rovovski rat. Ako se vozila, položaji, skladišta, radari i ljudstvo mogu automatski prepoznati iz vazduha, onda fiksna odbrana postaje mnogo ranjivija. Nije slučajno što se sve više govori da dronovi ne menjaju samo taktiku, već arhitekturu rata.
Kopneni koridor kao test nove faze sukoba
Kopneni koridor ka Krimu sada postaje jedno od mesta gde se vidi nova faza rata. Ukrajina pokušava da ga pretvori u prostor stalnog rizika, kroz napade na transport, logistiku, gorivo, PVO i civilno kretanje. Rusija mora da odluči da li će odgovoriti samo zaštitom kolona i pojedinačnih pravaca, ili će izgraditi dublji sistem protivdron odbrane, sa sopstvenim dronovima, elektronskim ratovanjem, PVO kratkog dometa, lovcima na repetitore i udarima po komandnim tačkama.
Bez goriva nema brze rotacije. Bez sigurne logistike nema stabilne odbrane. Bez zaštićenih puteva nema normalnog dotoka ljudi, opreme i tereta. Zato „Srednji udar“ nije samo vatreno sredstvo. On postaje sistemski faktor koji utiče na tempo rata, stanje fronta i osećaj sigurnosti daleko iza prve linije.
“… i istovremeno udariti na turizam na poluostrvu.”
Jaka strategija nema sta. Pre dve godine je zeleni obecao ukrima brzo oslobodjenje Krima, a danas im je najveci uspeh poremetiti rusku turisticku sezonu.
Inace, autoput do Krima i Krimski most su potpuno bezbedni i slobodni za transport.
Procitas primitivnu ukrajinsku propagandu i pomislis da ukri kontrolisu 20% ruske teritorije, a ne obratno.