U kratkom promotivnom videu iz vazduhoplovne baze Edvards, objavljenom 29. aprila 2026, pojavljuje se kadar koji traje svega nekoliko sekundi. Ipak, taj kadar govori više od čitavih konferencija za štampu. Bombarder B-1B Lanser nosi hipersoničnu raketu AGM-183A ARRW ispod krila.
U pitanju je prvi javni vizuelni dokaz da se ARRW integriše na B-1B, nakon što je tokom 2024. godine projektil prikazivan na strateškom bombarderu B-52H Stratofortress. Pentagon nije saopštio kada je novi snimak nastao niti da li je reč o probnom letu ili samo o proveri integracije. Ni lansiranje nije prikazano, ipak, sama činjenica da se raketa nalazi na avionu menja sliku.
Za program koji je godinama bio opterećen neuspesima, zastojima i budžetskim dilemama, ovaj snimak predstavlja jasan signal: ARRW nije mrtav, a da će upravo B-1B biti novi nosioc, najavili smo prošle godine.
ARRW na B-1B, tehnički i strateški pomak
Raketa je postavljena na spoljašnjem pilonu ispod trupa, na mestu koje je B-1B ranije koristio za JDAM bombe i za nošenje optoelektronskog ciljačkog kontejnera Sniper. Međutim, ARRW pripada potpuno drugoj kategoriji naoružanja. Reč je o oružju klase od dve tone mase.
U budžetskom zahtevu za fiskalnu 2027. godinu navodi se da je u okviru Programa hipersonične integracije „uspešno demonstrirana sposobnost B-1B da izvrši nošenje skladišta klase 5.000 funti i oslobađanje proverenog oblika oružja sa nosača prilagodljivog opterećenju, LAM“.
Ta formulacija sugeriše da su testovi nošenja i oslobađanja već obavljeni, makar sa aerodinamičkim oblikom projektila. Dakle, B-1B je tehnički spreman da nosi hipersonično oružje spolja.
To je značajno iz dva razloga. Prvo, širi platformsku bazu za ARRW. Drugo, potvrđuje da Pentagon ne želi da svoju hipersoničnu sposobnost u razvoju veže samo za jedan bombarder.
Program koji je bio na ivici gašenja
ARRW, ili AGM-183A Air-Launched Rapid Response Weapon, započet je 2018. godine kada je Lockheed Martin dobio ugovor vredan 480 miliona dolara za razvoj sistema. Ideja je bila jasna: razviti vazdušno lansirano hipersonično oružje koje koristi „boost-glide“ koncept.
Po tom principu, raketni pojačivač izbacuje projektil u gornje slojeve atmosfere, gotovo do ivice svemira, nakon čega hipersonična jedrilica klizi prema cilju brzinom većom od 5 maha, uz mogućnost manevrisanja. Takav profil leta čini ga izuzetno teškim za presretanje postojećim PVO i protivraketnim sistemima.
Ipak, razvoj nije tekao nimalo glatko. Tokom 2023. i 2024. više testova je doživelo neuspeh. Pentagon je u jednom trenutku u budžetu za 2025. godinu potpuno izostavio finansiranje ARRW, uz obrazloženje da postoje sumnje u preciznost i efektivnost sistema. Izveštaj iz 2024. naveo je da su testiranja bila otežana nedostatkom infrastrukture i sistema za prikupljanje ključnih podataka o letu.
I pored toga, marketing nije stajao.
Guam 2024: demonstracija sile uprkos sumnjama
U martu 2024. godine, u vazduhoplovnoj bazi Andersen na ostrvu Guam, pojavio se B-52H naoružan hipersoničnim ARRW projektilima. Fotografije su jasno pokazivale da nije reč o maketi. Dve žute trake na raketi označavale su bojevu municiju. Serijski broj AR-AUR-005 bio je vidljiv na jednom od primeraka.
U vežbi su učestvovale posade iz 23. ekspedicione eskadrile za bombardovanje iz baze Minot u Severnoj Dakoti i 49. eskadrile za testiranje i procenu iz Barksdejla u Luizijani. Zvaničnici tada nisu potvrdili planove za lansiranje sa Guama, ali sama činjenica da je borbena verzija dopremljena na ostrvo bila je jasna poruka.
Guam je prioritetna meta u slučaju sukoba u Pacifiku. Kineska raketa DF-26, često nazvana „Guam ubica“, kao i severnokorejska Hvasong-18, odavno su deo arsenala koji bi u realnom scenariju bio usmeren upravo ka toj američkoj bazi.
Prikazivanje ARRW-a na toj lokaciji imalo je jasan strateški kontekst.
Povratak finansiranja i novi zamah
Sada, dve godine kasnije, ARRW ponovo dobija budžetsku podršku. Za fiskalnu 2027. godinu predviđeno je 345,7 miliona dolara za nastavak rada na programu, dok ukupna planirana potrošnja do 2030. dostiže 1,7 milijardi dolara.
Finansiranje obuhvata i nadogradnju pod oznakom Increment 2, kao i rad na novim konceptima balističkih raketa lansiranih iz vazduha. Zvaničnici navode da su i neuspešni testovi dali dragocene podatke, koji se sada koriste u širem hipersoničnom razvoju.
General Dejvid Olvin ranije je potvrdio da hipersonika ostaje centralni deo buduće strategije, uz paralelni razvoj HACM programa, hipersonične krstareće rakete koja bi trebalo da uđe u proizvodnju od fiskalne 2027. godine.
Dok je američka mornarica u međuvremenu ukinula sopstveni hipersonični program HALO, vazduhoplovstvo očigledno ne odustaje.
Produženi život B-1B i nova doktrina
Planirano povlačenje vremešnih B-1B do 2030. godine sada je pomereno. Očekuje se da će Lanser ostati u upotrebi najmanje do 2037. godine. Međutim, njegova uloga se menja.
Umesto klasičnih penetracionih misija, fokus se prebacuje na udare sa distance, uz upotrebu oružja dugog dometa. Spoljni nosači daju mu fleksibilnost za nošenje velikih sistema poput ARRW-a.
Integracija hipersoničnog projektila na B-1B uklapa se u tu doktrinu. Pentagon time smanjuje zavisnost od jednog tipa bombardera i širi operativne opcije.
Od nejasne budućnosti do tihe konsolidacije
Pre samo godinu dana, ARRW je bio projekat pod znakom pitanja. Testovi su kasnili, budžet je bio stopiran, a pojedini analitičari su ga smatrali slepom ulicom.
Danas, uz novu budžetsku liniju, produžen vek B-1B i integraciju na više platformi, slika izgleda drugačije. Nema spektakularnih lansiranja pred kamerama. Nema velikih izjava o „revoluciji ratovanja“. Postoji samo kratak kadar sa B-1B i projektilom ispod krila.
Ponekad je to dovoljno.
Za program koji je dugo bio simbol ambicije bez jasnog ishoda, ARRW sada deluje kao sistem koji je preživeo fazu eksperimenta i polako ulazi u realnu strukturu američkog vazdušnog arsenala. Koliko će zaista promeniti ravnotežu snaga, pokazaće tek naredne godine i stvarni testovi pod punim opterećenjem.
