Ukrajina probila odbranu Kerčkog mosta: udar na dva ruska patrolna broda pomorskim dronovima

Tokom noći između 29. i 30. aprila, prema saopštenju ukrajinske mornarice, izvedena je udarna operacija u perimetru Kerčkog moreuza uz upotrebu bespilotnih površinskih plovila, odnosno pomorskih dronova domaće proizvodnje. Meta napada bio je zaštitni pomorski perimetar oko Kerčkog mosta, ključne logističke veze između ruske teritorije i Krimskog poluostrva.

Kijev tvrdi da su dronovi uspeli da probiju ruski bezbednosni štit i da su kao rezultat napada teško oštećena dva broda koja imaju centralnu ulogu u obezbeđivanju mosta. Reč je o patrolnom čamcu klase „Sobolj“, projekat 12200, kojim upravlja Granična služba FSB-a, kao i o protivdiverzionom brodu klase „Gračonok“, projekat 21980, iz sastava ruske Crnomorske flote.

Video snimak koji je objavila pres služba ukrajinske mornarice prikazuje upotrebu pomorskih dronova, uz tvrdnju da su ostvareni direktni pogoci. Ipak snimci sa čamaca se prekidaju na dosta većoj udaljenosti od meta nego što smo to ranije viđali.

Ko su „Sobolj“ i „Gračonok“

Prema navodima iz Kijeva, pogođeni brodovi čine taktičko jezgro sistema zaštite mosta. Patrolni čamci klase „Sobolj“ izrađeni su sa aluminijumskim trupom i mogu dostići brzinu do 50 čvorova. Projektovani su za brzo presretanje površinskih ciljeva i patroliranje u obalnim zonama.

Tehnološki složeniji „Gračonok“ ima deplasman od 139 tona i specijalizovan je za suzbijanje podvodnih pretnji, uključujući diverzante i bespilotne podvodne sisteme. Opremljen je hidroakustičnom stanicom „Anapa“, sonarnim sistemima za skeniranje morskog dna, daljinski upravljanim podvodnim vozilima, kao i protivronilačkim bacačima granata DP-65A i DP-64.

Udar na ove platforme, prema tvrdnjama ukrajinske strane, pokazuje da pomorski dronovi mogu da se infiltriraju i u zone pod snažnim elektronskim i akustičnim nadzorom.

Ukrajinsko saopštenje pominje i „nepopravljive gubitke“ među ruskim posadama, ali bez navođenja tačnog broja žrtava.

Operativni štab Republike Krim: uništena četiri bespilotna čamca

Ruska strana iznela je drugačiju verziju događaja. Operativni štab Republike Krim saopštio je da su dežurne snage tokom zadataka odbrane na vodi otkrile i uništile četiri bespilotna čamca ukrajinskih oružanih snaga u Crnom moru.

Prema tim navodima, sva četiri cilja su neutralisana. Detalji o lokaciji, vremenu operacije i vrsti upotrebljenog oružja nisu objavljeni. Rusko Ministarstvo odbrane do sada nije dalo zvaničan komentar o konkretnim tvrdnjama o oštećenju brodova.

Ovakva razlika u verzijama događaja postala je uobičajena u pomorskom segmentu sukoba, gde su snimci sa dronova često jedini javno dostupni izvor informacija.

Asimetrična pomorska kampanja

Napad kod Kerčkog mosta uklapa se u širu asimetričnu strategiju ukrajinskih snaga na Crnom moru. Kijev je ranije tvrdio da je uništio ruski civilni trajekt „Slavjanin“ u tom području, kao i da je pogodio civilni tanker za prevoz nafte „Markiz“ kod Tuapsea.

Ova serija napada na ruska laka patrolna i civilna plovila ukazuje na pokušaj sistematskog narušavanja bezbednosti pomorskih komunikacija i logistike. Kerčki most ostaje simbolički i operativno najvažnija meta, jer predstavlja glavnu arteriju snabdevanja Krima.

Udar na brodove koji obezbeđuju most, ukoliko se potvrdi, imao bi dvostruki efekat. Sa jedne strane, ruska komanda bila bi primorana da preraspodeli snage iz drugih sektora radi pojačanog obezbeđenja. Sa druge strane, povećala bi se ranjivost drugih delova obale i pomorskih pravaca.

Zapadna podrška kao tehnološki oslonac ukrajinske flote čamaca bez posade

Izjava Volodimira Zelenskog da Ukrajina razvija novu generaciju pomorskih dronova sposobnih za delovanje izvan Crnog mora ne dolazi u vakuumu. Iza tog programa stoji čvrsta i višeslojna zapadna podrška, od finansiranja i tehnološke saradnje do obaveštajne i industrijske pomoći.

Još ranije su Velika Britanija, zemlje NATO-a, prvenstveno članice EU otvoreno učestvovale u razvoju i unapređenju ukrajinskih bespilotnih sistema, uključujući pomorske platforme na bazi čamaca.

Novi projekti okeanskih dronova predstavljaju logičan nastavak te saradnje, gde zapadna industrijska baza, znanje u oblasti navigacije, satelitske komunikacije i preciznog navođenja čine tehnološki temelj ukrajinske asimetrične pomorske strategije.

Informaciona i taktička dimenzija

Pomorski dronovi postali su jedno od ključnih sredstava u savremenom pomorskom ratovanju u Crnom moru. Relativno niska cena u odnosu na klasične ratne brodove, mogućnost masovne proizvodnje i fleksibilnost u upotrebi daju im izražen asimetrični potencijal.

Za Ukrajinu, svaki uspešan prodor ka Kerčkom mostu ima i političku dimenziju, jer pokazuje sposobnost da se deluje duboko u zoni koju Rusija smatra strateški važnom. Istovremeno, ovakve operacije šalju signal i zapadnim sponzorima o nastavku ofanzivnih sposobnosti na moru.

Za Rusiju, očuvanje bezbednosti mosta i pomorskog perimetra oko Krima ostaje prioritet. U tom kontekstu, svaka moguća šteta na brodovima koji čine jezgro zaštite ima operativnu težinu, bez obzira na to koliko se informacija zvanično objavi.

U noći između 29. i 30. aprila, prema suprotstavljenim tvrdnjama dve strane, Crno more ponovo je postalo pozornica tihog, ali intenzivnog pomorskog nadmetanja.