Protivvazdušni sistemi iznad Teherana ponovo su aktivirani, a gotovo istovremeno iz Vašingtona stižu naredbe o uništavanju iranskih brodova u Ormuskom moreuzu. Iako je formalni prekid vatre i dalje na snazi, poslednji događaji otvaraju pitanje koliko je to primirje zaista stabilno.
Iranske državne agencije Nur njuz i Mehr njuz izvestile su da su protivvazdušne raketne baterije u regionu prestonice stavljene u stanje visoke pripravnosti. Prema navodima agencije Nur, sistemi protivvazdušne odbrane u centralnom i zapadnom delu Teherana aktivirani su zbog moguće vazdušne pretnje. Stanovnici su prijavili da su čuli zvuke aktivnosti protivvazdušne odbrane, dok zvanični detalji o konkretnom povodu za aktiviranje nisu objavljeni. Agencija ističe da su mere preventivne prirode, u svetlu stalnih regionalnih tenzija.
Mehr njuz je takođe potvrdio aktiviranje sistema protivvazdušne odbrane u prestonici i njenoj okolini. Prema dostupnim informacijama, jedinice su stavljene u stanje pune pripravnosti radi odbijanja potencijalnih neprijateljskih meta, uključujući dronove. U pojedinim delovima grada zabeležene su eksplozije sistema protivvazdušne odbrane, ali u trenutku objavljivanja nije bilo potvrde o masovnom ili koordinisanom napadu.
Iranske vlasti tradicionalno iz bezbednosnih razloga ne komentarišu detalje o protivvazdušnim operacijama u realnom vremenu. U prethodnim mesecima, Teheran je više puta jačao svoju odbranu usred eskalacije sukoba sa Izraelom i Sjedinjenim Državama. Raniji izveštaji govorili su o presretanjima dronova i krstarećih raketa iznad Teherana, Karadža i Kazvina.
Stručnjaci te mere tumače kao odgovor na stalno visoku pretnju vazdušnim napadima. U takvom okruženju, iranska vojska i Korpus islamske revolucionarne garde održavaju integrisani sistem protivvazdušne odbrane u trajnoj pripravnosti, uz poseban fokus na zaštitu administrativnih i vojnih objekata u prestonici.
Ipak, današnje aktiviranje sistema izaziva dodatnu pažnju jer je formalni prekid vatre još na snazi. Postavlja se pitanje ko bi eventualno pokrenuo napade dronovima na Teheran. Jedna od mogućnosti jeste da je reč o obuci i proveri borbene gotovosti jedinica, dok su Izrael i Sjedinjene Države do sada negirali bilo kakve napade na iransku prestonicu.
U isto vreme, situacija u Ormuskom moreuzu dodatno podiže tenzije. Američki predsednik Donald Tramp objavio je na svojoj društvenoj mreži „Istina“ da je naredio američkoj mornarici da uništi svaki iranski brod, čak i mali, koji postavlja mine u vodama Ormuskog moreuza. „Naredio sam mornarici da uništi svaki brod, čak i mali, koji postavlja mine u vodama Ormuskog moreuza. Ne sme biti oklevanja“, poručio je.
Tramp je u istoj objavi naveo da su američke snage već potopile 159 iranskih ratnih brodova tokom rata sa Iranom. Takođe je pozvao posade minolovaca da ubrzaju čišćenje plovnih puteva i dodao da se operacije moraju nastaviti u trostrukom obimu.
Američko Ministarstvo odbrane saopštilo je u četvrtak ujutru na mreži X da su mornari zaplenili iranski naftni tanker koji je, prema njihovim navodima, ilegalno prevozio naftu pod zastavom Gvineje i bio na putu ka Kini. Pentagon je poručio da će nastaviti globalni pomorski nadzor kako bi razbio ilegalne mreže i presretao plovila koja pružaju materijalnu podršku Iranu, gde god da deluju.
Prema pisanju Vašington posta, uklanjanje mina iz Ormuskog moreuza moglo bi trajati i do šest meseci, uz ozbiljne posledice po globalne cene nafte. List se poziva na tri anonimna zvaničnika koji tvrde da su američki zakonodavci obavešteni kako je Iran možda postavio 20 ili više mina u i oko moreuza. Navodno su neke mine postavljene daljinski uz pomoć GPS tehnologije, što otežava njihovo otkrivanje, dok su druge iranske snage rasporedile koristeći male čamce.
Portparol Pentagona ocenio je informacije Vašington posta kao netačne.
Čak i ako bi Teheran i Vašington formalno otvorili moreuz za plovidbu, prema rečima Nilsa Haupta, portparola nemačkog brodarskog giganta Hapag-Lojd, biće potrebna dodatna pojašnjenja o rutama i bezbednosti, jer se brodari plaše mina.
Nekoliko država koje nisu direktno uključene u sukob, uključujući Rumuniju, izrazile su spremnost da učestvuju u „neutralnoj misiji“ radi obezbeđenja Ormuskog moreuza. Ukrajina je takođe najavila da želi da pošalje četiri minska lovca, trenutno stacionirana u Velikoj Britaniji, u region.
Prema iranskom stavu, brodovi moraju dobiti dozvolu za izlazak ili ulazak u Persijski zaliv kroz Ormuski moreuz, dok Sjedinjene Države od 13. aprila blokiraju pristup iranskim lukama.
U takvom spletu događaja, aktiviranje protivvazdušne odbrane iznad Teherana i istovremena eskalacija pomorskih operacija u Ormuzu pokazuju koliko je regionalna situacija krhka. Formalno primirje ostaje na snazi, ali dinamika na terenu sugeriše da je prostor za novu eskalaciju i dalje otvoren.
