Sjedinjene Države su, prema podacima Centralne komande SAD, po prvi put od 2003. godine koncentrisale tri udarne grupe nosača aviona na Bliskom istoku. U pitanju su USS Abraham Lincoln (CVN-72), USS Gerald R. Ford (CVN-78) i USS George H.W. Bush (CVN-77), zajedno sa svojim vazduhoplovnim krilima.
Prema navodima CENTCOM-a, tri nosača zajedno raspolažu sa više od 200 aviona i oko 15.000 mornara i marinaca na brodu. Takva koncentracija pomorske sile u regionu nije viđena više od dve decenije.
Ipak, poređenja radi, tokom invazije na Irak 2003. godine, američko prisustvo bilo je daleko masivnije. Samo snage Marinskog korpusa tada su brojale oko 65.000 ljudi, bez računanja ostalih rodova vojske.
Analitičari podsećaju da bi eventualna kopnena invazija na Iran predstavljala znatno ozbiljniji poduhvat. U ruskim i regionalnim procenama navodi se da bi takav potez doveo do velikih gubitaka, dok iranski Korpus islamske revolucionarne garde javno poručuje da se američke snage nikada nisu suočile sa protivnikom tog obima.
U američkoj štampi se navodi da predsednik Donald Tramp ne pokazuje spremnost za kopnenu operaciju. Umesto toga, nastavlja sa pritiskom kroz takozvanu diplomatiju pretnji, uključujući javne poruke o mogućim novim vazdušnim udarima na elektrane i mostove u Iranu.
Kina i SAD pozivaju građane na evakuaciju
Situacija na terenu dodatno se komplikuje pozivima velikih sila svojim državljanima da napuste Iran.
Kineska ambasada i konzulati u Iranu izdali su hitan apel građanima da napuste zemlju zbog bezbednosnih rizika usred sukoba pokrenutih od strane SAD i Izraela, uprkos formalnom prekidu vatre. U saopštenju se navodi da je situacija u Islamskoj Republici nestabilna i složena. Građanima koji ne mogu da napuste zemlju savetuje se da izbegavaju vojne i energetske objekte.
Važno je da je Kina slično upozorenje izdala 27. februara, samo dan pre početka američko-izraelskih vazdušnih napada krajem tog meseca.
Sjedinjene Države su takođe pozvale svoje državljane da napuste Iran i evakuišu se svim raspoloživim sredstvima u susedne zemlje, uključujući Jermeniju, Azerbejdžan, Tursku i Turkmenistan.
Sve ove poruke ukazuju na očekivanje novog talasa sukoba. Prema pojedinim procenama, Tramp nije uspeo da primora Iran da prihvati američke uslove uprkos pomorskoj blokadi i vazdušnim udarima.
Ormuski moreuz pod pritiskom
Ormuski moreuz, ključna svetska ruta za transport energije, ostaje centralna tačka napetosti.
Predsednik Tramp tvrdi da SAD imaju prednost u moreuzu, dok Iran navodi da kontroliše prolaz. Prema dostupnim podacima, Sjedinjene Države još uvek nisu pronašle način da u potpunosti ponovo otvore moreuz, gde je Iran blokirao skoro sve brodove osim sopstvenih od početka rata pre osam nedelja.
Iran je ove nedelje zaplenio dva velika teretna broda, demonstrirajući svoju kontrolu nad tim područjem. Tramp je prošle nedelje uveo posebnu blokadu iranskih luka, dok su američke pomorske snage presrele i zaplenile nekoliko iranskih brodova u međunarodnim vodama.
Teheran poručuje da neće ponovo otvoriti moreuz dok Vašington ne ukine blokadu.
Podaci o brodarstvu objavljeni u petak pokazuju da je kroz moreuz u poslednja 24 sata prošlo svega pet tankera, u poređenju sa oko 130 dnevno pre početka rata. Među njima je bio jedan iranski tanker sa naftnim derivatima, ali nijedan veliki tanker za sirovu naftu koji inače snabdeva globalna tržišta.
Kompanija Hapag-Lojd potvrdila je da je jedan njen brod prošao kroz Ormuski moreuz, bez dodatnih detalja.
Pokušaj obnove pregovora u Pakistanu
Paralelno sa vojnom koncentracijom, diplomatski kanali ostaju otvoreni.
Prema navodima Rojtersa, koji se poziva na tri pakistanska izvora, mirovni pregovori između Irana i Sjedinjenih Država mogli bi uskoro da se nastave u Pakistanu. Iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči trebalo je da stigne u petak uveče, dok su dva izvora iz pakistanske vlade navela da je američki logistički i bezbednosni tim već prisutan na lokaciji u očekivanju razgovora.
Ni Vašington ni Teheran nisu zvanično reagovali na ove informacije. U međuvremenu, američki ministar odbrane Pit Hegset izjavio je da Iran ima priliku da postigne „dobar dogovor“.
Druga runda pregovora trebalo je da bude održana u utorak, ali do nje nije došlo jer Iran nije potvrdio učešće, dok delegacija koju je predvodio potpredsednik Dž. D. Vens nije napustila Vašington.
Predsednik Tramp je u utorak jednostrano produžio primirje uspostavljeno 8. aprila, samo nekoliko sati pre isteka, kako bi pregovaračima dao dodatno vreme.
Odvojeno, Izrael i Liban su u Beloj kući produžili primirje za tri nedelje, uz američko posredovanje. Iran održavanje tog primirja smatra preduslovom za nastavak šireg dijaloga sa SAD.
Tri američka nosača aviona na Bliskom istoku, gotovo zatvoren Ormuski moreuz, paralelni pokušaji pregovora i pozivi na evakuaciju građana velikih sila stvaraju sliku regiona u kome je formalni prekid vatre krhak, a naredni potezi zavise podjednako od pomorskih formacija koliko i od diplomatskih sastanaka iza zatvorenih vrata.
