Izraelske odbrambene snage 16. aprila objavile su da je njihov artiljerijski korpus prvi put operativno upotrebio novu samohodnu haubicu SIGMA 155 „Roem“, i to kao podršku kopnenim snagama koje deluju u južnom Libanu. Sama činjenica da je nova haubica odmah uvedena u realnu borbenu situaciju dovoljno govori o tome koliko Izrael želi da ubrza prelazak na novu generaciju artiljerijskih sisxtema, ali i da pokaže šta ova platforma može na terenu, a ne samo na poligonu ili sajmu naoružanja.
Objava je stigla svega nekoliko sati pre nego što je predsednik Sjedinjenih Država Donald Tramp saopštio da je uspostavljen desetodnevni prekid vatre između Izraela i Hezbolaha u Libanu. Taj tajming je posebno upečatljiv, jer znači da je nova haubica praktično dobila svoje vatreno krštenje u poslednjim časovima pre privremenog zatišja, u trenutku kada su borbena dejstva još trajala i kada je izraelska vojska očigledno želela da izvuče maksimum iz svojih novih kapaciteta.
U zvaničnom saopštenju IDF je naveo da je 282. artiljerijski puk koristio Roem za granatiranje raketnih i protivtenkovskih lansirnih mesta Hezbolaha. Vojska je to dejstvo opisala kao uspešno i kao akciju koja je donela dostignuća. Takva formulacija nije slučajna. Ona ne služi samo da potvrdi da je nova haubica učestvovala u dejstvu, već i da odmah pošalje poruku da je sistem opravdao očekivanja u stvarnim borbenim uslovima.
Prema navodima izraelske vojske, Roem donosi „revolucionarne mogućnosti na bojno polje“. Pod tim se podrazumevaju povećana brzina paljbe, duži dometi i bolja mobilnost u odnosu na postojeće haubice koje su do sada nosile glavni teret izraelske samohodne artiljerije. U tom opisu sadržana je suština cele priče. Izrael ne predstavlja Roem samo kao još jedan novi top na kamionskoj šasiji, već kao sistem koji treba da zameni stariju logiku artiljerijskog delovanja i postepeno potisne platforme koje se danas smatraju zastarelim.
Zato je i najavljeno da će haubica postepeno ulaziti u službu kroz konverziju artiljerijskih bataljona koji trenutno koriste zastarelu haubicu M109. To znači da je SIGMA 155 „Roem“ predviđena kao realna zamena za sistem koji je decenijama bio oslonac izraelske samohodne artiljerije. Prelazak sa M109 na Roem nije samo tehnička smena generacija, već i promena filozofije, od starije gusenične haubice ka visoko automatizovanom, mobilnijem i logistički racionalnijem sistemu na točkovima.
Roem je razvila kompanija Elbit Systems, a konstrukcijski se sastoji od topa L52 kalibra 155 mm postavljenog na specijalno modifikovanu verziju kamiona Oshkosh 10×10 za zamenu logističkog vozila, LVSR, koji je pretvoren u MAP, Mobilnu artiljerijsku platformu. Ova platforma uključuje i oklopnu kabinu za zaštitu posade, što je važan detalj u uslovima savremenog ratišta, gde artiljerija više ne može da računa na relativnu bezbednost pozadine i gde su brzina napuštanja položaja i zaštita posade često presudni za opstanak sistema.
Kupola se daljinski upravlja, dok su izbor municije, punjenje i funkcije nameštanja topa potpuno automatizovane. To praktično znači da je velik deo procesa koji je nekada zahtevao više ljudi, više vremena i veću izloženost posade sada prebačen na automatiku i upravljanje iz zaštićenog prostora. U eri kada protivnička izviđačka sredstva, dronovi i kontrabaterijska vatra skraćuju vreme preživljavanja na položaju, takav nivo automatizacije postaje izuzetno važan.
Sistem je sposoban da ispali osam granata u minuti, a može i sekvencijalno da ispaljuje projektile različitim putanjama radi efekta salve. To znači da više granata može gotovo istovremeno da pogodi cilj iako su ispaljene jedna za drugom, što ozbiljno povećava efekat udara na protivničke položaje. Takva sposobnost daje haubici dodatnu vatrenu fleksibilnost i omogućava da u kratkom vremenu nanese udar koji deluje kao da je na metu palo više sistema odjednom.
Roem može da nosi do 40 granata, što mu daje solidnu autonomiju u borbenoj misiji, a deklarisani domet iznosi 40 kilometara. Time se ova haubica uklapa u savremeni standard zapadne samohodne artiljerije kalibra 155 mm sa cevi dužine 52 kalibra, ali istovremeno naglasak nije samo na dometu, već na kombinaciji dometa, brzine reakcije, automatizacije i mobilnosti.
Posada se sastoji od komandanta misije, strelca i vozača, a važno je to što sva dejstva mogu da se izvode iz kabine. Drugim rečima, nema potrebe da posada izlazi napolje kako bi obavljala ključne radnje pri gađanju. To smanjuje izloženost i ubrzava ceo proces od dolaska na položaj do otvaranja vatre i povlačenja sa mesta dejstva. U uslovima kada se vreme između otkrivanja i uzvratnog udara meri minutima, to nije samo pogodnost, već pitanje preživljavanja.
Dodatnu težinu celoj priči daje to što je objava izraelske vojske usledila samo nekoliko dana nakon što je kompanija Elbit America predstavila SIGMA 155 američkoj vojsci tokom simpozijuma i izložbe AUSA Global Force 2026 u Hantsvilu, u Alabami. Sistem je tamo pozicioniran kao kandidat za američki program modernizacije samohodnih haubica, SPH-M. To znači da Roem više nije samo izraelski projekat za domaće potrebe, već i ozbiljan izvozni proizvod koji se aktivno nudi jednom od najvažnijih i najzahtevnijih vojnih tržišta na svetu.
Kompanija je pritom tvrdila da izvozna verzija proizvedena u SAD može da ispaljuje precizne vatre velikog dometa koje dosežu i do 80 kilometara. To je podatak koji dodatno pojačava komercijalni i politički značaj sistema. U praksi, to znači da Elbit ne promoviše SIGMA 155 samo kao standardnu samohodnu haubicu za zamenu starih platformi, već kao sistem sposoban da odgovori i na zahteve savremenog dubinskog udara, sa naglaskom na preciznost i produženi domet.
Operativna upotreba u južnom Libanu dolazi u savršenom trenutku za proizvođača. Kada se jedan sistem istovremeno pojavljuje na američkom vojnom forumu kao kandidat za modernizaciju, a zatim gotovo odmah dobija i stvarnu upotrebu u borbi, njegova tržišna vrednost i politička težina automatski rastu. To posebno važi za izraelsku vojnu industriju, koja dugo koristi realna ratna iskustva kao najjači argument u promociji svojih sistema.
Vredi napomenuti da Izrael ima dugu istoriju testiranja oružja tokom svojih ratova i korišćenja sukoba za promociju svoje vojne industrije. To nije usputna opaska, već deo šire prakse u kojoj se borbena primena koristi kao potvrda kvaliteta sistema, kao marketinški argument i kao politička poruka potencijalnim kupcima. U tom smislu, prvo operativno granatiranje iz SIGMA 155 „Roem“ u južnom Libanu nije samo vojni događaj, već i demonstracija proizvoda pred svetom.
