Američko-venecuelanski sukob na ivici: Portoriko kao baza, flote u Karibima i Madurove optužbe o resursima

Rastuće tenzije između Sjedinjenih Američkih Država i Venecuele u septembru 2025. godine dovele su do situacije u kojoj se Karipski basen ponovo našao u centru globalne pažnje.

Serija događaja – od dolaska najviših američkih vojnih zvaničnika u Portoriko, preko raspoređivanja ratnih brodova i podmornica u južnom Karibima, pa sve do mobilizacije venecuelanske vojske – pokazuje koliko je kriza eskalirala u vrlo kratkom vremenskom periodu.

Dolazak američkog ministra odbrane u Portoriko

Prema navodima američkih medija, u Portoriko su sletela dva visoka zvaničnika Pentagona – ministar rata Pit Hegset i načelnik Generalštaba oružanih snaga SAD, general Den Kejn. Njihov dolazak je usledio nakon što je američka vojska prethodnih dana prebacila značajne količine vojne opreme na ostrvo, uz objašnjenje da se radi o pripremama za borbu protiv narko-kartela u regionu.

. @SecWar arrival to the USS IWO JIMA. pic.twitter.com/hR6yjDPprJ

— DOW Rapid Response (@DOWResponse) September 8, 2025

Ministar Hegset tokom posete obišao je američku bazu i leteo u avionu MV-22 Osprey Marinskog korpusa, pričvršćenom za USS Džima, vodeći brod amfibijske jurišne grupe koji se nalazi 30 milja južno od Portorika. Prisustvo ovakvih letelica i brodova naglašava ozbiljnost operacije.

Guvernerka Portorika, Dženifer Gonzalez, pozdravila je odluku administracije predsednika Donalda Trampa:
„Zahvaljujemo predsedniku Trampu i njegovoj administraciji što su prepoznali stratešku vrednost Portorika i njegov doprinos nacionalnoj bezbednosti SAD i borbi protiv narko-kartela koje održava narko-režim Nikolasa Madura“.

Portoriko, američki prekomorski posed u Karipskom moru, udaljen je gotovo 1.600 kilometara od Majamija i predstavlja ključnu stratešku tačku za američke vojne operacije u regionu.

Trampova dvosmislena izjava i pretnje Karakasu

Predsednik Donald Tramp, upitan od novinara da li će američke snage napasti narko-kartelske baze unutar Venecuele, odgovorio je: „Saznaćete vrlo brzo“, ne želeći da otkrije detalje. Ova kratka i dvosmislena poruka dodatno je pojačala spekulacije da Vašington razmatra čak i bombardovanje ciljeva na teritoriji Venecuele.

REPORTER: "Are you considering attacking the cartels inside of Venezuela?"@POTUS: "Well, you're going to find out." pic.twitter.com/GyysLrDLEk

— Rapid Response 47 (@RapidResponse47) September 7, 2025

U prethodnim izjavama Tramp je naglasio da će venecuelanski borbeni avioni biti „oboreni“ ukoliko se proceni da predstavljaju pretnju američkoj mornarici u Karibima. Takođe je saopštio da su američke snage nedavno uništile čamac natovaren drogom u međunarodnim vodama nakon što je napustio venecuelanske obale, pri čemu je, prema njegovim rečima, stradalo 11 „narkoterorista“.

Madurova mobilizacija i pripreme za odbranu

Na drugoj strani, predsednik Nicolas Maduro odgovorio je najavom mobilizacije. On je potvrdio da je naredio raspoređivanje 25.000 pripadnika Bolivarskih oružanih snaga (FANB) na ključnim tačkama:

• na granici sa Kolumbijom,
• duž karipske obale, gde se nalaze glavne rafinerije,
• na istočnoj granici, naročito u delti Amakuro prema Gvajani.

Captan ejercicio militar en desarrollo de la Marina de Estados Unidos, con dos vehículos anfibios y helicópteros, en la playa Punta Guilarte, en Arroyo. El ejercicio ocurre a la misma vez que las tensiones entre Washington D.C. y Venezuela aumentan en torno al presidente Maduro. pic.twitter.com/quSsZp0sPV

— NotiCentro (@NoticentroWAPA) September 5, 2025

Prema Madurovim rečima, cilj mobilizacije je „odbrana nacionalnog suvereniteta i bezbednosti“, a on je akciju opisao kao „borbu za mir“. Pored redovne vojske, koja broji oko 123.000 ljudi, Maduro je najavio aktivaciju i oko 220.000 pripadnika Nacionalne garde, što ukazuje na ozbiljne pripreme za scenario otvorenog sukoba.

Podsetimo, Nikolas Maduro se obratio svojoj naciji 5. septembra 2025. godine putem državne televizije i saopštio da zemlja pokreće mobilizaciju preko 8 miliona ljudi.

Optužbe o „narko-režimu“ i nagrada za hvatanje Madura

Vašington godinama optužuje predsednika Venecuele da upravlja strukturama povezanim sa trgovinom drogom. Tokom leta 2025. američka administracija povećala je nagradu za informacije koje bi dovele do njegovog hapšenja na čak 50 miliona dolara.

Ove optužbe Karakas kategorički odbacuje. Potpredsednica Venecuele i ministarka za naftu Delci Rodriguez pozvala se na izveštaj Ujedinjenih nacija tvrdeći da zemlja nema „glavnu ulogu u trgovini drogom“ i da su tvrdnje Vašingtona „farsa i laž sa ciljem opravdavanja agresije“.

„Resursi, a ne droga“ – Madurova kontraoptužba

Maduro je u više navrata naglasio da Sjedinjene Države koriste borbu protiv narko-kartela kao izgovor. Prema njemu, pravi cilj je sticanje kontrole nad ogromnim prirodnim resursima Venecuele.

„Imamo najveće rezerve nafte na svetu, četvrte po veličini rezerve gasa u Karibima, možda i najveće rezerve zlata, 30 miliona hektara plodnog zemljišta i ogromne vodne resurse. Zato su poslali svoje brodove“, rekao je Maduro, komentarišući raspoređivanje osam američkih ratnih brodova, nуклеарне подморнице и око 1.200 ракета у јужни Карибски басен.

On tvrdi da su američke akcije deo šire strategije potkopavanja suvereniteta Venecuele i destabilizacije regiona.

CELAC i međunarodne reakcije

Maduro je dobio podršku Zajednice latinoameričkih i karipskih država (CELAC), organizacije koja je još 2014. godine proglasila Karibe „zonom mira“. CELAC je izrazio zabrinutost zbog američkog raspoređivanja ratnih brodova u blizini venecuelanskih voda, ocenjujući da se radi o kršenju principa regionalne stabilnosti.

Predsednik Venecuele je istakao: „Ovo nije tenzija, ovo je agresija. Oni govore o drogi, a meta su naši resursi“. On je pozvao zemlje Latinske Amerike da se ujedine protiv stranog mešanja i imperijalističkih ambicija.

Eskalacija u Karibima: osam brodova i nuklearna podmornica

Američka mornarica je u južni Karibi rasporedila osam ratnih brodova, među kojima i nuklearnu podmornicu, zajedno sa oko 1.200 projektila. Venecuelanske vlasti ocenile su ovo kao „demonstraciju sile“ koja prevazilazi okvire borbe protiv trgovine narkoticima.

Maduro je na konferenciji u Karakasu 9. septembra naglasio da američki brodovi i rakete nisu upućeni „protiv kartela“, već su usmereni na destabilizaciju Venecuele. On je optužio međunarodne medije da pogrešno prikazuju situaciju govoreći o „tenzijama“, dok je, kako on smatra, reč o direktnoj agresiji.

Vojne snage i balans moći

Oružane snage Venecuele se stastoje iz više jedinica. Bolivarske nacionalne oružane snage (Fuerza Armada Nacional Bolivariana, FANB): Bolivarska vojska (Ejercito Bolivariano, EB), Bolivarska mornarica (Armada Bolivariana, AB; uključuje marince, obalsku stražu), Bolivarska vojna avijacija (Aviacion Militar Bolivariana, AMB); Sveobuhvatna komanda vazdušno-kosmičke odbrane (Comando de Defensa Aeroespacial Integral, CODAI); Bolivarska nacionalna garda (Guardia Nacional Bolivaria, GNB); Bolivarska milicija (Milicia Bolivariana, NMB)

O brojčanom stanju svih ovih formacija informacije variraju; otprilike 125-150.000 aktivnog osoblja, uključujući oko 25-30.000 Nacionalne garde prema podacima iz 2021. godine. Krajem 2018. Vlada Venecuele je tvrdila da Bolivarska milicija ima 1,6 miliona pripadnika, međutim pretpostavlja se da većina ima slabu ili nema vojnu obuku, prema američkoj CIA.

Dakle, iako brojčano solidne, ove snage su suočene sa problemima vezanim za zastarelu opremu, ekonomsku krizu i sankcije koje su oslabile vojnu industriju zemlje.

Na drugoj strani, američka mornarica ima ogromnu nadmoć – uključujući nosače aviona, podmornice i avijaciju sposobnu da u kratkom roku izvede razorne udare. To znači da bi direktan sukob bio neuporedivo neravnopravan, iako Karakas računa na asimetrične taktike i podršku nekih saveznika u regionu.

Kriza između SAD i Venecuele u septembru 2025. godine pokazuje sve elemente ozbiljne eskalacije – vojno raspoređivanje, pretnje, mobilizaciju i oštru retoriku. Dok Vašington insistira da se radi o ratu protiv trgovine drogom i „narko-režima“, Karakas tvrdi da je reč o agresiji sa ciljem preuzimanja strateških resursa.

Portoriko se u ovoj situaciji, kao i inače u prošlosti, pokazuje kao ključna platforma za američke vojne operacije, dok Maduro pokušava da konsoliduje unutrašnju podršku pozivajući na patriotizam i regionalno jedinstvo.

Kako se približava kraj 2025. godine, Karibi bi mogli ponovo postati poprište sukoba velikih sila, podsećajući na Hladni rat, ali ovog puta sa mnogo neposrednijim implikacijama za stabilnost Latinske Amerike.