Borbeni avioni su zabeležili fantastičan napredak od njihovog uvođenja u ratovanje pre više od 100 godina. Od jednostavnih dvokrilnih aviona iz Prvog svetskog rata do pete generacije supersoničnih, ultra manevarskih i stelt aviona, borbeni avion je koncept koji se stalno razvija.
Vojno vazduhoplovstvo je osnovno oružje, neophodno za planiranje ratova i strukturu vojnih snaga. Vojske širom sveta izdvajaju značajan procenat svog budžeta za projektovanje i razvoj borbenih aviona.
U stvari, najskuplji program naoružanja u istoriji je upravo onaj iz oblasti avijacije, američki F-35 Joint Strike Fighter.
Iako postoji bezbroj uspešnih priča od F-16 do MiG-29, istorija avijacije je takođe puna neuspešnih projekata borbenih aviona. Harison Kas, bivši američki pilot lovca i vojni stručnjak, objavio je članak za časopis National Interest sa Top 5, po njegovom mišljenju, najgorih lovaca u istoriji:
Jakovljev Jak-38
Sovjetski Savez se tokom Hladnog rata intenzivno takmičio sa Zapadom u razvoju najsposobnije vojne tehnologije. Kada su Britanci 1967. predstavili Harrier GR.1 – sposoban za vertikalno poletanje i sletanje (VTOL) – Sovjeti su pokušali da odgovore. Njihovo rešenje je bio Jakovljev Jak-38, VTOL avion koji se pokazao relativno dobro.
Međutim, integracija zadnjeg potisnog motora i dva turboventila za podizanje učinila je letelicu izuzetno teškim za rukovanje. Ako bi jedan od ventilatora za podizanje zakazao, Jak-38 bi se prevrnuo. I pošto su bili osetljivi na prljavštinu i prašinu (čega je bilo u izobilju u Avganistanu), bili su skloni neuspehu.
Jak-38 je takođe bio taktički neuspeh, sa samo četiri tačke naoružanja i ograničenim operativnim dometom od samo 320 kilometara. Nakon pada Sovjetskog Saveza, Jak-38 je napušten, dok je Harrier još uvek u upotrebi.
Mikojan-Gurevič MiG-23
Ruski proizvođač aviona Mikojan-Gurevič ima dugu istoriju uspeha u avijaciji. Skraćenica kompanije „MiG“ je na Zapadu sinonim za „neprijateljski avion“, i to s pravom. Ali MiG je takođe proizveo neke neuspehe.
MiG-23 je trebalo da bude još jedan uspeh, poput MiG-15 ili MiG-21. Međutim, MiG-23 sa promenljivim krilima bio je noćna mora, sa lošim upravljanjem, nestabilnošću i motorom koji se često pregrevao i brzo gasio.
Troškovi održavanja MiG-23 bili su mnogo veći nego što se očekivalo, a njegov borbeni rekord je bio mnogo lošiji. Raspoređen u Siriji i Iraku, MiG-23 je pretrpeo velike poraze u susretima sa F-4, F-14 i F-15.
Čak se i MiG-21, koji je MiG-23 trebalo da zameni, pokazao superiornim u borbi. MiG-23 je penzionisan bez većeg publiciteta (osim Sirije i Severne Koreje) u korist MiG-a 27.
Convair F-102 Delta Dagger
Convair F-102 Delta Dagger, deo „Serije veka“, bio je prvi američki nadzvučni borbeni avion sposoban za misije u svim vremenskim uslovima i sa delta krilom. Ušao je u službu 1956. godine, a problemi su se pojavili odmah.
F-102, dizajniran da bude avion velike brzine, nije uspeo da dostigne brzinu od 1 maha – trup je morao da bude redizajniran da bi se nosio sa transzvučnim otporom. Nakon redizajniranja, avion je mogao da dostigne brzinu od 1,22 maha, ali su se pojavili drugi problemi, koji su zahtevali niz modifikacija.
Američko vazduhoplovstvo nije primenilo jednoobrazne korekcije za celu flotu F-102, pa su različite letelice imale različite mogućnosti.
Međutim, najveći problem F-102 bila je njegova bezbednost. Od 1.000 proizvedenih F-102, 259 je izgubljeno u nesrećama u kojima je poginulo 70 pilota.
Heinkel He 162
Inženjeri u nacističkoj Nemačkoj zaslužni su za razvoj mlazne tehnologije sa Meseršmit Me 262. Pred kraj rata, nacisti su pokušali da proizvedu još borbenih aviona. Rezultat je bio Heinkel He 162, takođe poznat kao “Folksjager” ili narodni avion.
He 162, kao i automobil Folksvagen, dizajniran je da bude napravljen što je moguće jeftinije i sa polukvalifikovanim radnicima. Zašto? Zato što su pred kraj rata nacisti imali problema da održe svoju ratnu ekonomiju.
Tako je He 162 građen uglavnom od drveta, pošto metalne legure nisu bile dostupne. Projektovanje je završeno za oko dva meseca, a avion je, kao što možete zamisliti, loše leteo.
Tri stotine He 162 je brzo poslato u akciju, ali je bilo prekasno. Berlin je pao i He 162 je nestao bez ikakvog značajnijeg uticaja na rat.
Vought F7U Cutlass
Vought F7U Cutlass je imao poseban vizuelni dizajn. Ovo je bio američki projekat iz rane ere mlaznih aviona, kada nije bilo standardizovanog dizajna i eksperimentisanje se podsticalo. F7U je bio rezultat ovog eksperimenta: bio je bez repa sa zamašenim krilima.
„Po mom mišljenju, F7U izgleda veoma dobro, i to je bio prvi put da su Amerikanci napravili avion sa zamašenim krilima i naknadnim sagorevanjem. Neobičan dizajn nudio je odlično rukovanje, ali je patio od brojnih problema.
Motor je bio premali, zbog čega je dobio nadimak “Gutless Cutlass”. Slično tome, mnogi njegovi sistemi su bili novi i nepouzdani.
Loša bezbednosna evidencija navela je pilote da izbegavaju ovu letelicu, a F7U je penzionisan 1959. godine“, zaključio je Harison Kas, bivši borbeni pilot i vojni stručnjak, u materijalu koji je objavio američki National Interest.
a Orao
…
leteca kanta u koju su ugradili tablet i nazvali ga Orao 2.0
Nijedan avion sa “promenljivim” krilima se nije proslavio! Ni Mig-23/27, ni Tornado, ni F-14…ustvari ovaj zadnji jeste, ali samo na filmu! Takva krila su još o(p)stala kod Tu-22/26 i Tu-160, gde izgleda jedino i imaju smisla, kod teških bombardera.
ne lupetaj
tamo gde je tomkat leteo… nijedan drugi avion nije imao sansu
Тешко је оценити најбољих или 5 најгорих авиона у историји ваздухопловства. Можда би адекватнији наслов био најуспешнијих, односно најнеуспешнијих.
Вероватно је горњи избор тачан!? Што се тиче контраверзног Локид Мартиновог авиона Ф-104 Старфајтер, “Летећи мртвачки ковчег” како га познаваоци авиона цинично зову, он је имао и добрих квалитета: својевремено највећу брзину пењања увис од 340 м/с (око соничне), уз максималну постигнуту рекордну брзину од око 2700 Км/х, радијус дејства преко 650 Км, плафон лета преко 15 Км, за оно време крајем 50.-их и почетком 60.-их година 20. века, заиста великих. Уз то, произведен је изнад 2000 примерака, преко 10 година што у САД, те код европских држава (чланица НАТО пакта – серија Ф-104Г, је била најуспешнија). Јапан га је прво склапао да би га касније по лиценци производио у верзији Ф-104Ј, Ј потиче од првог слова за Јапан. Заниљиво да је Јапан уграђивао његове млазне моторе компаније “Мицубиши”. С друге стране озбиљне мане су му биле при наглим маневрима: отказивање мотора “Прити и Рајт”, или “Џенерал Електрик”, британци су уграђивали у њихове авионе познате “Ројлс Ројсове” моторе (оба су америчка позната произвођача правили авиомоторе за овај авион), нестабилност код маневара при већим брзинама (последица неизбалансираности облика конструкције трупа са крилима), те јединствени систем за катапултирање на доле (катапултирање се у лету није смело изводити на мањој висини од 350 м изнад тла.). Често се дешавало да су пилоти у опасности окретали авион око уздужне осе да би се пилот катапултирао изнад авиона. Због пре наведене нестабилности конструкције долазило би при томе до хаварије авиона па би пилот поред свега настрадао. У њега су уграђивани међу најбољим системи за избацивање пилота “Мартин Бејкер”, британске познате фабрике ових система. Занимљиво када се пише о брзим конструкцијама, и познати болид Формуле 1, британски “Лотус” чувеног конструктора болида Колина Чепмена, од новинара је 70.-их год. 20. века, после погибије познатих возача, међу њима и свестраног (победио је 1965. на познатој трци “24 сата Ле Мана”) старог 28. год., Аустријнца Јохена Ринта на тренингу у Монци, 5.9.1970.г, јединог посмртног шампиона Ф1., прозван “летећи ковчег”.
Човекова тежња за висином, брзином, и др. имала је и имаће свој данак у људским животима – такав му је што се каже икаровски карактер.
Извињавам се читаоцима што сам грешком написао “Прити и Рајт”, те “Ројлс Ројс”, уместо “Прат & Витни” и “Ролс Ројс”. Мислим да је важно грешке и накнадно уочити те на њих скренути. Ко пише тај и греши – како учи народна изрека.
a f-117 “nevidljivi”??? 🤣
Nije mi jasno što je Srbija naručila francuske RAFALE i to bez municije uz veoma visoku cijenu a imala je odličneMIG 31 i SU 57 za iste pare ali opremljene .Hrvatska je iste te naručila ali je sa cijenom daleko bolje prošla mada se nisu ni oni baš usrećili ali za razliku od Srbije kud i kamo su bolje prošli.Teži li to Srbija ka NATO-u pa kupuje francuski otpad ili liže dupe Evropi
Pored toliko američkih mrtvačkih sanduka i letećih smejurija ajde po srpsko-jugoslovenskom programu izjednačavamo sa ruskim promašajima…stara srpska sranya, jugo-komunojrvacka pomešana sa hriščanskim programima za zatupljivanje i izjednačavanje, muka mi je koliko glupih i programiranih ljudi ima.
F-35,toliko los da svaki cas u Siriji,Libanu gadja mete ,skoro bez otkrivanja,ko,zadnji put u Siriji ,nagadjaju dal,ih bombardovao Izrael ili SAD,koalicija nisu ni otkrili avione.F-35,vise puta upadali u Iran ,bez otkrivanja,plus napad na Hute,Huti nikakakva reakcija,nisu ni primetili avione,a navodno imaju sve vrhunsko,radare,rakete itd.Pre na ovu listu treba MIG-29,nema ni jednu vazdusnu pobedu .Ne znaci da je los avion.Korisnici Mig-29,uglavnom zemlje pod sankcijama,teska nabavka rezer.delova,javasluk ,korupcija.Da su bolje odrzavani devedesetih,mora bi oborili neki Nato avion 99 god,za vreme Nato agresije,i tadasnja vlast tezak javasluk,nije se ni trudila da ih osposobi.
Ameri su u Vijetnamu izgubili 10.000 aviona, Vinetnamci su ih uništili ruskim PVO-ima i avionima. Toliko o toj “kvaliteri” američkih aviona.
200000000 miliona hiljada aviona vijetnamci oborili bambusovom motkom!
Poštovani.Jak 38 se nije proslavio najvećim delom jel je korišten na način za koji nije bio predvidjen tj ne sa nosača i da jel je bio ispred svog vremena tj. tehnologija kojom su raspolagali Sovjeti nije bila na potrebnom nivou za takav avion. Za Mig 23 . Varijante BN i kasnije nisu bili loši avioni . Daleko od toga. Kada su se u Iračko Iranskom ratu sreli sa pilotima koji nisu bili ni Ameri ni Sovjeti nisu bili inferiorni, naprotiv. Imaju dokazana obaranja dva F 14. A kada su došli Ameri sa F 15 druga se pesma pevala. I naravno radilo se o izvoznim varijantama 23 ke.Tokom 80 tih u ratu u Libanu Sirici su obarali i F16 i F 4. Kada su Izraelci dobili F 15 opet druga pesma. Mada je imalo i uticaja što Sirici nisu imali dobro radarsko pokrivanje ali to je neka druga priča. S poštovanjem
Читао сам да је миг 23 оборио пакистански ф16 за време совјетске интервенције у афганистану. Нажалост убио је и фармера у Белгији.
Доста сам читао о МиГ 23,кажу да је био компликован због преласка са миг 21 који је био буре са крилима на другу технологију. Али у Анголи и Боцвани Кубански миг 23 су почистили САДФ мираже .
bure sa krilima
hahahhah
dobar dobar
…
pre lici na cev za kanalizaciju
Mig 27 je jurišnik-bombarder,a Mig 23 lovac. Pišete gluposti! Inače, oba su jako loši avioni!
MiG 23 je bio prvi look down -shot down avion. Poređenje sa avionima teen serije je glupo. Nije napušten u korist MiG-27 jer je 27-ca taktički bombarder. Vrlo uspeo. Ujedno i derivat 23-ojke.
Najgori svih vremena je F-104 koji je ubio samo tokom službe u Zap. Nemačkoj 106 pilota. Držao je najgori bezbednosni odnos u istoriji USAF. Ovo ko je pisao veze sa životom nema.
Znači po ovome f35 vodi na ovoj listi?
F-tricetpet’ca, najbolji zguzne strane 😂
Заборавио је Ф-104, од милоште званог “мртвачки ковчег”.
Ma zna on ali onda ne bi bilo dovoljno mesta za ruske.
Rusofilu, to nisu bili ruski avioni, već sovjetski!
@Makarije.Tebi je mesto u manastiru!
Tako je. Najgori avion je bio F-104G Starfajter ili “mrtvački kovčeg”.Preko 100 pilota je u u njemu poginulo.
Možda bi se na listi mogao naći i F-104 starfighter.
Trebali ste dodati jos 2 aviona: 1) F-104 Starfighter. Na prvi pogled sjajan presretač u stanju da postigne brzinu od 2700 km/h. Međutim pri manjim brzinama do izražaja du dolazili njegovi nedostaci – losa upravljivost i nestabilnost zbog dugackog trupa i krila koja su bila nesrazmjerno kratka u odnosu na trup. 2) Heinkel 177 Greif. Njemacki teški bombarder iz 2 svjetskog rata. Njegov razvoj se otegao jer je Hitler stalno imao nove ideje vezano za njegovu ulogu u ratu. Na kraju su napravili avion sa letnim karakteristikama koje su se mogle mjeriti sa američkim B-17 i britanskim AVRO Lankasterom, ali i cudnom konfiguracijom motora. 4 motora koja su pokretala 2 propelera. Kako? Smjestili su po dva motora u jedno kućiste na krilima da rade sinhronizovano i pokreću 1 propeler. Rezultat- dva motora nagurana u 1 kućište koja su se često pregrijavala sto je dovodilo do kvarova, požara i rušenja aviona. I F-104 i Heinkel 177 su imali isti nadimak – “Leteći mrtvački sanduk”