Vought F-7U3 Cutlass

lako se kompanija Chance Voguht nije proslavila svojim prvim lovačkim avionom s turbomlaznim motorom, F-6U1 Pirate i za koga mnogi kažu da je bio bez ambicija, sledeći lovački avion F-7U Cutlass je bio i previše ambiciozan.

Američka mornarica je 1. juna 1945. godine raspisala konkurs za novi mornarički lovački avion koji je morao da leti brzinom od 966 km/h na visini od 12192 m. U kompaniji Chance Voguht su odlučili da njihov projekat V-346 učestvuje na konkursu, i kada su pobedili na istom 25. juna 1946. godine, dali su mu novo ime – XF7U-1 Ciitlass. Dizajn aviona je bio izuzetno neobičan, a najviše uticaja na njegov izgled treba tražiti u nemačkoj kompaniji Arado, iako su u američkoj kompaniji negirali uticaj Nemaca.

Prvi od tri prototipa je poleteo 29. septembra 1948. godine, a za komandama aviona je bio šef test pilota Robert Bejker (Robert Baker). Razvoj ovog aviona od samog starta su pratili problemi sa pogonskom grupom – motori Westinghouse J-34-WE-22 su bili dobrim delom odgovorni za sudbinu lovca Cutlass. Takođe, upravljivost aviona i njegove letne karakteristike nisu ulivale poverenje, pa je 14 predserijskih aviona završilo u trenažne i eksperimentalne svrhe. Sva tri prototipa su stradala u udesima. lako su u kompaniji Chance Voguht smatrali da će unapređena verzija F-7U2 imati više uspeha, zbog problema sa motorima, 88 naručenih primerka nije nikada proizvedeno.

Redizajnirani F-7U1 sa jačim motorima je bio veći i teži, kabina je bila izdignuta kako bi piloti imali bolji pregled prilikom sletanja na nosač aviona. Prvi F-7U3 je poleteo 20. decembra 1951. godine, ali je prvih 16 primeraka imalo motore Allison J35-A-29. Tek je sedamnaesti primerak dobio motore J-46-WE-8 koji su razvijali potisak od po 17,6 kN bez dopunskog sagorevanja, odnosno 25,7 kN potiska sa dopunskim sagorevanjem. Avion je bio naoružan sa četiri topa kalibra 20 mmM-J. Topovi su bili smešteni iznad usisnika motora jer je nos aviona zauzeo radar ANAPG-30 koji je delovao zajedno sa sistemom za kontrolu vatre A-10D. Zahvaljujući takvoj kombinaciji piloti su imali na raspolaganju automatski nišan.

Kao dodatno naoružanje vazduh-vazduh F-7U3 je dobio podtrupni nosač na koji se postavljao lanser nevođenih raketa vazduh vazduh FFAR (Folđing Fin Aircraft Rockets) kalibra 70 mm. Rakete FFAR imale su efikasan domet od oko 1800 metara. Te su rakete popularno nazvane Mighty Mouse po junaku iz crtanih filmova. Cutlass je mogao poneti do 32 rakete Mighly Mouse.

Zahvaljujući naporu skvadrona za razvoj VX4 verzija F7U-3, je dobila mogućnost nošenja projektila vazduh-vazduh Sidewinder s infracrvenim sistemom za navođenje. Uvođenjem vođenih raketa vazduh-vazduh u naoružanje lovca Cutlass znatno je povećana njegova borbena efikasnost, te mu je omogućilo obaranje ciljeva na znatno većim daljinama, nego što bi to mogao koristeći se samo topovima i nevođenim raketama FFAR. Ukupno je proizvedeno 180 primeraka, a posle toga usledila je modernizovana verzija F-7U3M koja je mogla da nosi četiri poluaktivno radarski vođena projektila AIM-7 Sparrovv. Ova verzija je dobila nešto bolje motore J-46-WE- 8B, koji su razvijali potisak od po 26,7 kN sa dopunskim sagorevanjem.

Potom je usledela i foto-izviđačka verzija F-7U3P koja je imala nos produžen za 64 cm, u koji je umesto radara postavljena oprema za foto izviđanje. Poslednji F-7U3M je isporučen u avgustu 1955. godine

Četvrtina svih proizvedeniha aviona je izgubljena u udesima, a ne čudi podatak da F-7U nikada nije imao borbeno dejstvo. Najčešći uzroci nesreća, su bili eksplozija motora i udesi prilikom sletanja. Mornarica je počela povlačenje iz upotrebe već 1956. godine, a samo godinu dana kasnije, većina ih je bila van upotrebe. O ovom avionu piloti nisu imali lepo mišljenje – avion bez snage, performansi, avion koji ne oprašta greške, avion koji je uzeo mnogo života pre povlačenja iz upotrebe.

Analizirajući razvoj, upotrebu i korišćenje lovca Cutlass, mišljenje pilota i poznavalaca avijacije, F6U Pirat je možda neopravdano poneo titulu najvećeg promašaja američke mornarice. Činjenica da je F-7U proizveden u deset puta više primeraka (320) u odnosu na prethodnika (33) ne opravdava veliki broj udesa kao i izuzetno loše letne karakteristike.

• Proizvođač: Chance Vought Aircraft Division, United Aircraft Corporation.
• Namena: Dvomotorni mlazni palubni lovački avion, jednosed.
• Verzije: XF-7U1 (prototip; tri primerka sva tri uništena u udesima), F-7U1 (predserijski avioni s motorima J-34-WE-32\ 14 primeraka), F-7U2 (predložena verzija s motorima J-34-WE- 42\ otkazano naručenih 88 primeraka), XF-7U3 (prototip F-7U3\ jedan primerak), F-7U3 (najbrojnija serijska verzija; 192 primerka), F-7U3P (foto-izviđačka verzija; 12 primeraka), F- 7U3M (naoružan sa AIM-7 projektilima; 98 primeraka), A-2U1 (oznaka za predloženu jurišnu verziju; otkazano naručenih 250 primeraka).
• Pogonska grupa: Dva turbomlazna motora Westinghouse J-46-WE-8B, potiska bez dopunskog sagorevanja 21,4 kN, a sa dopunskim sagorevanjem 26,7 kN.
• Ukupno do 4989,6 litara goriva.
• Dimenzije: Razmah krila 11,79 m; dužina 13,49 m; visina 4,27 m; površina krila 46,10 m²; m.pr. 8260 kg; m.maks. 14353 kg.
• Karakteristike: Brzina – maksimalna na visini 1095 km/h. Brzina penjanja 67 m/s. Operativni vrhunac leta 12200 m. Dolet 2250 km.
• Naoružanje: Ugrađena četiri topa kalibra 20 mm M-3 sa po 180 granata, 32 nevođene rakete vazduh-vazduh kalibra 70 mm FFAR Mighty Mouse ili četiri IC vođene rakete vazduh-vazduh AIM-9B Sidewinder ili četiri poluaktivno radarski vođene rakete vazduh-vazduh AIM-7 Sparrow.
• Razvoj: Sva tri prototipa poručena 25. juna 1946. godine. Prvi let prototipa 29. septembra 1948. godine. Predserijski avioni F-7U1, njih 14 poručeno 28. jula 1948. godine. Prvi let F-7U1 izveden 1. marta 1950. godine. Serijski avioni F-7U3 naručeni 21. avgusta 1950. godine. Serijska proizvodnja otpočela sredinom 1951. godine. Prvi primerak verzije F-7U3 poleteo 20. decembra 1951. godine. Proizvodnja završena avgusta 1955. godine. Povučen iz naoružanja 2. marta 1959. godine. Ukupno je proizvedeno 320 aviona Ciitlass.
• Korisnik: SAD.