NaslovnaNovostiIzraelski napad na Iran ciljao lokaciju radara i PVO sistema u blizini...

Izraelski napad na Iran ciljao lokaciju radara i PVO sistema u blizini nuklearnog postrojenja Natac

Izraelski napad na Iran 19. aprila gađao je lokaciju protivvazdušne odbrane u blizini strogo poverljivog nuklearnog postrojenja Natanc u blizini grada Isfahana, javilo je nekoliko novinskih agencija.

Napad je usledio kao odgovor na iranske raketne i bespilotne udare 13-14. aprila na Izrael, što je bila odmazda na izraelski napad na iransku ambasadu u glavnom gradu Sirije, Damasku, početkom meseca, koji je odneo živote nekoliko viši članovi Korpusa garde islamske revolucije.

Iranski mediji su izvestili o presretanju dronova iznad vazdušne baze Isfahan tokom izraelskog napada i nisu izvestili o gubicima.

Zanimljivo je naglasiti da Izrael nije priznao da je napao, a čak ni Iran nije zvanično okrivio Izrael za napad. Međutim, zvaničnici dve zemlje, kao i SAD, potvrdili su za nekoliko novinskih kuća da je izraelska vojska odgovorna.

U suprotnosti sa tvrdnjama Irana, ABC je, citirajući američkog zvaničnika, izvestio da je napad uključivao tri projektila koje su ispalili ratni avioni izraelskog vazduhoplovstva izvan iranskog vazdušnog prostora.

f 35 adir u službi izraelskog vazduhoplovstva
f 35 adir u službi izraelskog vazduhoplovstva naoružan GBU-31 JDAM

Prema novinskoj mreži, udar je bio „veoma ograničen“. Takođe je rečeno da je, prema prvobitnoj proceni, udar uništio radarsko mesto, ali procena još nije završena.

Međutim, u izveštaju ABC-a nije pojašnjeno da li su rakete korišćene u napadu pored dronova koje je ranije izvestio Iran.

U drugom izveštaju „Njujork tajmsa“ se takođe navodi da su izraelski ratni avioni ispalili rakete i napominje da nove informacije sugerišu da je izraelski napad „uključovao napredniju vatrenu moć nego što su prvobitni izveštaji ukazivali“.

List navodi da „nije odmah jasno koji su tipovi raketa korišćeni, odakle su ispaljeni, da li ih je iranska odbrana presrela ili gde su sletele“.

Vredi napomenuti da su ostaci onoga za šta se veruje da je prva faza dvostepene balističke rakete nikada ranije do sada viđene, pronađeni u centralnom Iraku nakon napada na Iran.

Takođe tokom napada, Izrael je pogodio nekoliko lokacija protivvazdušne odbrane u južnoj Siriji, što je dovelo do spekulacija da su izraelski ratni avioni lansirali svoje rakete iz nekog područja duž granice između Sirije, Jordana i Iraka.

U međuvremenu, Foks Njuz je izvestio, pozivajući se na visoke američke vojne izvore, da je meta napada bila vojna baza u Isfahanu, a ne nuklearno postrojenje Natanc, koje nije jako utvrđeno.

„Izraelci su pogodili ono što su nameravali da udare“, rekao je jedan od izvora za Foks njuz, dodajući da postoji jedna glavna meta koja je pogođena više puta i da se “iranski sistem protivvazdušne odbrane ruske proizvodnje pokazao neefikasnim”.

Ciljevi napada bili su sistemi protivvazdušne odbrane u vojnoj bazi, koji se koriste za zaštitu obližnjih nuklearnih objekata, navodi Foks.

Izraelska poruka udarom bila je da proda Irancima ideju da „možemo posegnuti i dopreti do vas“, rekao je jedan od izvora.

Satelitski snimci radara sa sintetičkim otvorom (SAR) snimljeni nekoliko sati nakon izraelskog napada takođe su pružili dokaze da je gađana lokacija radara u Isfahanu.

Uprkos izveštajima da je radarska lokacija uništena, drugi SAR satelitski snimci koje je objavio Si-En-En ne pokazuju bilo kakvu veliku štetu iranskoj vazdušnoj bazi Isfahan.

„Izgleda da nema velikih kratera u zemlji i nema očiglednih uništenih zgrada“, rekao je Si-En-En, napominjući da se nalazi moraju potvrditi redovnim satelitskim slikama koje bi mogle da otkriju stvari poput zgarišta od požara.

Napad na Isfahan je očigledno imao za cilj da pošalje poruku Teheranu da izraelska vojska može da udari na iranska snažno utvrđena nuklearna postrojenja.

Iran, koji je umanjio značaj ograničenog napada, verovatno neće odgovoriti, barem ne direktno protiv Izraela. Stoga, se čini da se sukob Izraela i Irana ponovo vraća na dežurne vreće za udaranje – Siriju i Irak – zemlje potpuno uništene, prva pokušajem organizovanja “arapskog proleća”, druga direktnom invazijom i okupacijom.

Navodni izraelski napadi pogodili iračku bazu za mobilizaciju južno od Bagdada

Serija velikih eksplozija potresla je rano 20. aprila vojnu bazu Kalso koja se nalazi u provinciji Vavilon oko 50 kilometara južno od iračke prestonice Bagdada, a koju koriste i iračka vojska i Snage narodne mobilizacije (PMF).

PMF je u saopštenju naveo da je „eksplozija“ nanela „materijalne gubitke“ i žrtve, ne precizirajući broj ranjenih. Dodaje da su njihove prostorije u vojnoj bazi pogođene i da su na lice mesta poslani istražitelji.

PMF su formirale oružane frakcije koje podržava Iran u Iraku za borbu protiv ISIS-a 2014. godine. Četiri godine kasnije, iračka vlada je u potpunosti reorganizovala grupu.

Zvaničnik iračkog ministarstva unutrašnjih poslova rekao je za AFP da je u „vazdušnom bombardovanju“ baze poginula jedna osoba, a ranjeno osam drugih, dok je vojni izvor izvestio da su tri pripadnika iračke službe ranjena u napadu.

Odgovarajući na pitanja AFP-a, izvori nisu želeli da identifikuju ko je odgovoran, niti da kažu da li je to bio napad dronom ili avionom.

Ubrzo nakon napada, Centralna komanda Sjedinjenih Država saopštila je da njene snage ne stoje iza prijavljenog napada u Iraku.

„SAD danas nisu izvršile vazdušne napade u Iraku“, objavila je komanda na društvenoj mreži X, dodajući da izveštaji da su američke snage izvele napad „nisu tačni“.

Kasnije je novinski kanal Sabreen na Telegramu, koji je povezan sa PMF, objavio, pozivajući se na irački bezbednosni izvor, da je vojna baza Kalso pogođena izraelskim vazdušnim napadima. Izraelska vojska ovo nije ni potvrdila ni demantovala.

Ove optužbe ponovio je Islamski otpor u Iraku (IRI), koji je saopštio da je izveo napad dronom na najjužniji izraelski grad Eilat kao odgovor na vazdušne napade na iračku bazu, kao i kao podršku palestinskom narodu u pojas Gaze. Hebrejski mediji nisu izvestili o bilo kakvom incidentu u gradu.

IRI je takođe krovna grupa koju čine naoružane frakcije koje podržava Iran. Smatra se da su neke od ključnih frakcija PMF-a, kao što su Harakat Hezbolah al-Nujaba i Kata’ib Hezbolah, takođe članovi IRI-ja.

Grupa je počela da pokreće napade na Izrael, kao i na američke snage u Iraku i susednoj Siriji 17. oktobra kao odgovor na izraelski rat u Gazi – koji je izbio samo deset dana ranije – i njegovu nepokolebljivu podršku Vašingtona.

Grupa je obustavila napade na američke snage prošlog februara nakon pogibije tri američka vojnika u napadu dronom na bazu u Jordanu, navodno na zahtev iranske Islamske revolucionarne garde. Ipak, eskalirali su napade na Izrael počevši od marta. Ovo bi mogao biti motiv iza izraelskog napada na Irak.

Pretpostavlja se da su izraelski vazdušni napadi na vojnu bazu Kalso usledili samo dan nakon što su napadi koji se takođe pripisuju Izraelu pogodili iranski grad Isfahan.

Tenzije između najvećih regionalnih neprijatelja Izraela i Irana verovatno neće popustiti sve dok Izrael ne obustavi svoj rat protiv palestinskog pojasa Gaze.

1 KOMENTAR

  1. Analiza snimaka ne potvrđuje uništenje radara,na lokaciji radara nema tragova dejstva eksplozivnih materija,po položaju antene na “namjerno” prezentovanom snimku se može isključiti bilo kakav pogodak!

KOMENTARIŠI

Molimo unesite svoj kometar!
Ovde unesite svoje ime

Povezani članci

Najnovije objave