Slušaj ovaj članak

Prema najnovijim vestima, SAD planiraju da Ukrajini isporuče 227 mm M270 MLRS (Multiple Launch Rocket System) i M142 HIMARS (High Mobility Artillery Rocket System), antibrodske rakete Boeing Defense, Space & Security  Harpoon 84A, norveške, Kongsberg Defence & Aerospace NSM (Naval Strike Missile) i NSM Raytheon Technologies.

Kako se navodi da je isporuka namenjena pružanju otpora na kopnu ali i odbrani Odese, očito da je u suštini pitanje borbe za prevlast nad Crnim morem. Ovo je trenutno utoliko važno ako se u obzir uzme mogućnost slobodnog prolaza konvoja sa žitaricama neophodnih ne samo Evropi neko čitavoj planeti. No, poznato je da Rusija ne raspolaže flotom (izuzimajući podmorničku) kojom bi značajnije ugrožavala planove pokrovitelja Kijeva.

Tako u žižu javnosti ponovo dolazi jedna, na karti praktično nevidiljiva tačka – “Zmijsko ostrvo“ (Остров Зміїний), koja predstavlja udarnu bazu za kontrolu crnomorskog regiona. Prema rumunskom istoričaru Dorinu Dobrinku (Dorin Dobrincu), ostrvo je za Rusiju  važno jer sa njega može da kontroliše južni bok NATO. Osim toga, daleko pre izbijanja sukoba, u blizini “Zmejna“ otkrivena su nalazišta gasa i nafte (do 100 milijardi m3 gasa i 10 miliona tona nafte). Rumunija je sudskim putem pokušala da ospori ukrajinska prava na ostrvo i okolni region. Na suđenju u Hagu, nalazište je pripalo Rumuniji, a ostrvo – Ukrajini. Tako se u igri pojavljuje i ekonomski faktor – jedna od članica EU i NATO izražava bojazan da Rusija može da preuzme i ovo bogato izvorište nafte i gasa.

“Zmijsko ostrvo“ (Острів Зміїний, “Zmejno“) je stenoviti deo kopna površine svega 20,5 ha (0,205 km2), udaljen oko 35 km od najbliže obale i 140 km od Odese. Do izbijanja sukoba, na ostrvu se nalazio “Granični punkt Zmijsko ostrvo“ sa pripadnicima Graničnog odreda “Izmail“ Državne granične službe Ukrajine (прикордонна застава “Острів Зміїний“, Ізмаїльськийприкордонний загін,  Державна прикордонна служба України) pod komandom Bogdana Gockog (Богдан Гоцький). Na “Zmejnom“ je bila montirana RLS “Burevesnik-1“ (Радіолокаційна станція “Буревісник-1) sa mogućnošću lokacije brodova na udaljenosti od 40 morskih milja (više od 74 km), koja je “pokrivala“ kako pomorski sektor tako i teritoriju do ušča Dunava na obali Rumunije, udaljenog 35-40 km.

Na ostrvu se nalazi svetionik, malo naselje Beloje (Белое) sa samo jednom – Kazackom ulicom, pristanište, skladišta, pošta, banka, arheološki muzej i repetitor, planirano je da se obrazuje turistički i ronilački centar, a u mirnodopsko vreme, tamo su, u istraživačkoj stanici, radili i naučnici sa “Odeskog nacionalnog univerziteta“ (Одеський національний університет). Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski je još 9. avgusta 2021. posetio „Zmejno“ i na licu mesta održao pres-konferenciju na kojoj je izjavio da je „ostrvo deo ukrajinske teritorije“ te da će „ga braniti svom snagom“. Postavljalo se pitanje kakav interes ovo ostrvo predstavlja za rusku stranu? Prema tadašnjoj analizi britanskog Ministrastva odbrane, „ukoliko bi se Rusija učvrstila na ‘Zmejnom’, tamo rasporedila protivvazdušnu i obalsku odbranu i krstareće rakete i tako bi dominirala severozapadnim delom Crnog mora. Ostrvo može poslužiti i kao uporište, i kao mesto vatrene podrške floti, i kao radarska baza“. I zaista, prvog dana početka ruske tzv. „specijalne operacije“, oko 18 časova 24 februara, ispred ostrva su se ukotvili famozna gardijska raketna krstarica „Moskva“ i patrolni brod 22160 „Vasilij Bikov“ (Василий Быков). Sa komandnog broda su ostrvskoj odbrani dva puta ponovovili apel: „Ovde ruski vojni brod. Predlažemo da položite oružje i da se predate kako bi se izbeglo krvoproliće i nepotrebne žrtve. U suprotnom, po vama će biti nanesen vatreni udar“. Jedan od ukrajinskih graničara je na to uzviknuo: „Ruski vojni brod, j..i se!“ (Русский военный корабль, иди на хуй!). Nakon toga, na ostrvo je otvorena vatra sa brodova a u dejstvo su stupili i bombarderi Suhoj Su-24. Četiri časa kasnije, Državna granična služba Ukrajine obavestila je javnost da su „Rusi uništili svu infrastrukturu, da je svih 13 graničara hrabro poginulo odbijajući predaju i da je neprijatelj zauzeo ostrvo“. To je bio početak stvaranja kratkotrajne legende o „neustrašivim braniocima“. Predsednik Zelenski je tokom noći 25. februara potresnim glasom obavestio sugrađane da je „svih 13 branilaca poginulo“ i da im posmrtno dodeljuje zvanje „Heroja Ukrajine“. Istovremeno, pošta Ukrajine je ekspresno izdala jubilarnu marku na kojoj je prikazan “junački autor psovke“, navodno marinac Roman Gribov, koji pokazuje srednji prst, sa krstaricom “Moskva“ u pozadini.

Postanska marka posvecena braniocima Zmejnog
Postanska marka posvecena braniocima Zmejnog

Legenda nije potrajala ni jedan dan; predstavnik ruskog Ministarstva odbrane, Igor Konašenkov, 25. februara je sapštio da se svih 28 (znači, ne 13 nego 28) ukrajinskih boraca sa “Zmejnog“ predalo. Sutradan, zamenik zapovednika ruske Crnomorske flote za materijalno-tehničko obezbeđenje, Mihail Jasnikov (Михаил Ясников) obavestio je javnost da je 28 zarobljenika spasilačkim tegljačem „Šahter“ prebačeno u luku Sevastopolj i da su, nakon kraće procedure i potpisivanja izjave da više neće učestvovati u borbama, autobusima upućeni kućama, u Ukrajinu! Zapovednik Graničnog odreda “Izmail“, Bogdan Grocki, reporterima je pokazao vojnika koji je posadi “Moskve“ zaista uputio psovku; još jedan mit je pao – to nije bio Roman Gribov nego borac čije ime iz bezbednosnih razloga nije saopšteno. Sličan mit o “hrabrim braniocima koji će pre izginuti nego se predati“, ubrzo je počeo da se gradi i oko boraca puka “Azov“, opkoljenog u Mariopulskom “Azovstalu“. Kao i kod “Zmejnog“, propagandni narativ se srušio kada su “Azovci“ iz podzemlja izašli živi, bez oružja, da bi autobusima bili prevezeni u – zarobljeništvo,

Patrolni camac Raptor
Patrolni camac Raptor

Od trenutka pada ostrva, Ukrajinci i zapadni vojni stručnjaci pažljivo su pratili ruske planove usmerene na “Zmejno“. Sa ruskog vojnog satelita “Planeta“ 14. marta su preuzete fotografije na kojima je zabeleženo sletanje helikoptera Mi-8. Prema rečima ukrajinskog rezervnog mornaričkog kapetana I klase i stručnjaka “Centra za odbrambene strategije“ (Центр Оборонних Стратегій) Andrija Riženka (Aндрій Oлексійович Rиженко), Mi-8 je najverovatnije iskrcao rusko izviđačko osoblje zaduženo da instalira PVO ili osmatračke uređaje i preuzeo zaplenjenu opremu i dokumentaciju koju su ostavili ukrajinski graničari. Od sredine marta, u blizini ostrva, satelit je redovno beležio prisustvo većih ratnih brodova a ponovo je primećena i krstarica “Moskva“. Nakon što je ova raketna krstarica tokom 13-14. aprila potopljena, u blizini ostrva počeli su da se pojavljuju samo mali i brzi brodovi. Riženko je sugerisao da se radilo o ruskim patrolnim čamcima 03160 “Raptor“ (Патрульные катера проекта 03160 “Раптор“). Prema njegovim rečima, prelazak na “Raptore“ mogao je da znači da se ruska vojska čuvala od ponovnih udara ukrajinskih projektila (“Moskva“ je, navodno, potopljena projektilom “Neptun“) a mali, manevarski brzi čamci su predstavljali tešku metu. Oni su mogli relativno bezbedno da patroliraju i prevoze osoblje na ostrvo, da izvršavaju zadatke kontrole sistema protivvazdušne odbrane i vrše izviđanje pomoću radarske opreme. “Ako ruski protivvazdušni raketni sistem S-400 bude postavljen na ostrvu, on će moći da kontroliše letove aviona čak i iznad Bukurešta.

Rusi su možda odugovlačili sa postavljanjem S-400 zbog činjenice da su ostrvo i veliki sistemi protivvazdušne odbrane mete dostupne za ukrajinske raketne sisteme. No, moguće je da će tamo postaviti sisteme radio-obaveštajne službe u cilju prikupljanja informacija“. Ukrajinska Operativna komanda “Jug“ (Оперативне командування „Південь“) je dva puta izveštavala o uspešnim napadima svojih oružanih snaga na rusku opremu iskrcanu na “Zmejnom“. Navodno, 26. aprila je uništen PVO sistem 9K35 “Strela-10“ a 30. aprila – još 3 ruska PVO sistema, kao i komunikaciono vozilo – server sa telekomunikacionom opremom. Posle još jednog udara, 1. maja, zabeleženi su pokušaji Rusa da čamcima “Raptor“ ojačaju snage na “Zmijskom ostrvu“. Glavnokomandujući VSU Valerij Zalužni (Валерій Федорович Залужний) je 2. maja izjavio da su uz pomoć MALE UCAV Bayraktar TB2  u blizini ostrva uništena 4 čamca “Raptor“ i jedan desantni brod11770 “Serna“. U jednom od “Raptora“ poginuo je i Aleksej Fjodorov (Фёдоров Алексей Николаевич), sanitetski podoficir i borbeni ronilac ruskog specnaza.

Desantni brod Serna
Desantni brod Serna

No, Kijev se u to vreme pripremao za još jedan medijski i vojni (prilično avanturistički) potez – desant na “Zmejno“ pred rusku proslavu “Dana pobede“ 9. maja. Naime, krajem aprila, na ukrajinskim društvenim mrežama lansirane su dezinformacije da će na “Dan pobede“ biti napadnut most između krimskog Kerča i Tamanskog poluostrva. Šta više, napravljen je poseban sajt sa odbrojavanjem do napada. Glasine je podržao i predstavnik Oružanih snaga Letonije, kapetan Janis Slajdins (Jānis Slaidiņš): “Za Rusiju će oštećenje Krimskog mosta biti ozbiljan udarac“. Da se ​​sprema “šokantan udarac za Rusiju“ rekao je i Viktor Andrusiv (Андрусив Виктор Владимирович), jedan od savetnika ukrajinskog ministra unudrašnjih dela. Naravno, ovde se treba setiti i druge linije medijske propagande, kojom se širila vest da Putin paradu za 9. maj planira u – Mariupolu! No, niti je pripremana bilo kakva parada usred Mariupolskog pakla niti je meta udara bio Krimski most, Cilj je bio – “Zmijsko ostrvo“. 

Desant je započet 7 maja, kada su prvo dva “Suhoja“ Su-21 bombardovala skladišta municije i goriva na ostrvu. Prema podacima Ministarstva odbrane Rusije, u daljem napadu su učestvovali avioni Su-27 i Su-24, helikopteri Mi-24 i Mi-8, kao i desantni jurišni čamci “Kentaur“ (Бронированные десантно-штурмовые катера 58181 Кентавр). U prvim časovima, uništen je ruski desantni brod “Serna“ u trenutku dok je istovarivao PVO raketni kompleks “Tor-M2U“ koji je trebalo da posluži kao “kišobran“ za ruski garnizon. No, garnizon je pružio snažan otpor i u potpunosti odbio desant. Ukrajinci su izgubili tri višenamenska lovca Su-24 i jedan Su-27, tri helikoptera Mi-8 sa desantom na palubi, jedan Mi-24, tri desnatna čamca “Kentaur“, 29 pespilotnih letilica, od toga 8 Bayraktar TB2 i oko 50 vojnika (prema rečima Konašenkova, po odbijanju desanta na ostrvu je pronađeno 27 tela ukrajinskih vojnika). U borbama 7. i 8. maja, u oborenom mornaričkom amfibijskom helikopteru Mi-14 poginuo je zamenik zapovednika VMS Ukrajine pukovnik Igor Bedzaj (І́гор Володимирович Бедзай), pilot helkoptera major Vasilij Iljčuk (Василий Ильчук), kao i kapetani Vitalij Sizov (Виталий Сизов) i Bogdan Ljašjenko (Богдан Ляшенко) iz sastava 10. pomorske vazduhopovne brigade (10-та морська авіаційна бригада  А1688). Sa ruske strane poginula su četvorica boraca, od kojih znamo za snajperiste-izviđače Dmitrija Ostrovskog (Дмитрий Островский) i Nikitu Maksimenka (Никита Максименко) i radiotelegrafistu Dmitrija Dejeva (Дмитрий Деев). Posle neuspešnog napada Aleksij Arestovič je 11. maja izjavio da “Ukrajina nije planirala da ponovo zauzme ostrvo, pošto joj je mnogo lakše da nastavi da ruske ciljeve gađa raketama“. Da li to znači da su vojnici žrtvovani samo u propagandne svrhe? Bez želje da budemo ironični, mislimo da su zapadni vojni savetnici trebali Ukrajincima da objasne da niti su “Fallschirmjägeri“ niti je Zmejno Krit a još manje da imaju 1. bataljon 7. konjičkog puka koji “Bel Irokez UH-1“ helikopterima (Bell UH-1 Iroquois  „Huey“), uz Vagnerov “Valkirin let“ (Walkürenritt), osvajaju “Zmijsko ostrvo“ poput vijetnamskog sela. Takođe su “zaboravili“ da ih podsete na britanske muke i ogromne resurse utrošene tokom 1982 godine oko zauzimanja hiljadama milja udaljenih Folklandskih ostrva.

Su-24
Su-24

U svakom slučaju, Rusija uspela da zadrži kontrolu nad ostrvom i na njemu rasporedi jedan PVO sistem “Pancir-SM“ i dva sistema “Tor-M2U“. Ruski vojni ekspert Jevgenij Damancjev (Евгений Даманцев) pak smatra da, zbog mogućih sličnih ukrajinskih napada, “mešovitu protivvazdušnu odbrambenu grupaciju na ‘Zmejnom’ treba proširiti na dve baterije ‘Pancir-SM’ (6 kompleksa), sličnim brojem baterija ‘Tor-M1’ i najmanje jednim protivvazdušnim raketnim pukom ‘S-350 Vitjaz“.

Su-27
Su-27

Sa druge strane, Britanija i zemlje NATO razmatraju nove opcije o razbijanju blokade ukrajinskih  luka. Jedna od njih je, prema rečima litvanskog ministra spoljnih poslova Gabrijeliusa Landsbergisa (Gabrielius Landsbergis), organizovanje čuvanih pomorskih konvoja koji bi Crnim morem izvozili ukrajinsko žito iz Odese. Ideja je očito zasnovana na iskustvima dva svetska rata ali ima tu manu što bi konvojima zaštitu pružali vojni brodovi NATO i time bi postojala realna opasnost od direktnoh sukoba sa Rusima.

Drugu ociju, koja se očito već realizuje, zastupale su SAD. Prema ovoj ideji, Ukrajincima тreba dostaviti borbena sredstva koja će im omogućiti da se ravnopravno suprotstave ruskoj Crnomorskoj floti. U suštini, prvenstveno se radi o raketama tipa Harpoon i danskim Naval Strike Missile, kojima bi se blokirali ruski brodovi i baterije na “Zmejnom“ i tako razbila blokada.

Ostavite Vaš Komentar: