Snajperista “Vali“ se vratio kući

Posle slavopojki o “najboljem snajperisti na svetu koji se bori za Ukrajinu“ koje su bukvalno preplavile sve medije i društvene mreže (a i dalje se pišu čak i knjige), 5. i 6. maja su Tom Blackwell i Tristan Peloquin objavili intervju sa istom “zvezdom“ – u njegovom kanadskom domu. Kako smo mi i pisali o “famoznom snajperisti Wali-ju“, ovde prenosimo finalne priče preuzete iz lokalnih kanadskih listova.

Vali snimljen u zoni Kijeva.
Vali snimljen u zoni Kijeva.

Kao u svakom holivudskom filmu, “u zalazak sunca, junak se sa bojišta vratio u topli dom, voljenoj ženi i malom klincu“. The End? Pa nije baš, bar ne potpuni Happyend

“Najsmrtonosniji ratnik i snajperista na svetu“ (World’s Deadliest Sniper, Dedliest Warrior), Wali, Wylie Dupid, veteran 2. bataljona kanadskog kraljevskog 22. puka  Van Doos (Canadian Royal 22nd Regiment), iz Ukrajine se vratio u svoj dom u Kvebeku, na širem području Montreala. 

Vali na ukrajinskom frontu. Foto Fournie par Wali
Vali na ukrajinskom frontu. Foto Fournie par Wali

“Vajli Dupid“ je iz Poljske u Ukrajinu prešao 4. marta 2022. godine. Kao i većina dobrovolјaca, trebalo je da bude raspoređen u “Međunarodnu legiju“ (Інтернаціональний легіон територіальної оборони України). Legija je zvanično forirana u sklopu ukrajinske Teritorijalne odbrane, ukazom predsednika Zelenskog od 27. februara 2022. godine. No, “Vali“ i nekolicina bivših vojnika anglosaksonskog porekla, u početku su radije želeli da se uključe u “Normansku brigadu“ (Norman Brigade, Норманська бригада) – “dobrovolјačku jedinicu“ koju je predvodio bivši vojnik (takođe iz Kvebeka) pod nadimkom “Hrulf“. Ovo je i normalno pošto su ukrajinski zvaničnici podržavali regrutovanje dobrovoljaca iz Kanade iz redova onih sa velikim vojnim iskustvom. Prema “borcu za nezavisnost Ukrajine“ Borisu Vžesnevskom (Борис Вжесневський) i Krisu Eklundu (Chris Ecklund), biznismenu iz Hamiltona, Ontario, koji je, kao vlasnik Canadian Process Serving Inc., osnovao sopstvenu grupu  fightforukraine.ca, kako bi pomogao regrutovanje, ukrajinska ambasada je proveravala prijavljene dobrovoljce i oni koji su zadovoljavali kriterijume slati su u Poljsku na kratkotrajnu obuku. Ideja je bila da se po prelasku ukrajinske granice uključuju u “Internacionalnu brigadu“ ali je broj prijavljenih Kanađana i Britanaca bio toliki da je od njih formirana nezavisna, ne baš legalna, “Normanska brigada“. No, kanadsko-britanska brigada je već 19. marta (dve nedelje nakon “Valijevog“ dolaska) izdala saopštenje u kome je istakla da “medijska pažnja koju je privukao ‘Vali’ — a koja nije podržana od komande — počela da ugrožava misiju jedinice“. Navodno, “prema zajedničkom dogovoru, on je morao da promeni jedinicu“. “Vali“ ima drugačiju verziju – tvrdi kako mu se “atmosfera (u “Normanskoj brigadi“) nije dopala i sam je odlučio da je napusti.“ Izgleda da je  “Vali“ bio u pravu – ubrzo se razdor među vojnicima proširio i veliki broj boraca je napustio brigadu. Tako se “Hulf“ našao u situaciji da brani od napada svoj način komandovanja. Naime, “Normanska brigada“ se našla pod ozbiljnim kritikama nekoliko bivših pripadnika. Veterani sa borbenim iskustvom naveli su da je “Hulf“ brigadu vodio nepromišljeno, da je imao malo naoružanja i zaštitne opreme za vojnike koje je regrutovao, te da nije imao zvaničan odnos sa regularnim ukrajinskim snagama. Prema ovim tvrdnjama, “Hrulf“ je u suštini izgradio “privatnu vojsku“ od dobrovoljaca iz celog sveta. “On je ugrožavao živote mladih Kanađana koji su želeli da se bore“, kaže Pol, državni službenik iz Otave koji je bio zamenik brigade pre nego što je napustio jedinicu i pridružio se zvaničnoj “Internacionalnoj  legiji“. “To je potpuno neodgovorno, posebno za osobu koja tvrdi da je komandant“. Trojica boraca koji su želeli da ostanu anonimni, takođe su tvrdili da obećanja o oružju i zaštitnoj opremi koju je dao zapovednik “Normanske brigade“ nikada nisu ispunjena. Neki od dobrovolјaca našli su se na oko 40 kilometara od linije fronta bez ikakve opreme. “Da je došlo do ruskog prodora, svi bi bili u opasnosti. Bio je to neodgovoran odnos brigadne komande“. S druge strane, “Hrulf“ je odlučno negirao optužbe i uzvraćao da su njegovi kritičari jednostavno hteli da preuzmu komandu, “verovatno iz lične koristi“. On je potvrdio da ga je od početka sukoba napustilo šezdesetak boraca. Nekoliko njih je htelo da potpiše ugovor kojim bi dobili status u skladu sa Ženevskim konvencijama, kao i garancije da će u slučaju ranjavanja biti lečeni od strane ukrajinske države, što u njegovoj jedinici nije bilo moguće. “Hrulf“ je tvrdio da su neki čak „planirali“ da mu otmu pošilјku oružja vrednu 500.000 dolara koju su isporučili Amerikanci! Kada je bilo u pitanju otezanje sa slanjem pripadnika u borbene akcije, komandant je, potvrđujući stavove Vžesnevskog i Eklunda, naveo da “ima momaka koji su žurili da odu na front a da nisu prošli ni najmanju bezbednosnu proveru. Ukrajinci su nas proveravali i tek nakon pozitivnih rezultata poveravali nam misije. Postoji element poverenja koji treba steći (čitaj – ispunjavanje bezbednosnih uslova) i to je sasvim normalnо“.

U svakom slučaju, “Vali“ se sa veteranom kanadske pešadijske jedinice pod nadimkom “Senka“ (Shadow), takođe porekom iz Kvebeka, iz “Normanske brigade“ prebacio u regularne ukrajinske formacije koje se borile u regionu Kijeva.

No, kao i većina stranih boraca koji su poput njega stigli Ukrajinu, vratili su se​​ gorko razočarani a da ni jednom nisu bili na linijama fronta.

Naime, nakon dva meseca koliko je boravio u Ukrajini, “Vali“ je dao “prilično razočaravajuću“ ocenu o tretmanu zapadnih dobrovolјaca. “Mnogi dobrovolјci su očekivali uzbuđenje, akciju i slavu, ali rat je suprotno, to je strašno razočarenje“. “Vali“ to rezimira rečima da su “mnogi stigli u Ukrajinu punih grudi, ali su se vratili podvijenog repa“.

Borci Internacionalne legije
Borci Internacionalne legije

Jedan od bivših dobrovojlaca navodi da su nakon nekoliko nedelјa provedenih na ukrajinskoj teritoriji, neki od najiskusnijih zapadnih vojnika regrutovani od strane vojne obaveštajne uprave i sada učestvuju u specijalnim operacijama iza ruskih linija. Drugi, manje iskusni, “sele se iz jednog u drugi stan iznajmljen preko Airbnb, čekajući da ih regrutuje jedinica sa kojom će se uputiti na front“. Većina je, međutim, odlučila da se vrati kući, što potvrđuje nekolicina intervjuisanih za montrealski “La Presse“.

“Vali“ kao primer navodi da je nabavka jurišne puške predstavljala “kafkijanski problem“. “Morao si da poznaješ nekoga ko je poznavao nekoga ko ti je rekao da će ti u nekoj staroj berbernici neko dati AK-47. Morali smo da se borimo za vojničku opremu tako što bi je sakuplјali komad po komad. Municiju smo takođe pabirčili levo-desno, a u mnogim slučajevima nabavljeno oružje nije bilo u najboljem stanju“. Isto se odnosilo i na hranu, koju su najčešće obezbeđivali civili. Još teže je bilo nabaviti gorivo za vozila. Stalno su morali da se snalaze, da “pronalaze nekoga ko poznaje nekoga ko ima benzin“. Ove “Valijeve“ tvrdnje kod nas izazivaju zbunjenost i nadu da će  ih zapadni mediji, koji i sada glorifikuju dobrovoljce koji je bore protiv ruske invazije i koje ukrajinski narod dočekuje sa oduševljenjem, pažljivo analizirati. Ukrajina je oslobodila zatvorenike i podelila svo oružje iz magacina radi odbrane zemlje, Zapad šalje bukvalno vagone streljačkog oružja. Snajpere dobijaju blogerke i domaćice! U isto vreme, popularna 52-godišnja Marjana Žaglo (Марьяна Жагло) je morala da kupi snajperku “Zbrojar“ a čuveni “Vali“ je imao problema čak da dobije jedan prastari AK-47? A šta je bilo sa  snajperom SAKO TRG-22 .308 Win. sa kojom se često fotogafisao? Morao je da ga menja za AK? Što je još gore, “Hrulfu“ kradu oružje vredno 500.000 USD? Pa gde su te puške? Naravno, istraživački novinari “YXX“ će svakako saznati pravu istinu a iza nje će verovatno stajati – Rusi.

Normanska brigada
Normanska brigada

Konačno, “najbolji snajperist na svetu“ tvrdi kako je tokom boravka u Ukrajini “ispalio samo dva metka kroz prozor“ kao hice upozorenja i da nikada nije došao u domet neprijatelјske vatre. “To je rat mašina“, gde “izuzetno hrabri“ ukrajinski vojnici trpe teške gubitke od granatiranja a, zbog slabe vojno-tehničke obuke “propuštaju priliku“ da oslabe neprijatelјa. Nјegova poslednja misija u regionu Donbasa, u ukrajinskoj jedinici koju su činili novoregrutovani vojnici, donekle je ubrzala odluku da se vrati u Kanadu. U rano jutro, kada je zauzeopoložaj u blizini rova izloženog vatri ruskih tenkova, dva regruta su izašla iz zaklona da popuše cigaretu. “Rekao sam im da se ne izlažu, ali nisu me slušali“, kaže “Vali“. Pored njih je tada udarila “veoma precizna“ granata iz ruskog tenka. Odmah je shvatio da ne može ništa da učini za dva “ukrajinska brata po oružju“. “Teško je to opisati. Mirisalo je na smrt, to je jeziv miris uglјenisanog mesa, sumpora i hemikalija. To je tako nelјudski, taj miris.“ “Valiјеva“ supruga kaže da ju je nazvao usred noći, sat nakon ovog tragičnog iskustva. “Pokušavao je da mi objasni da su bila dva smrtna slučaja. Prozborio je ‘Mislim da sam uradio dovolјno, a? Da li sam uradio dovolјno?“ Izgleda da je hteo da mu kažem da se vrati“.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.