Šta je sve od oružja Ukrajina dobila od Zapada?

U pokušaju da ojačaju odbranu Ukrajine, članice NATO i druge zapadne zemlje upućuju pomoć u vidu zapanjujućih količina naoružanja. Do sada je pomoć uključivala malokalibarsko oružje i protivoklopna i protivavionska prenosna sredstva; RRB su se pokazali vitalnim u jačanju ukrajinske odbrane.

Evo liste naoružanja koje je Zapad isporučio Ukrajini od 1. marta. Imajte na umu da su brojne druge zemlje, pre svega Francuska, izjavile da nameravaju da isporuče pomoć, ali još uvek nisu precizirale vrstu opreme.

Pištolji i puške

Belgija (3000 pušaka), Češka (30.000 pištolja, 7000 pušaka), Finska (2.500 pušaka), Grčka , Litvanija (nepoznat broj pištolja i pušaka), Portugal

Pištolji i puške su glavno streljačko oružje kopnenih snaga. Puškama se oprema niži bobeni sastav dok pištolje najčešće nose oficiri, posade oklopnih vozila i aviona, te medicinsko osoblje.

Vojnici poziraju sa puškama tokom ceremonije dobrodošlice 128. odvojenoj brdsko-jurišnoj zakarpatskoj brigadi, decembar 2021.
FUTURE PUBLING/GETTY

Kada je u pitanju dugocevno streljačko oružje, Ukrajini se uglavnom dostavlja ono zasnovano na sistemu Kalašnikova. Ukrajinske kopnene snage uglavnom i korste jurišne puške 5,45 i 7,62 mm tipa AK, što je nasleđe njene pripadnosti bivšem Sovjetskom Savezu. Puške koje Grčka šalje opisane su kao „kalašnjikovi“. Portugal šalje nepoznat broj zastarelih pušaka G-3. G-3 je nekompatibilan sa municijom 7,62×39 i 5,45×39 mm oko koje su zasnovani ukrajinski AK-47 i AK-74. Iako mnogi dovode u pitanje mogućnost praktične upotrebe G-3 u Ukrajini, ne treba zaboraviti da je u ovoj zemlji proizvođena i municija 7.62×51 mm NATO (.306 Win) u komercijalne svrhe te da se ista verovatno dotura sa zapada u vidu pomoći.

Mitraljezi

Češka (3.000), Italija

Mitraljezi su oružje dizajnirano da pojača vatrenu moć pešadijskih odeljenja. Alternativno, mogu se montirati na oklopna vozila. Većina modernih mitraljeza je u kalibru 7,62 mm, ali oni za borbena vozila najčešće su kalibra .50 (12,7 mm). Mitraljezi su delimično korisni i u borbi protiv lako oklopljenih vozila, posebno uz primenu pancirne municije. 

Ukrajinski vojnik pozira sa svoj mitraljezom PK, Krasnogorivka, jul 2021.
ANATOLIJ STEPANOV/GETTY

Italija šalje i lake mitraljeze i teške mitraljeze Browning, najverovatnije .50 HBM2.

Snajperske puške

Češka (“desetke”), Holandija (100)

Snajperske puške su predviđene za precizno pogađanje uglavnom odabranih ciljeva na velikim distancama – oficira, radiooperatera, posade mitraljeza, minobacača, artiljerijskih oruđa. 

Vojnik sa svojom snajperskom puškom, Kramatorsk, Ukrajina, oktobar 2021.
SOPA/GETTY

Velikokalibarske snajperske puške, poznate i kao antimaterijalne (AMR), mogu gađati lako oklopna vozila, antene, radarske antene i letilice na tlu, kao i druge krupnije ciljeve. Građene su oko municije kalibra većeg od .50 (12,7 mm). 

M-72 Lako protivtenkovsko oružje (LAW)

Australija (?) , Belgija (200?), Danska (2.700?) , Finska (1.500?) , Grčka , Norveška (2.000)

Lako protivtenkovsko oružje M-72 (LAW, Light Anti-Tank Weapon) razvijeno je 1963 godine kao prenosivo protivoklopno sredstvo za jednokratnu upotrebu. LAW čini lansirna cev od fiberglasa sa nišanskim uređajima i fabrički ubačenim protivoklopnim projektilom kalibra 66 mm.

Američki marinac koristi M-72 LAW
NAMMO

Najnovija verzija M-72, M-72EC (Enhanced Capability), može probiti do 450 mm kompozitnog oklopa, tako da može da onesposobi pešadijska borbena vozila (BVP) i probije bočni i zadnji oklop ruskih tenkova. U Danskoj se spekuliše da će njihovu pomoć u oružju činiti M-72EC .

Finska šalje 1.500 lakih protivoklopnih raketa, koje mogu biti tipa M-72 LAW – LAW sledeće generacije (NLAW), ili starije rakete APILAS francuske proizvodnje.

Lako protivtenkovsko oružje najnovije generacije (NLAW)

Finska (1.500?), Luksemburg (100), Švedska (5.000?), Ujedinjeno Kraljevstvo (2.000)

Jedno od najuspešnijih oružja na ukrajinskom ratištu je navodno protivoklopno oružje sledeće generacije. NLAW – ‘’veliki brat’’ M-72 LAW, sa većim prečnkom cevi i bojeve glave, ali je i dalje sredstvo za jednokratnu upotrebu. Kao i M-72, NLAW je nevođeno oružje.

Ukrajinski vojnik cilja sa NLAW-om, Ukrajina, 2022.
GETTY

NLAW, koji je razvio švedski SAAB, težak je 13 kg i ima borbeni domet od 20 do 800 m. SAAB tvrdi da NLAW može “poraziti bilo koji moderni glavni borbeni tenk”. Umesto da direktno pogađa tenk, NLAW leti iznad njega i detonira usmereno punjenje prema tanjem, gornjem okopu. 

84 mm bestrzajni top Carl Gustav 

Australija (?), Kanada (100)

Jedno od postojanih protivoklopnih oruđa s najdužim vekom trajanja je švedski bestrzajni top Carl Gustav. Carl Gustav se sastoji od lansirne cevi koja može vise puta ispaliti nevođeni protivbunkerski, protivoklopni ili protivpešadijski projektil kalibra 84 mm. Oruđe može probiti neprijateljski oklop na udaljenostima do 400 metara. Američka vojska koristi verziju Carla Gustava za podršku pešadiji.

Vojnik specijalnih snaga američke vojske ispaljuje iz bestrzajnog topa Carl Gustav, Irak, 2009.
SPC. WILLIAM HATTON/DVIDS

Kanada će obezbediti 100 BT Carl Gustav i 2.000 projektila 84 mm. Australija se obavezala da će Ukrajini dostaviti neimenovano protivoklopno oruđe a u svom arsenalu inače ima 84 mm Carl Gustav.

Panzerfaust 3 lako protivtenkovsko oružje

Nemačka (1.000), Italija (?), Holandija (50)

Panzerfaust 3 je savremeni naslednik legendarnog Panzerfausta („Tenkovske pesnice“) iz Drugog svetskog rata. Oružje je, kao i njegov ratni predak, dizajnirano kao (po našoj terminologiji) pešadijski ručni bacač za višekratnu upotrebu u borbi protiv oklopnih borbenih vozila.

Nemački vojnik drži najnoviju verziju Pancerfausta 3, jun 2021.
PHILIPP SCHULZE/DPA

Rakete Panzerfaust 3 imaju prečnik od 110 mm, što ih čini znatno većim od onih kod M-72 LAW. Kao rezultat, mogu probiti znatno deblji oklop, odnosno, čeličnu ploču debljine do do 800 mm. Za razliku od mnogih protivtenkovskih oružja, Pz-3 se može koristiti iz zatvorenih prostora, bez ugrožavanja pojedinaca iza sebe reaktivnim dejstvom.

Protivtenkovska raketa srednjeg dometa FGM-48 Javelin

Australija (?), Estonija (?), Letonija (?), Litvanija (?), Sjedinjene Američke Države (360+), Ujedinjeno Kraljevstvo (?)

Armija SAD je tokom 1990-ih godina razvila  protivokopni ručni raketni bacač Javelin kao oružje srednjeg dometa sledeće generacije. Od tada je naširoko izvozila Javelin saveznicima u NATO i Ukrajini pre ruske invazije 2022.

Javelin (u prevodu – džilit, koplje za bacanje) se sastoji iz dva dela: komandne lansirne jedinice i fabrički zatvorenih, jednokratnih raketnih kanistera. Kanister projektila je pričvršćen za komandnu lansirnu jedinicu, što omogućava korisniku ne samo da cilja neprijateljski tenk, već i da odabere način napada. Kada se projektil lansira, operater može odložiti prazan kanister i napuniti novi.

Javelin može gađati oblikovanim punjenjem tenkove direktno ili odozgo. Raketa navodno ima domet od 2.500 metara i može probiti oklop debljine do 800 mm. Javelinova bojeva glava, iako nije najmoćnija protivtenkovska raketna bojeva glava koja postoji, više je nego adekvatna da uništi tenk u režimu vrhunskog napada.

SAD će verovatno nastaviti da šalje Javeline u Ukrajinu. Velika Britanija je prvenstveno poslala Ukrajini NLAW, ali je moguće da je poslala i Javeline izvučena iz svojih zaliha.

Razno protivoklopno oružje

Grčka , Italija

Grčka navodno šalje Ukrajini „prenosne raketne bacače“, iako nema podataka o tome kakve. Italija šalje protivoklopno oružje koje bi moglo uključivati Panzerfaust 3 ili starije zastarele protivtenkovske rakete srednjeg dometa Milan. Milan je protivtenkovska raketa iz doba Hladnog rata sa dometom od 2.000 metara. Može se opremiti MIRA termovizijskim noćnim nišanom.

Protivtenkovski raketni sistem Milan je generacija iza američkog Javelina, ali je takođe efikasan protiv lakših oklopnih vozila.
CARSTEN KOALLGETTY IMAGES

FIM-92 Stinger prenosni protivavionski odbrambeni sistem (MANPADS)

Baltičke države Letonija, Estonija i Litvanija poslale su nepoznati broj projektila Stinger pre rata.

Stinger je sistem protivvazdušne odbrane koji se ispaljuje sa ramena. Poput projektila Javelin, Stinger se sastoji od komandne jedinice za lansiranje i pojedinačnih, fabrički zatvorenih projektila. Stinger može dejstvovati na avione sa fiksnim krilima, helikoptere i dronove preko njihovih infracrvenih ili ultraljubičastih signala i gađati mete na udaljenostima do 4800 m. Već smo pisali detaljnije i o Stingeru.

Američki marinci ispaljuju hitac iz FIM-92 Stingera tokom vežbe, Fort Grili, Aljaska, mart 2020.
U.S. MARINE CORPS/LANCE CPL. ELIAS E. PIMENTEL III

Zapadni sponzori Ukrajine šalju više od 1.000 Stingera. Rakete do sada nisu bile mnogo upotrebljene, jer rusko vazduhoplovstvo obavlja manje misija na većim visinama nego što se prvobitno očekivalo. Analitičari, međutim, smatraju da će Rusija, pošto iscrpi svoj inventar precizno navođenog oružja, biti primorana da baca nenavođene bombe sa nižih visina, stavljajući ih u domet Stingera.

Poljska artiljerija

Italija (?), Estonija (6)

NATO i zemlje Evropske Unije dostavljaju relativno malo artiljerijskih oruđa i uglavnom se koncentrišu na isporuku protivoklopnog i protivvazdušnog oružja. Artiljerijska oruđa su nepogodna i zbog toga što ubog velike mase traže dosta vremena za promenu borbenog položaja.

Haubica D-30 u ruskoj službi, mart 2021. D-30 je prvobitno razvio Sovjetski Savez; oružjem koje Estonija želi da prenese Ukrajini prvobitno je upravljala Istočna Nemačka.
YURI SMITYUK/GETTY IMAGES

Italija šalje nepoznat broj minobacača, verovatno srednje i teške minobacače kalibra 81 ili 120 mm. Estonija će Ukrajini predati šest vučenih haubica D-30 kalibra 122 mm. Transfer je prvobitno obustavila Nemačka, koja je poklonila haubice Estoniji i imala pravo veta na njihov prenos.

Izvor:popularmechanics

Komentar o “Šta je sve od oružja Ukrajina dobila od Zapada?

Ostavite Vaš Komentar: