Osnovna teza ovog teksta je da će Poljska tražiti aktivni angažman na polju ukrajinske krize, jer da podsetimo i same Minske sporazume, na izvestan način, kreirala je Normandijska četvorka (Rusija, Ukrajina, Nemačka i Francuska). Trenutak je aktuelan, specifičan i narednih nekoliko meseci su ključni momentum za poljsku geopolitičku ambiciju.
Koliko je situacija u Ukrajini složena (pri čemu je nestabilnost u susednoj Belorusiji konstanta), pokazuje i to da su usred tenzija na istočnoj granici Ukrajine 7. decembra predsednici Sjedinjenih Američkih Država i Ruske Federacije Džozef Bajden i Vladimir Putin, održali prve razgovore od juna putem video-linka, što je trajalo oko dva sata, i to iza zatvorenih vrata, a novinarima je prikazan samo njihov početak.
O epilogu može da se nagađa, ili je on još daleko, ali prvi novinski natpisi govore da se nazire put ka detantu, koji je mogući scenario, ali, naravno, nije i jedini, kada je reč o prostoru Ukrajine. Ruski predsednik Vladimir Putin zaoštrio je retoriku govoreći o situaciji u Ukrajini – rekao je da rat u Donbasu izgleda kao genocid upotrebivši i izraz rusofobija (što dosad nije bio slučaj). Rusija je optužila Ukrajinu za provokacije i zatražila garancije da se NATO alijansa neće širiti i dostavljati oružje blizu granice. Američke obaveštajne službe su nedeljama unazad optuživale Rusku Federaciju da spremaju invaziju na Ukrajinu, te su na kraju su uspeli da ubede svoje istočnoevropske saveznike u realnost ove pretnje, koju Moskva negira. Francuski ministar spoljnih poslova Ledrijan je recimo izjavio da bi eventualni napad na integritet Ukrajine imao “ogromne strateške posledice” za Rusiju, odnosno nove sankcije. Sama Ukrajina optužuje Rusiju da je nagomilala na desetine hiljada vojnika pripremajući se za invaziju početkom januara naredne godine.
Detalje razgovora ne možemo znati, ali možemo izdvojiti najvažnije akcente. Putin je od Bajdena zatražio pravno-obavezujuće garancije da se ofanzivni vojni sistemi neće postavljati u zemlje koje se graniče sa Ruskom Federacijom. Bela kuća je u saopštenju dala podršku ukrajinskoj celovitosti, ali i pozvala na „deeskalaciju i povratak diplomatiji“.
Iza retorike diplomatije odvija se ozbiljno odmeravanje snaga, s obzirom na ranije planove atlantskih struktura u Istočnoj Evropi i pregrupisavanje oružanih i drugih resursa u poslednje dve godine. Zato i ne iznenađuje brza reakcije Poljske, koja pokazuje da nije zadovoljna ishodom.
Istočna Evropa, za koju se može reći da u opticaju figuriraju i geopolitički izrazi nejednake semantike (a opet indikativni) poput Intermariuma, Nove Evrope, Višegradske grupe i slično, pokazuje snažnu zainteresovanost za rasplet ukrajinske krize. Istovremeno, na istom prostoru bivšeg Varšavskog pakta menjaju se istoriografski narativi (izjednačava se fašizam i staljinizam ukratko), pa se sovjetski spomenici uklanjaju širom bivših saveznica (sa izuzetkom Mađarske). Setimo se koliko je nervoze u Moskvi izazvala Republika Češka nakon demontaže spomenika sovjetskom maršalu Ivanu Stepanoviču Konjevu, kada je iskorištena vanredna situacija uzrokovana pandemijom koronavirusa tokom aprila prošle godine.
Uoči ovog sastanka, medijski signali su bili veoma raznovrsni. Ukrajinci su proteklih dana u medijskom fokusu držali temu takozvanog Golodomora, pa je uz dokumentarce na istu temu, širom zemlje 27. novembar obeležen kao Dan žrtava golodomora i genocida nad ukrajinskim narodom. Rat dokumentarcima ni ruskoj strani nije nepoznat, pa su tako na ruskoj NTV 6.-7. decembra prikazani prvi put ruskoj javnosti novi uvidi u vezi događaja iz Drugog svetskog rata, koji trajno opterećuju rusko-poljske odnose, a sam dokumentarni materijal nosi indikativan naslov „Tajna Katinske šume“, a u četiri nastavka dostupan je i na ju-tjubu. Ruska strana je nekoliko dana pre toga u italijanskom gradu Veroni održala onlajn-konferenciju, koja je promovisana na sajtu Ministarstva Donjecke NarodneRepublike pod „Ukrajina-Donbas. Istočno partnerstvo i pogoršanje krize”, a istog dana u Rimu je održan i okrugli sto o geopolitičkoj ulozi Ukrajine.
Sama dinamika rusko-američkih odnosa ovu novu nijansu direktnih razgovora dobila je još 3. novembra kada je direktor Centralne obaveštajne agencije SAD (CIA) Vilijam Berns razgovarao u iznenadnoj poseti Moskvi sa šefom ruske obaveštajne službe za spoljne poslove (SVR) Sergejem Nariškinom.
Ipak, kritički tonovi i dalje su vrlo oštri. Tako se u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova Ruske Federacije kaže: „Ne mogu se drugačije tumačiti sve češće neplanirane vojne vežbe SAD i njihovih saveznika u Crnom moru. Avioni zemalja-članica NATO-a, uključujući strateške bombardere, redovno izvode provokativne letove i opasne manevre kod ruskog granica. Nastavlja se vojno osvajanje teritorije Ukrajine, pumpanje zemlje oružjem“. Moskva zapravo odlučno zahteva da se zvanično poništi odluka o prijemu Ukrajine i Gruzije u NATO, a ako bi se išlo u tom pravcu to je poruka ne samo Kijevu, nego i Varšavi, da je Vašington spreman na ustupke. Jens Stoltenberg, generalni sekretar NATO odbacio je ruski zahtev da povuče obavezu prema Ukrajini rekavši: „Pozicija NATO, kada je u pitanju naš odnos sa Ukrajinom, ostaje nepromenjena, osnovni je princip da svaka nacija ima pravo da izabere svoj put, uključujući i kakvim bezbednosnim aranžmanima želi da pripada“.
Moskva planira izneti sveobuhvatan predlog o pravnim bezbednosnim garancijama u okviru priprema za sledeću rundu rusko-američkog dijaloga, koja se očekuje uskoro. Iz sedišta NATO-a čuju se tonovi, koji pokazuju spremnost na dalju angažovanost u Istočnoj Evropi i zato je posebno važno videti reakcije istoevropskih članica NATO-a, u tom smislu, pre svega Poljske. Moguće je da je ključ ukrajinske, pa i beloruske krize, ipak u Varšavi. Mihal Baranovski, direktor kancelarije Maršal fonda u Varšavi kazao je da je Bajdenova odluka da objavi nove pregovore sa Rusijom izazvala „zabunu” i „donekle ljutnju” u Poljskoj, jer ukazuje na promenu smera razmišljanja Bele kuće. „Bilo bi štetno ukoliko Poljska, Rumunija i druge istočne države budu isključene iz pregovora.”, kazao je on.
Kako god bilo, Poljska može biti mesto odakle će ukrajinska vlast očekivati ključne signale. Pogotovo sada, kada je u Nemačkoj nastupila post-merkelovska faza. Ukoliko dođe do razrastanja konflikta putem recimo neke „lažne zastave” i tada će logistička ofanziva doći iz Varšave, jer Kijev sam nema kapaciteta za tako nešto. Drugim rečima, Ukrajina može biti žrtva, ako se kockice nameste, baš kao i Donbas.