“Temeš“ – brod koji je ispalio prvi hitac u Velikom ratu na Beograd.

Monitor SMS “Temeš“

 

U trenutku izbijanja Velikog rata, na Dunavu, sa bazom u Zemunu, bile su stacionirane austrougarska 1. Grupa monitora koju su činili komandni brod “Temeš“, monitor “Bodrog“ i patrolni čamci “b“ i “f“, te 2. Grupa monitora – “Samoš“ i “Kereš“ sa patrolnim čamcem “c“. Na Savi, sa bazom u Brčkom, operisala je Grupa sastavljena od starih monitora “Maroš“ i “Leita“, patrolnog čamca “h“ i 3 pomoćna broda.

U 1:30 časova, 16./29. jula, srpski mineri su digli u vazduh prvi krak železničkog mosta kod Beograda. Eksplozija je primorala austrougarske tegljače “In“, “Jozef“ i “Sovačige“, koji su pokušali da se probiju u Savu, na povratak pod okrilje zemunske luke. U pomoć im je isplovio komandni monitor “Temeš“, koji je iz Škodinog topa 12cm/L35 ispalio prvi hitac na Beograd. Do sada se u literaturi ta “slava“ uglavnom pripisivala “Bodrogu“. No, austrijski zvanični izveštaji i dnevna štampa koja je pomno pratila razvoj situacije, ali i memoari kapetana bojnog broda Mirka Plajvajza, potvrđuju da je prvi artiljerijski hitac na Beograd ispaljen upravo sa “Temeša“. “Temeš“ je otvorio vatru po kasarnama u Donjem gradu beogradske tvrđave. Jedna od granata pogodila je magacin sa žitom i izazvala požar. Neposredno nakon otvaranja vatre sa “Temeša“, komandnom monitoru pridružili su se “Bodrog“, “Samoš“ i “Kereš“.

Zapovednik monitora, poručnik fregate Olaf Rihard Vulf

Krajem septembra 1914. komandant flotile, poručnik fregate Olaf Rihard Vulf, predložio je pretpostavljenoj armijskoj komandi da se grupa od dva monitora starijeg tipa koji su operisali u Savi, ojača prebacivanjem dva modernija broda iz Dunava. Komanda je prihvatila predlog, te je već 15/28. septembra naredila ojačanje Savske grupe koja bi 16/29. septembra potpomogla prelaz austrougarskih trupa kod Vitojevca, 10 km nizvodno Šapca. U cilju izvršenja ovog naređenja,  15/28. septembra u 18:30 časova, monitori “Temeš“ i “Kereš“, pomoćni minolovac “Andor“ i patrolni čamac “b“ zaplovili su prema Savi. Najopasniji deo misije, savlađivanje rusko-srpskih minskih baraža na ušću Save u Dunav, koji su branjeni artiljerijom, borbena grupa je uspešno izvršila i počela operacije duž Save.

No, koristeći obične čamce na vesla, ruski i srpski mineri su u noći između 9/22. i 10/23. oktobra 1914. godine u savskom rukavcu između sela Mrđenovci i Oridske Ade (120 m od Grabovačke Ade) postavili dvostruku zapreku od 9 sidrenih loptastih galvansko-udarnih mina. Austrougarske obalne straže primetile su čamce ali su pretpostavljale da su to njihovi ribari.

Tokom povratka iz akcije kod Skelanske Ade (u visini sela Skela, gde je uništio srpski mostovni tren), 10/23. oktobra u 02:45 časova, na ovu zapreku je desnim delom pramca udario monitor “Temeš“. Eksplozija mine probila je trup i aktivirala granate u prednjoj municionoj komori, smeštenoj neposredno do prednjih topovskih kupola. Snažna detonacija pobila je posadu municione komore i obe topovske kule, a desna kupola sa topom Škoda 120/35 mm izbačena je iz ležišta i odletela je nekoliko metara od broda. Prodor vode se nije mogao zaustaviti i monitor je potonuo na dubinu od 4 metra. Od eksplozije je poginulo 30 mornara i 1 oficir dok je patrolni čamac “b“ spasao 48 mornara (od toga – 9 ranjenika) i 3 oficira, među kojima i komandanta broda, Olafa Vulfa. O ovom uspehu ruskih i srpskih minera prvi sekretar ruske misije u Nišu, Vasilij Štrandtman je 1/14. novembra izvestio ruskog ministra inostranih poslova Sazonova.  

Gubitak monitora svakako je predstavljao značajan udarac za Dunavsku flotilu. “Temeš“ je 27. juna/10. jula 1916. podignut sa dna i odšlepan na remont u Budimpeštu. Tokom prolaska konvoja ispod beogradskog železničkog mosta, 19. jula/1. avgusta,zapovednik austrougarskog pionirskog bataljona br. 5, pukovnik Rudolf Sidor, spustio je na monitor lovorov venac, na samom mostu bila je postrojena počasna četa sa muzikom, sa Gornjeg grada ispaljen je 21 plotun, a na Velikom Kalemegdanu održan je svečani koncert. Prilikom prispeća konvoja u Budimpeštu, tokom prolaska ispod Lančanog mosta, ponovljena je ceremonija slična onoj u Beogradu.

Dejstvo monitora “Kereš“ na Beograd. Akvarel Hari Hauzera, 1916

Posle kapitalnog remonta i modernizacje, monitor je 10/23. aprila 1917. ponovo porinut i inkorporiran u flotilu. U borbama na Dunavu učestovao je do samog kraja rata.

Posle proboja Solunskog fronta, Dunavska flotila se povukla uzvodno i ukotvila u Budimpešti.

Sa srpskom vojskom u Beograd je ušao i britanski admiral Ernest Trubridž, koji je postavljen za komandanta Dunava. Odmah po zaključenom primirju, Trubridž je obrazovao operativnu grupu engleskih i srpskih mornara i uputio ih u Budimpeštu da remokerima dovuku monitore u Srbiju. Tako je 24. decembra 1918. u beogradsku luku, između ostalih, uplovio i zaplenjeni “Temeš“, odakle je, 31. decembra, interniran u Novi Sad. Ovde je monitor, prekršten u “Drinu“, ušao u sastav rečne flotile novoformirane Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Međutim, na osnovu odredbi Savezničke komisije o preraspodeli plena između zaraćenih zemalja, “Drina“ (bivši “Temeš“’) je 14. aprila 1920. dodeljena Rumuniji. Tokom 1929. godine na njemu je ponovo izvršen generalni remont, nakon čega je uključen u rumunsku rečnu flotilu pod novim nazivom – “Ardeal“.

Nadgradnja potopljenog “Temeša“ viri iznad nivoa Save kod Grabovačke Ade

Rumunski “Ardeal“ je 28. avgusta 1944. zarobljen od strane Crvene armije i već 10. novembra, sada pod nazivom Berdjansk“, pripojen sovjetskoj Dunavskoj flotili. Kao zastareo, monitor je  28. februara 1948. isključen iz operativne upotrebe i konzerviran, da bi 12. januara 1949. ponovo bio uključen u podklasu rečnih monitora. Konačno, 3. jula 1951. izbrisan je iz spiska sovjetskih brodova i vraćen Rumuniji. Bivši “Temeš“ je, pod oznakom “M-207“, korišćen od strane rumunske Dunavske flotile sve do 1960, kada je konačno razoružan i isečen u staro gvožđe.

Izvlačenje monitora 10. jula i doček u Budimpešti 2. avgusta 1916

“Temeš“ je izgrađen u budimpeštanskom “DanubiusŠenišen-Hartmanbrodogradilištu i fabrici mašina A.D.“; dovršen je 30. januara 1903, porinut 26. marta 1904, a u sastav austrougarske Dunavske flotile uključen 15. maja 1905 godine. U trenutku porinuća, “Temeš“ se tretirao kao jedan od najmodernijih monitora; imao je deplasman od 440 tona, dužinu 56  a širinu 9,5 m. Na pramcu senalazilabrzometnahaubicakalibra 120 mm abošno su raspoređene dve kupole sa po jednim topom 120 mm, koji su omogućavali dejstvo po rečnim obalama. Oklopljen je pločama od Besemerovog i hrom-nikl čelika (paluba – 20 mm, kule i bokovi – 40 mm) a pokretale su ga dve vertikalne parne mašine ukupne snage 1400 KS. Borbena osmatračka stanica i reflektor su se mogli uvući u zaštitne šahtove a pred rat je opremljen radio-telegrafom.

 

 

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

error: Sadržaj je zaštićen !!