Novosti

Ukrajinski i ruski izvori tvrde da Moskva gomila rakete i dronove za veliki udar po Ukrajini, moguće tempiran pred samit NATO-a u Ankari 7. jula. U igri su masovni napadi Geranima, krstarećim raketama, Kindžalima, Iskanderima i potencijalno „Orešnikom“.

SAD razmatraju smanjenje vojnog prisustva u Saudijskoj Arabiji nakon što je Rijad odbio da ustupi baze i vazdušni prostor za operaciju „Project Freedom“ u Ormuskom moreuzu.

Ukrajina i Švedska dogovorile su isporuku lovaca JAS 39 Gripen C/D iz aktivnog inventara švedskog ratnog vazduhoplovstva, dok Kijev paralelno pregovara o kupovini novije verzije Gripen E. Avion je posebno važan za Ukrajinu jer je projektovan za rad sa kratkih pista, puteva i improvizovanih baza, što odgovara uslovima rata pod stalnim ruskim udarima na aerodrome.

Ukrajinske snage su u roku od nedelju dana izvele udare na ruske satelitske komunikacione centre Dubna i Vladimir, dok se istovremeno nastavljaju napadi na rafinerije, gorivnu infrastrukturu, mostove i objekte na Krimu. Ruski izvori ocenjuju da Kijev pokušava da stvori stalni pritisak na unutrašnji front, ali da takvi udari za sada ne menjaju odnos snaga na liniji fronta.

Satelitski snimci pokazuju izgradnju novih položaja za sisteme S-400 oko Moskve, dok Rusija pojačava odbranu prestonice od ukrajinskih dronova, budućih raketa dugog dometa i potencijalnih NATO pretnji.

Foreign Affairs piše da je Evropa, ponižena i marginalizovana posle povratka Donalda Trampa na vlast, počela da gradi novu strategiju odbrane bez oslanjanja na SAD. Istovremeno, ruski vojni komentatori upozoravaju da udari raketama Flamingo, Storm Shadow i ATACMS pokazuju koliko su ranjivi ruski strateški objekti i infrastruktura nuklearnog odvraćanja.

Norveška je 22. juna podigla dva lovca F-35A iz baze Evenes kako bi presrela i identifikovala rusku formaciju od dva strateška bombardera Tu-160 i dva presretača MiG-31BM iznad Barencovog mora. Ruski avioni nastavili su 16-časovnu patrolu iznad međunarodnih voda, dok NATO sve češće koristi norveške F-35 za nadzor severnog krila.

NATO pokreće tehnološko takmičenje vredno 250.000 evra za sisteme koji bi mogli dugoročno da onesposobe piste i infrastrukturu ruskih vojnih aerodroma. Istovremeno, satelitski snimci pokazuju da Rusija ubrzano gradi hangare i zaštitna skloništa za avione, dok ukrajinski udari sve češće ciljaju duboku vojnu i stratešku infrastrukturu.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je planove za nabavku kineskog sistema HQ-9, što bi bio najvažniji korak u izgradnji dugometne protivvazdušne odbrane Srbije. Posle FK-3, HQ-17AE, Pancira i modernizovanog S-125, Beograd bi prvi put dobio sistem uporediv po ulozi sa S-400.

Američka vojska ponovo je bombardovala iranske raketne i dronovske objekte, kao i obalske radare, optužujući Teheran za napad na tanker u Ormuskom moreuzu. IRGC je odgovorio napadima na američke ciljeve u Kuvajtu i Bahreinu, dok Tramp preti da Islamska Republika Iran „više neće postojati“ ako SAD nastave eskalaciju.

Kina i Rusija izvele su 11. zajedničku stratešku vazdušnu patrolu iznad Japanskog mora, Istočnog kineskog mora i zapadnog Pacifika. U operaciji su učestvovali kineski bombarderi H-6K, ruski Tu-95MS, lovačka pratnja obe zemlje i kineski tankeri YY-20, što pokazuje rastuću sposobnost Pekinga za operacije dugog dometa.

Ruski izvori objavili su snimak udara mlaznog drona Geran-4 na ukrajinske MiG-29 na aerodromu u južnoj Ukrajini, dok je Kijev odvojeno potvrdio gubitak još jednog MiG-29 tokom borbene misije iznad Poltavske oblasti. Pilot se uspešno katapultirao, a okolnosti pada se istražuju.

Sjedinjene Države i Iran razmenili su nove udare u noći 27. juna, čime je ranije najavljeno primirje praktično prestalo da važi.

Foreign Affairs procenjuje da bi Rusiji posle rata u Ukrajini moglo biti potrebno pet do sedam godina da obnovi vojsku do nivoa ozbiljne pretnje Evropi. Istovremeno, zemlje istočnog krila NATO-a traže nove evropske projekte za nadzor granica, protivvazdušnu odbranu i odvraćanje Moskve.