Ekstremno nizak Dunav naterao je Mađarsku na potez koji najbolje pokazuje koliko je ovogodišnja suša postala ozbiljna. Dve barže duge po 80 metara kontrolisano se potapaju u blizini nuklearne elektrane Pakš kako bi usporile tok i podigle nivo vode kod sistema za hlađenje.
Prvi rezultat bio je skroman, nivo na crpnoj stanici porastao je za približno jedan centimetar, dok se veći efekat očekuje nakon završetka operacije. Barže će biti postavljene poprečno na struju pod uglom od oko 45 stepeni. Cilj je da lokalno podignu vodu za približno 20 centimetara i omoguće rad preostalih turbina.
Pakš trenutno proizvodi svega 485 MW od približno 2.000 MW instalirane snage. To znači da najveća mađarska elektrana, koja obezbeđuje oko 40 odsto električne energije zemlje, radi sa približno četvrtinom kapaciteta. Svaki novi pad Dunava sada neposredno ugrožava i taj ostatak proizvodnje.
Još deset centimetara može da ugasi novu turbinu
Vodostaj kod elektrane trenutno je oko 122 centimetra ispod normalnog nivoa, dok se očekuje dalji pad. Prema procenama stručnjaka, dostizanje minus 132 centimetra već bi zahtevalo gašenje jedne od dve preostale operativne turbine.
Potpuno zatvaranje Pakša Mađarsku bi, prema Peteru Mađaru, koštalo najmanje 159 miliona dolara mesečno.
Zbog toga se paralelno sa potapanjem barži gradi i privremeni kameni prag. Za zahvat je predviđeno oko 150.000 kubnih metara kamena koji treba da dodatno uspori vodu i omogući sigurniji rad crpnog sistema.
Barže predstavljaju brzo privremeno rešenje dok se znatno veći hidrotehnički zahvat ne završi.
Rešenje nosi i rizike za Dunav
Namerno potapanje velikih plovila u evropskoj rečnoj arteriji nije bez posledica.
Dunav je već toliko plitak da barže moraju da smanjuju teret, pa dodatne prepreke mogu još više da otežaju plovidbu. Potopljena plovila moraće precizno da budu obeležena i osigurana kako ih struja ne bi pomerila.
Postoji i rizik od zaostalih goriva, ulja i drugih tehničkih tečnosti, kao i promena lokalnog strujanja, taloženja sedimenta i uslova za rečni ekosistem.
Rumunija pokušala da preusmeri Dunav prema svojoj nuklearki
Problem pritom nije ograničen na Mađarsku.
Rumunija je prethodno pokušala da poveća količinu vode koja iz rukavca Bala ulazi prema Starom Dunavu i sistemu koji snabdeva nuklearnu elektranu Černavoda. U operacijama su korišćene barže sa kamenom i drugi hidrotehnički zahvati.
Mere ipak nisu bile dovoljne da dugoročno nadoknade nastavak pada vodostaja. Poslednji operativni reaktor u Černavodi zatvoren je 13. avgusta, nakon što je ranije tokom leta već zaustavljena druga jedinica.
To ostavlja Mađarsku pod dodatnim pritiskom. Problem više nije samo nacionalni, jer istovremeno smanjenje nuklearne i hidroenergetske proizvodnje u više država povećava potrebu za uvozom struje upravo dok susedna tržišta prolaze kroz istu krizu.
Dunav sada istovremeno potapa nove barže i otkriva stare brodove
Početkom avgusta detaljno smo pisali o drugoj strani iste krize. Kod Prahova u Srbiji nizak Dunav ponovo je izneo na površinu olupine nemačke flotile koju su sopstvene posade potopile 1944. godine kako plovila ne bi pala u ruke Crvenoj armiji.
Tada smo upozorili da isti pad vode istovremeno sužava plovni put, smanjuje teret koji mogu da nose barže, obara proizvodnju Đerdapa, ugrožava Pakš i Černavodu i približava savremena plovila starim olupinama i municiji na dnu reke.
Samo dve nedelje kasnije ta priča dobila je gotovo paradoksalan nastavak.
Kod Prahova Dunav se povlači i iz mulja izvlači nemačke barže i ratne brodove namerno potopljene pre 82 godine. Nekoliko stotina kilometara uzvodno, Mađarska sada namerno spušta dve nove barže na dno jer joj je potrebno upravo suprotno: nekoliko desetina centimetara više vode kako bi najveća elektrana u zemlji nastavila da radi.
