Donald Tramp je obećao da će Sjedinjene Države dobiti novu generaciju ogromnih ratnih brodova i protivraketni štit sposoban da zaštiti američku teritoriju od najsavremenijih projektila. Njegova administracija već je predstavila koncepcije budućih sistema, pokrenula industrijske pripreme i zatražila od Kongresa rekordna sredstva za njihovu realizaciju. Međutim, američki izbori 3. novembra ozbiljno su poremetili finansijske i političke pretpostavke na kojima su ti planovi zasnovani.
Demokrate su osvojile većinu u oba doma Kongresa, čime će od januara 2027. preuzeti kontrolu nad budžetskim postupkom i radom ključnih parlamentarnih odbora. Za Pentagon to otvara mogućnost preispitivanja nekih od najskupljih programa, posebno onih koje je Tramp lično promovisao kao simbole obnove američke vojne moći. Problem je utoliko veći što se američka brodogradilišta već suočavaju sa višegodišnjim kašnjenjima, nedostatkom radne snage i rastućim troškovima izgradnje novih brodova.
Prema pisanju američkog portala Axios, analitičari odbrambene industrije sada očekuju ozbiljne rezove u projektima „Zlatna kupola“ (Golden Dome) i „Zlatna flota“ (Golden Fleet). Posebno zanimljive posledice mogle bi da pogode plan izgradnje nove klase bojnih brodova, koji je već potisnuo raniji projekat razarača DDG(X). Njegova eventualna obustava otvorila bi pitanje da li će američka mornarica vratiti u prvi plan brod koji je razvijala godinama pre Trampove odluke.
„Trampovi projekti su mrtvi“
U analizi objavljenoj 4. novembra, Axios navodi da je republikanski poraz doveo u pitanje najambicioznije planove Pentagona. Istraživačka grupa TD Cowen upozorila je da su projekti koji nose Trampov politički pečat praktično izgubili mogućnost realizacije u prvobitno zamišljenom obimu. Prema njihovoj proceni, „Zlatna kupola“, „Zlatna flota“ i druge velike inicijative biće ograničene ili postepeno smanjivane.
Najveću prepreku predstavlja predloženi američki vojni budžet od 1,5 biliona dolara za fiskalnu 2027. godinu. Republikanci su računali na posebnu budžetsku proceduru, poznatu kao reconciliation, koja omogućava usvajanje određenih finansijskih mera prostom većinom u Senatu, bez uobičajene potrebe za 60 glasova radi prevazilaženja proceduralne blokade. Nakon izbornog poraza, mogućnost korišćenja tog mehanizma postala je znatno manja.
Tod Harison, stručnjak za vojni budžet Američkog instituta za preduzetništvo, izjavio je za Axios da su ugroženi svi programi koji zavise od dodatnog finansiranja kroz ovu proceduru. Prema njegovoj proceni, odlazeći Kongres mogao bi da se opredeli za privremeno produženje postojećeg finansiranja umesto usvajanja novog velikog budžetskog paketa. Pentagon nije dostavio komentar portalu Axios.
Republikanci će formalno zadržati sadašnju većinu do početka rada novog Kongresa, predviđenog za 3. januar 2027. godine. To im ostavlja ograničen period za pokušaj usvajanja preostalih budžetskih mera, ali ne rešava dugoročno finansiranje programa čija bi izgradnja trajala decenijama.
„Zlatna kupola“ već zavisi od dodatnih 17 milijardi dolara
Trampova „Zlatna kupola“ zamišljena je kao višeslojni protivraketni sistem za zaštitu američke teritorije od balističkih, krstarećih i hipersoničnih raketa. Njena arhitektura trebalo bi da objedini postojeće kopnene i pomorske presretače, radare, satelitske senzore i buduća sredstva za presretanje projektila tokom različitih faza leta. Posebno zahtevan deo programa odnosi se na razvoj svemirskih elemenata sposobnih da otkrivaju, prate i eventualno presreću rakete pre njihovog dolaska do Severne Amerike.
Prema budžetskom predlogu za 2027, Pentagon je za „Zlatnu kupolu“ zatražio približno 17,5 milijardi dolara, od čega bi čak 17,1 milijarda trebalo da bude odobrena kroz posebnu budžetsku proceduru. Upravo taj deo finansiranja postaje najugroženiji nakon što su demokrate osvojile Kongres. Bez dodatnih sredstava, razvoj pojedinih komponenti mogao bi da bude usporen, a planirani ugovori i tehnološke demonstracije pomereni za kasnije godine.
Postojeća ulaganja i već ugovoreni radovi ne prestaju automatski zbog promene većine. Međutim, sistem tako velikih razmera ne može da bude završen jednim budžetskim odobrenjem, već zahteva dugogodišnje finansiranje proizvodnje satelita, radara, komunikacionih mreža i raketa-presretača. Kongres zato može da promeni tempo razvoja čak i bez formalne odluke o ukidanju celog programa.
Bojni brod od 23,4 milijarde dolara mogao bi da ostane samo projekat
Još ozbiljnije posledice moguće su za američku Ratnu mornaricu. Tramp je u decembru 2025. predstavio program „Zlatna flota“, koji je u međuvremenu obuhvatio i novu klasu ogromnih raketnih bojnih brodova, označenu kao BBGN. Prvi brod trebalo bi da nosi ime „Defiant“, dok bi se čitava klasa zvala „Tramp“.
Sa predviđenim deplasmanom od približno 35.000 tona, novi brod bio bi više od tri puta veći od savremenog razarača klase „Arleigh Burke“. Projektom su predviđeni nuklearni pogon, 128 standardnih raketnih ćelija, 12 velikih lansera za hipersonične rakete, snažni laserski sistemi i elektromagnetni šinski top. Zamišljen je kao površinska borbena platforma sa izuzetno velikim raketnim arsenalom, sposobna da obavlja zadatke koje danas izvršava nekoliko različitih kategorija ratnih brodova.
Finansijska računica izazvala je ozbiljne primedbe i pre izbora. Kongresna budžetska kancelarija (CBO) procenila je u avgustu da bi prvi BBGN mogao da košta 23,4 milijarde dolara, dok bi svaki naredni u proseku koštao oko 18 milijardi. Izgradnja planiranih 15 brodova do 2056. dostigla bi približno 275 milijardi dolara, bez troškova njihovog kasnijeg održavanja i operativne upotrebe.
Ovi podaci dodatno dobijaju na značaju kada se uporede sa postojećim problemima američkih brodogradilišta i kašnjenjima programa „Zlatna flota“. Američka industrija već teško održava tempo proizvodnje razarača i nuklearnih podmornica, dok bi novi program zahtevao dodatno proširenje kapaciteta za izgradnju velikih površinskih brodova. Prema proceni CBO, ukupna proizvodnja njihove tonaže morala bi da poraste za približno 60 odsto tokom narednih trideset godina.
Može li povratak DDG(X) da bude najveći dobitak za američku mornaricu?
Moguće odustajanje od BBGN-a otvorilo bi prostor za povratak projekta razarača DDG(X), koji je američka mornarica razvijala kao naslednika starijih krstarica „Ticonderoga“ i razarača „Arleigh Burke“. Projekat nije nastao iz želje za još većim brodom, već iz konkretnih ograničenja postojećih konstrukcija. Posle više od četiri decenije razvoja, trup klase „Arleigh Burke“ sve teže prihvata nove radare, energetski zahtevno naoružanje i sisteme za hlađenje.
DDG(X) zamišljen je sa deplasmanom od oko 14.500 tona, integrisanim elektroenergetskim sistemom, smanjenom radarskom i infracrvenom uočljivošću i većom rezervom prostora za buduće modernizacije. Njegov borbeni sistem trebalo je da se zasniva na naprednim elementima sistema Aegis i radaru AN/SPY-6, već uvedenom na razaračima „Arleigh Burke“ konfiguracije Flight III. Osnovna konstrukcija predviđala je 96 vertikalnih lansirnih ćelija, uz mogućnost da se 32 standardne ćelije zamene sa 12 većih, namenjenih projektilima novih generacija.
Prelazak na Trampov bojni brod doveo je do planova za obustavljanje razvoja DDG(X), iako američki Kongres nikada nije nedvosmisleno proglasio taj raniji program trajno ukinutim. Zato bi nova parlamentarna većina mogla da razmotri njegovo ponovno finansiranje kao alternativu znatno skupljem BBGN-u. Za takvu odluku ipak bi bili potrebni konkretan predlog mornarice, budžetska sredstva i politička saglasnost, pa povratak DDG(X) za sada ostaje mogućnost, a ne usvojeni plan.
Dok Vašington preispituje programe, Kina nastavlja da povećava flotu
Politički spor o budućnosti američke mornarice dolazi u trenutku kada kineska vojna brodogradnja održava znatno veći tempo proizvodnje velikih površinskih brodova. Prema najnovijim podacima koje je objavio Volstrit žurnal, kineska mornarica već raspolaže sa više od 400 ratnih brodova i podmornica, dok američka flota prema podacima iz maja broji 291 brod. Razlika u ukupnom broju ne odražava automatski odnos borbene moći, ali pokazuje koliko se promenila industrijska osnova pomorske konkurencije.
Kineski razarači Tip 055, sa 112 vertikalnih lansirnih ćelija i deplasmanom od približno 13.000 tona, već predstavljaju operativnu kategoriju velikih površinskih borbenih brodova. Američki DDG(X) bio je predviđen upravo kao dugoročni odgovor na potrebu za većom nosivošću, snažnijim radarima i novim raketnim naoružanjem. Umesto toga, Trampova administracija odlučila se za mnogo veći i skuplji brod koji tek treba razviti.
O kineskoj brojčanoj prednosti i proizvodnim kapacitetima koji stoje iza više od 400 ratnih brodova već je bilo reči u poređenju dve mornarice. Za američke planere sada se otvara pitanje kako raspodeliti ograničena sredstva između novih nosača aviona, nuklearnih podmornica, razarača, remontnih kapaciteta i projekata kojima tek predstoji dokazivanje tehničke izvodljivosti.
Demokratska većina u Kongresu neće sama određivati konstrukciju budućih ratnih brodova, ali će moći da utiče na njihovo finansiranje i zahteva detaljnija obrazloženja troškova. Prvi veliki test uslediće tokom usvajanja budžeta za fiskalnu 2027. godinu, kada će postati jasnije da li će prioritet dobiti Trampovi novi programi ili modernizacija već postojećih vojnih projekata.
