Ruske snage mogu da odahnu: Danska će poslati obećane F-16 u Kijev sa šest meseci zakašnjenja

Danska će odložiti isporuku borbenih aviona F-16 Ukrajini do šest meseci. Kopenhagen je prvobitno želeo da ih pošalje u Kijev pred kraj prošle godine. Međutim, dansko Ministarstvo odbrane je sada objavilo da će ukrajinsko vazduhoplovstvo dobiti obećanu letelicu tek u drugom kvartalu 2024. godine.

Isporuke aviona F-16 Ukrajini biće odložene nekoliko meseci, iako je prošlog leta danska premijerka Mete Frederiksen izrazila uverenje da će njena zemlja pokloniti avione Ukrajini krajem 2023. ili početkom ove godine.

Danska publikacija Berlingske izvestila je o kašnjenju, pozivajući se na izvore u danskom Ministarstvu odbrane, što smo tada i preneli. Prema rečima zvaničnika, koji su govorili pod uslovom anonimnosti, neki uslovi za raspoređivanje F-16 u Ukrajini još nisu ispunjeni.

Danska je jedina zemlja u grupi zemalja NATO-a koja hoće da isporuči F-16 Ukrajini, a koja je unapred izašla sa preciznim datumom isporuke, koji, kao što vidimo nije ispoštovan. Frederiksen je govorio o ukupno 19 aviona, rekavši da bi prva serija trebalo da uključi šest F-16.

Danska opravdanje nalazi u četiri faktora

Prvi razlog je navodna obuka ukrajinskih pilota, koja teče sporije nego što se najavljivalo. Moguće je da su poteškoće pilota u komunikaciji na engleskom imale odlučujući uticaj. Engleski jezik se ispostavio kao bitna stavka koja nedostaje ukrajinskim pilotima.

Takođe, raspored isporuke zavisio bi i od postojanja infrastrukture na teritoriji Ukrajine sposobne da podrži borbene misije F-16, koji je sa te tačke gledišta zahtevan avion.

Drugi faktori koji odlažu isporuku su bezbednost aviona i vremenske prilike, navodi danska publikacija.

Centri za obuku

U danskoj vazduhoplovnoj bazi Skridstrup operativan je Centar u kome će se odvijati obuka prvih šest ukrajinskih pilota koji će upravljati zapadnim avionima.

Prema javnim informacijama, postoje dva centra za obuku u kojima će se obučavati i ukrajinski piloti F-16: centar u Danskoj, u Skridstrupu, i centar u Rumuniji, u 86. vazduhoplovnoj bazi Borče, kod Feteštija.

Centar za obuku u Danskoj imaće 4 trenažna aviona F-16 (dva belgijska i dva norveška), dok u Centru u Rumuniji u vazduhoplovnoj bazi Borčea stoje pet holandskih F-16.

Stručnjaci ističu da je obuka pilota samo deo projekta. Za uspešno izvođenje potrebno je obučiti mehaničare i drugo zemaljsko osoblje. Drugi preduslov je obezbeđenje municije, rezervnih delova i uslova na aerodromima sa kojih avion treba da poleti.

Obuka ukrajinskih pilota će se odvijati u Rumuniji, Danskoj, Sjedinjenim Državama i Velikoj Britaniji. Pentagon je nedavno saopštio da bi ukrajinski piloti trebalo da završe obuku na avionima F-16 tek do kraja 2024. godine.

Zemlje koje će poslati F-16 u Ukrajinu

Zajedno sa Danskom, Holandija, Belgija i Norveška su jedine zemlje koje su obećale Ukrajini isporuku lovaca F-16.

Holandija je obećala Ukrajini 18 aparata F-16, ali još nije ni objavila datum isporuke. Obećanje su dale i Belgija i Norveška, čak ni ne precizirajući ukupan broj aviona.

Danska je takođe prošle godine najavila da će ubrzati za dve godine svoj plan da ukine F-16 i zameni ih modernijim F-35. Danci su prvobitno hteli da povuku F-16 iz upotrebe 2027. godine, ali novi plan predviđa 2025. godinu, za koju se tvrdi da će utrti put za njihovu donaciju Ukrajini.

Danska ima ukupno 43 aviona F-16, od kojih je 30 funkcionalno, dakle u aktivnoj službi. Sa druge strane, pojedini nemački mediji tvrde da Oružane snage Ukrajine mogu da pokrenu novu ofanzivu čim prime lovce F-16.

Kakav bi uticaj imali borbeni avioni F-16 na ukrajinski vazdušni front

Kijevski saveznici se nadaju da avion F-16 može da potisne ruske avione dalje od linija fronta, da efikasnije gađa ruske radare i da ulovi više ruskih krstarećih raketa.

Zapadni vojni zvaničnici i stručnjaci kažu da dodavanje F-16 ukrajinskom vazduhoplovstvu neće dramatično promeniti tok rata.

Svakako, F-16, ukoliko preživi, će na duge staze pomoći Kijevu da se integriše sa zapadnim vojnim sistemima i odmakne se od oslanjanja na hardver proizveden u Rusiji.

F-16 će ​​omogućiti ukrajinskoj vojsci da efikasnije integriše zapadno oružje. Jedan primer je raketa srednjeg dometa AIM-120, koju Ukrajina sada koristi samo za lansiranje sa zemlje, ali koja će im ukoliko dobiju diplome, biti dostupna za upotrebu vazduh-vazduh.

Najveća prednost novih raketa AMRAAM C i D je u tome što mogu da napadnu ciljeve izvan vizuelnog dometa, ali što je još važnije, to su rakete za pucaj i zaboravi, sistem koji ne zahteva dodatnu spoljnu intervenciju nakon lansiranja, a pilot može udalji se čim je lansirao projektil.

F-16 Fighting Falcon ukratko

F-16 Fighting Falcon je multifunkcionalni laki lovac četvrte generacije, monoplan sa jednom kobilicom, izrađen po klasičnoj šemi. Avion ima jedan motor u repu. Trup je polu-monokok.

Krilo sa povećanim zamahom glatko se uliva u trup. Ovaj dizajn omogućava stvaranje pomoćne sile podizanja pod povećanim napadnim uglom.

Ugao prednje ivice krila je 40 stepeni. Ispod trupa se nalazi neregulisani kolektor vazduha. Šasija ima hidraulički pogon. A-stub se nalazi odmah iza usisnika vazduha. Lovac ima integralni aerodinamički raspored, bočno težište je pomereno napred, a postoji i visoko osetljiv radar.

F-16 je prvi avion brzine 2 maha u službi američke vojske. Borbeno vozilo sa resursom od 8.000 sati dizajnirano je za letove i manevre sa preopterećenjem od 9 g.

F-16 ima mnogo modifikacija. Počevši od modela „Blok 25“, smanjena je radarska vidljivost aviona. Tanak sloj zlata nanosi se na površinu vrata nadstrešnice kokpita. Zahvaljujući ovoj inovaciji, incidentno zračenje je ravnomerno raspršeno i ne pada duboko u kabinu. Počevši od verzije Block 32, u proizvodnji usisnika vazduha korišćeni su materijali koji apsorbuju radar.

Avioni Blok 40/42 Night Falcon se proizvode od 1988. Lovci su opremljeni sistemom LANTIRN, radarom APG-68(V), digitalnim sistemom kontrole leta, sistemom za automatsko praćenje terena. Letelica može da nosi vođene rakete AGM-88B.