ČVK „Vagner“ i dalje ostaje u centru pažnje medija bez obzira na smrt Jevgenija Prigožina, pokazuje podatak da su svi preneli vest o sastanku Putina sa zamenikom ministra odbrane Junus-Bek Bamatgirejevičem Jevkurovom i Andrejem Nikolajevičem Troševom.
U pitanju su jedni od bivših visokopozicioniranih oficira u „Vagneru“, poznatim pod pseudonimom „Sedi“.
Sastanak je održan 28. septembra a na zvaničnom sajtu Kremlja sutradan su citirane Putinove reči upućene „Sedom“: „Na prošlom sastanku smo govorili o tome da ćete biti uključeni u formiranje dobrovoljačkih jedinica koje mogu da obavljaju različite borbene zadatke, pre svega u zoni specijalne vojne operacije.
I sami ste se borili u takvoj jedinici više od godinu dana. Znate šta je to, kako se to radi, znate za probleme koje treba unapred rešiti da bi se borbeni rad odvijao na najbolji i najuspešniji način… Želeo bih da razgovaram sa vama i o socijalnim pitanjima. Vi održavate odnose sa svojim drugovima sa kojima ste se borili, a sada nastavljate da izvršavate ove borbene zadatke.
Napravili smo fond „Branioci otadžbine” i mnogo puta sam rekao i želim da još jednom da naglasim: bez obzira na status lica koje obavlja ili je izvršavalo borbene zadatke, socijalne garancije moraju biti apsolutno iste za sve. Za državu, za Otadžbinu, nije bitno u kom statusu se neko borio i branio Otadžbinu. Stoga ćemo i danas razgovarati o ovoj temi“.
Naravno, u medijima i na društvenim mrežama odmah su pokrenuta tumačenja ovih reči. Kao prvo, svi su zapazili da je Andrej Trošev ponovo tretiran kao aktivni pukovnik. Naime, ranije se pisalo da je on kao penzionisani oficir bio u radnom odnosu u ČVK „Vagner“.
No, nakon Prigožinove pogibije, počele su kontraverze o njegovom statusu. Licitiralo se da li će „muzikante“ dalje predvoditi on ili Anton Jelizarov „Lotos“. Kako nije učestvovao u pobuni „Vagnera“ od 23. juna, „Sedi“ je u suštini dobio zadatak da ubedi „muzikante“ da potpišu ugovore sa Ministarstvom odbrane i inkorporiraju se u regularne jedinice.
Kako bi realizovao ovaj zadatak, 30. jula je preuzeo bazu Moljkino koju je „Vagner“ zvanično naputio i tu je stacionirao borce ČVK „Redut“. Praktično, „Redut“ je u to vreme preuzeo vodeću ulogu među ruskim privatnim vojnim kompanijama.
Štaviše, ova kompanija je već bila deo ruskih regularnih oružanih snaga i smatralo se da je najbezbolnije rešenje za „vagnerovce“ da joj se priključe. Jedan deo „muzikanata“ je pristao da potpiše ugovor sa MO i uključi se u regularne jedinice. No, veći deo, praktično jezgro „Vagnera“, čije je vođstvo neoficijelno preuzeo Anton Jelizarov „Lotos“, i dalje je odbijao da se odrekne kompanije.
Jelizarov je izjavio da Trošev nikada nije bio član užeg rukovodstva „Vagnera“ i da samim tim nema kredibilitet kod „muzikanata“. Sledeće zamešateljstvo je nastalo kada se saznalo da „Lotos“ i Pavle Prigožin (sin Jevgenija) pregovaraju sa generalom Viktorom Vasiljevičem Zolotovim o prelasku delova „Vagnera“ koji se nalazi na teritoriji Rusije u nadležnost Federalne službe nacionalne garde (Rosgvardije).
Prigožin mlađi je prvenstveno težio da očuva ekonomske resurse nasleđene kompanije a „Lotos“ je verovatno želeo da izbegne zahtev da pripadnici ČVK moraju potpisati ugovor sa Ministarstvom odbrane. Navodno, Zolotov je prihvatio da borci „Vagnera“ u strukturama snaga Ministarstva unutrašnjih poslova mogu zadržati svoje nazive, oznake i zastavu, ali da se pojedinačni ugovori moraju potpisati sa državnim strukturama a ne sa kompanijom.
Na sastanku rukovodilaca ČVK 22. septembra nije doneto konačno rešenje o utapanju u „Rosgvardiju“. S druge strane, ČVK „Vagner“ je imao sve veće logističke probleme i u Siriji. Komanda ruskevazduhoplovne baze Hmejmim preporučila je Sirijcima da ne dozvole sletanje aviona iz Libije, Centralnoafričke Republike i Malija.
Asadova vlada je prihvatila ove sugestije što je dovelo do revizije logistike „muzikanata“ i produbljivanja jaza između kompanije i ruskog Ministarstva odbrane. Tako je doneta odluka da nastale trzavice preseče lično predsednik.
Opšti zaključak je da je Putin rešio da podrži „Sedog“ u obavljanju postavljenih zadataka ali da je delimično krenuo i u susret „muzikantima“. Ovde se prvenstveno radi o socijalnom statusu, odnnosno, izjednačavanju prinadležnosti, prava i obaveza vojnika pod ugovorom i dobrovoljaca, pripadnika bivših privatnih kompanija.
Osim socijalnih prava (za koje je služio prvenstveno fond „Branioci otadžbine”), ovde se radilo i u nivelaciji ugovornih obaveza; vojnici pod ugovorom vojsku nisu mogli napustiti sve dok traje SVO dok su dobrovoljci imali više slobode u odlučivanju kada će se „demobilisati“. Konačno, MO je preko Junus-Beka preuzelo i obavezu redovne logističke podrške snaga.
Na ovo ukazuje i službena izjava pres-sekretara ruskog predsednika, Dmitrija Peskova: „Putin je sa Jevkurovim i Troševom razgovarao o organizaciji i sinhronizaciji rada sa Ministarstvom odbrane kako bi se svim borcima specijalnih operacija pružila jednaka podrška“.
Suština je u tome da se ne uskraćuje rad i osnivanje privatnih vojnih kompanija nego se usklađuje njihov rad sa zvaničnim organima i Ministrarstvom odbrane. Kako „Sedi“ sada ima zvaničan status u MO i u okviru istog predvodi i „Redut“, još uvek ostaje otvoreno pitanje da li će na čelu „Vagnera“ i dalje ostati „Lotos“.
Naime, ruski mediji, bez zvanične potvrde, spekulišu da će Junus-Bek komadovati delom „Vagnera“ raspoređenim u Africi i na Bliskom Istoku dok će „Sedi“ biti na čelu grupacije angažovane u Ukrajni i Belorusiji.
U svakom slučaju, borci „Vagnera“ su ponovo na frontu i to, po svemu sudeći, ponovo oko Bahmuta. Što se tiče interesa Pavеla Prigožina, izgleda da će oni biti zaštićeni na najvišem nivou.
