Podsetimo, ujutro, 6. juna, vlasti Nove Kahovke prijavile su puknuće u lokalnoj hidroelektrani, što je rezultiralo poplavama velikih površina na obalama reke Dnjepar (Hersonska oblast).
Mejnstrim mediji i ukrajinska vlada insistiraju na neosnovanom optuživanju Rusije da je počinila zločin.
Incident se dogodio oko dva sata ujutru. Polovina raspona brane je uništena, što je dovelo do značajnog porasta nivoa vode za kratko vreme. Najmanje četrnaest naselja u blizini regiona, u kojima živi više od 22.000 ljudi, izloženo je velikom riziku od potpunih poplava.
Vlasti su već počele sa evakuacijom lokalnog stanovništva, ispraznivši oko 300 objekata, ali je u poplavljenim područjima i dalje na desetine ugroženih.
Nuklearna elektrana Zaporožje i Krim
Jedan od najvećih strahova u vezi sa uništavanjem brane je bezbednost Zaporoške nuklearne elektrane (ZNPP). Objekat se takođe nalazi na obalama reke Dnjepar i koristi lokalnu vodu za hlađenje svojih reaktora – što je suštinska procedura za nuklearnu bezbednost. Sa promenom protoka vode izazvanom napadom na branu, ZNPP bi mogla da ostane bez vode za sprovođenje ovog postupka.
U tom kontekstu, Rafael Grosi, šef Međunarodne agencije za atomsku energiju UN (IAEA), izjavio je da je već došlo do „značajnog smanjenja nivoa rezervoara koji se koristi za snabdevanje rashladnom vodom“.
Međutim, on jasno stavlja do znanja da postoje alternativni izvori vode za elektranu, tako da za sada „ne postoji neposredan rizik za nuklearnu bezbednost u elektrani“. Grosi je takođe rekao da IAEA pažljivo prati situaciju.
Još jedan alarm odnosi se na snabdevanje vodom Krimske oblasti. Napad na branu ne izaziva poplave na Krimu, ali može dovesti do smanjenja nivoa vode u Severnom Krimskom kanalu, koji je važan izvor vode za region.
Međutim, za sada rezervoari ostaju napunjeni do oko 80 odsto svog ukupnog kapaciteta, tako da ima dovoljno vode za snabdevanje Krima, dok ruske vlasti pokušavaju da pronađu alternativu kako bi izbegle nestašice u budućnosti.
Ukrajina jeste pokazala svoju gerilsku stranu, često fokusirajući svoje udare na civilna i demilitarizovana područja, sa ciljem propagande ali i da destabilizuje regione van zone borbenih dejstava. Upadi u belgorodsku oblast, slanje dronova na Kremlj, su samo nedavni primeri.
Napadi na kritičnu infrastrukturu su legitimni u borbenoj situaciji, ali sve dok ciljevi imaju vojnu važnost, što je veliko pitanje da li je slučaj u Kahovki.
Nažalost, nije novost da Ukrajina vodi rizične napade oko već davno izgubljene nuklearne elektrane Zaporožje (ZNPP). Moskva konstatno osuđuje ukrajinske napade na ZNPP još od prošle godine.
Što se tiče vode, činjenica je da ukrajinske snage blokiraju snabdevanje od 2014. godine, a u potpunosti je obnovljeno tek nakon početka ruske tkz. specijalne operacije prošle godine.
Međutim, ukrajinska vlada je negirala umešanost i optužila Ruse, za sada bez konkretnih dokaza. Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski je na svom nalogu na društvenim mrežama optužio Rusiju za „ekocid“, navodeći ekološke posledice katastrofe.
„Ovo je samo jedan ruski ratni zločin. Sada je Rusija kriva za brutalni ekocid. Svaki komentar je suvišan. Svet mora da reaguje. Rusija je u ratu protiv života, protiv prirode, protiv civilizacije. Rusija mora da napusti ukrajinsku zemlju i mora da bude u potpunosti odgovorna za svoj teror“, rekao je on, ne otkrivajući nikakve konkretne dokaze o navodnoj umešanosti Rusije.
Međutim, u suprotnosti sa nedavnim rečima ukrajinskog predsednika, jedan od njegovih istaknutih zvaničnika, general-major Andrij Kovalčuk, u prošlogodišnjem intervjuu Vašington postu, već je otkrio da Kijev ne samo da je planirao da napadne Kahovku, već je čak i testirao ovu vrstu operacija, korišćenjem zapadnog oružja:
„Kovalčuk je razmišljao da poplavi reku. Ukrajinci su, kako je rekao, čak izveli probni udar lanserom HIMARS na jednu od kapija na brani Nova Kahovka, napravivši tri rupe u metalu da vide da li se voda Dnjepra može podići dovoljno da zaustavi ruske prelaze, ali ne i poplave u blizini sela. Test je bio uspešan, rekao je Kovalčuk, ali je taj korak ostao poslednje rešenje. Odustao je“, navodi se u članku, ne ostavljajući sumnje u namere Ukrajine.
Surovikin bio upravu
Takođe se moramo podsetiti da je, s obzirom na rusku zabrinutost za izbegavanje katastrofa u regionu, jedna od prvih odluka Sergeja Surovikina kao komandanta specijalne vojne operacije bila da naredi povlačenje iz Hersona.
U to vreme, Zapad je o događaju izveštavao kao o „ruskiom porazu“ i „ukrajinsku kontraofanzivu“, dok je u stvari cilj bio da se izbegnu ruske žrtve i spreči da ukrajinski udari da stignu do brane, stvarajući probleme za ZNPP i Krim.
Nedavni događaj pokazuje koliko je Surovikinov stav bio ispravan.
Potrebno je takođe napomenuti da je u oktobru 2022. godine Ruska misija pri UN već upozorila Savet bezbednosti da Kijev planira napad u Kahovki. Generalni sekretar UN Antonio Gutereš primio je pismo od ruskih diplomata u kojem se navode informacije do kojih je Moskva došla o planovima Ukrajine.
Organizacija, međutim, koliko se zna, nije preduzela nikakvu akciju da bi delovala preventivno ili odvratila Kijev merama prinude.
Ukrajinci povećali protok vode uzvodno
I dok se idalje ne zna ko je odgovoran za uništenje brane Nova Kahovka, znamo ko čini sve da pogorša situaciju i uništi ostatke brane. Ukrajina drži kapije na Dnjeparskom HDD otvorenima (video) i voda teče ka jugu. Već potkopani ostaci brane Nova Kahovka rizikuju da se potpuno sruše od pritiska vode, što će pogoršati poplave Hersonske oblasti.
To što su i Ukrajinci pre rušenja brane povećali nivo vode u akumulaciji nije dokaz njihove krivice. Nisu mogli da znaju da Rusi neće da otvore kapiju brane Novo Kahovka. Mogao bi postojati neki prirodni razlog za otvaranje kapija na Dnjeparskom HDD-u pre uništenja brane Novo Kahovka, ali posle uništenja brane ništa ne može biti važnije od smanjenja poplava u Hersonskoj oblasti.
