Borbeni timovi sistema PVO S-400 koji pripadaju Baltičkoj floti izveli su vojne vežbe u Kalinjingradskoj oblasti Rusije, javio je TASS, pozivajući se na saopštenje Baltičke flote.
Fokus vežbi je bio da se poboljšaju njihove sposobnosti u zaštiti od neprijateljskih vazdušnih napada, saopštila je 28. marta pres služba flote.
Vežba je uključivala raketni puk zemlja-vazduh formacije protivvazdušne odbrane Flote, sa timovima koji upravljaju sistemima S-400 Trijumf koji su vežbali strategije odgovora nakon što su primili upozorenje u vezi sa zamišljenim kršenjem vazdušnog prostora od strane “neprijateljskog” aviona Su-27.
Po prijemu upozorenja o uljezima, rasporedili su lansere i nastavili da otkrivaju, identifikuju i prate mete za obuku pre nego što su ih markirali sa PVO sistemima S-400, objašnjava se u saopštenju.
Tokom završne faze vežbe, timovi koji upravljaju raketnim sistemima zemlja-vazduh S-400 izveli su trenažna (elektronska) lansiranja raketa. Oprema za snimanje podataka je potvrdila da su svi navedeni vazdušni ciljevi efikasno eliminisani.
Vojne vežbe su izvedene u najzapadnijoj ruskoj eksklavi Kalinjingradske oblasti. Zbog svog strateškog položaja, Kalinjingradska oblast služi kao primarna baza za Baltičku flotu i stoga je dom značajnog broja kopnenih i vazdušnih snaga.
Ove snage štite oblast Kalinjingrada i proširuju ruske vazdušne i morske kapacitete za dejstvo sa obale, na Baltičko more i region.
Već duže vreme vojni planeri NATO-a izražavaju zabrinutost u vezi sa strateškom lokacijom ruske eksklave Kalinjingrad. Smešten između Poljske i Litvanije, ovaj trn u oku Zapada, sa manje od pola miliona stanovnika, je sastavni deo bezbednosne ruske infrastrukture regiona Baltičkog mora.
S-400 Trijumf
Na našoj listi najboljih PVO sistema na svetu, S-400 zauzima prvo mesto.
S-400 Trijumf, ranije poznat kao S-300 PMU-3, je sistem protivvazdušnog naoružanja koji je 1990-ih u Rusiji razvio Centralni konstruktorski biro Almaz kao modernizacija porodice S-300. U službi je Oružanih snaga Ruske Federacije od 2007. godine.
S-400 koristi četiri rakete: veoma dugog dometa 40N6 (400 km), dugog dometa 48N6 (250 km), srednjeg dometa 9M96E2 (120 km) i 9M96E kratkog dometa (40 km). Čak i The Economist je 2017. opisao S-400 kao „jedan od najboljih sistema protivvazdušne odbrane trenutno napravljenih“.
Jedan sistem koji sadrži do 8 divizija može da kontroliše do 72 lansera, sa maksimalno 384 projektila (uključujući rakete sa dometom manjim od 250 km). Rakete se lansiraju pomoću gasnog sistema iz lansirnih cevi do 30 metara u vazduh pre nego što se raketni motor zapali, čime se povećava maksimum i smanjuje minimalni domet.
U aprilu 2015. izvedena je uspešna probna raketna testiranja na meti u vazduhu na udaljenosti od 400 km; 40N6 dugog dometa možda mogu da drže samo dve rakete umesto tipičnih četiri zbog svoje veće veličine. Drugi test je zabeležio raketu 9M96 pomoću aktivnog radara za samonavođenje, koja je dostigla visinu od 56 km. Sve rakete su opremljene bojevom glavom usmerenom na eksploziju, što povećava verovatnoću potpunog uništenja ciljeva.
Ruske protivvazdušne raketne trupe su 2016. godine dobile nove vođene rakete za sisteme PVO S-300 i S-400. Protivvazdušni raketni sistem dizajniran za uništavanje aviona, krstarećih i balističkih projektila, može se koristiti i protiv kopnenih ciljeva. S-400 je sposoban da presreće krstareće rakete u dometu od oko 40 km.
Radar i oprema 96L6I rade odvojeno (100 metara), izvozna verzija 96L6E2 ima mogućnost praćenja maksimalno 100 ciljeva. Maksimalna visina za otkrivanje cilja je 100 km i to sa svih strana. Sposobnost detekcije krstarećih projektila i stelt.
