Turbo ašovčić

Pisali smo o tome kako je zaštitna maska (”gasmaska”) jedan od dva najomraženija dela vojnikove opreme. Onaj drugi deo je ašovčić ili ašovče. I on zaslužuje posebnu temu i to ćemo nekom prilikom i uraditi. Pored osnovne namene (pomoćno inžinjerijsko sredstvo – alatka), on može biti i oružje (i to veoma opasno).

Može se koristiti kao mernik, sredstvo za imobilizaciju, veslo, itd. Vojnik se njime koristi da bi iskopao neki od formacijskih zaklona koji su podrobno opisani u Pravilu službe (ležeći u punom profilu, stojeći, stojeći s podgrudobranskim zaklonom, itd).

Sve to može jedan vojnik da uradi ako ima dovoljno vremena. Dimenzije zaklona se odmeravaju samim ašovčićem. Po pravilu, ti zakloni su privremenog tipa i iskopavaju se između dve taktičke radnje, prilikom neočekivanog zastanka, prodora ili povlačenja, iznenadne ili preteće vatre, pa se potom  napuštaju. 

Ova radnja je mnogo puta uspešno proverena; ali, šta ćemo kada se vojnik nađe u sledećoj situaciji: nema mnogo vremena, a zemlja je smrznuta i tvrda, ašovčić ne može ni da je zagrebe?

Nije zima samo ruska osobenost, ali su upravo Sovjeti o tome (kao i o mnogo čemu drugom) svojevremeno mislili. Kao rezultat njihove maštovitosti nastao je ”turbo ašovčić” – ”OZ-1” (Окопный заряд – rovovski naboj, punjenje). Inžinjeri su smislili rešenje za alatku pomoću koje će pojedinac moći da se brzo ukopa i na smrznutoj, tvrdoj zemlji.

Ova naprava uopšte nije bezopasna pošto je reč o eksplozivnom sredstvu koje svojim dejstvom može da iskopa rupu u zemlji dovoljnu da vojnik u nju može da uđe i bude bezbedan. Pri tom ona produbljuje zemlju dovoljno da se može dopreti do nezamrznutog, mnogo mekšeg sloja koji vojnik da mnogo brže i lakše produbi. Ostaje mu samo da od smrznute zemlje napravi i dobar grudobran. Ovakvo sredstvo može se koristiti na nivou odeljenja, voda, pa i čete, a sa više komada može se uspešno napraviti improvizovani zaklon i za vozila koja nemaju mogućnost samoukopavanja.  

Kako izgleda i iz čega se sastoji ova ”alatka”?

Po svom izgledu ona liči na kumulativnu minu s barutnim punjenjem kakva se koristi na RPG-7 i sličnim modelima. Ima četiri osnovna dela:

1. Kumulativno punjenje.
2. Fugasno punjenje sa raketnim potiskivačem.
3. Upaljač.
4. Lansirni mehanizam ”UP-60” ( устройство  пусковое).

Koji je princip rada i kako se koristi?

Punjenje ”OZ-1” postavlja se na podlogu u vertikalnom položaju. Može da se koristi na zemljištu nagiba do 20º, pa i više, ako se lepo učvrsti. Pre aktiviranja uklanja se sigurnosna igla i razvijaju ”peraja” koja služe za stabilno postavljanje na površinu.

Sredstvo se nosi u transportnom pakovanju u delovima, mada postoje i pakovanja sa već sklopljenim delovima. Pretpostavljamo da je to predviđeno za ekstremno niske temperature kada prsti više neće da ”slušaju”.  Kada se delovi spoje navrtanjem, razvijaju se ”peraja” koja služe za stabilno postavljanje na površinu i uklanja se sigurnosna igla. Postupak veoma liči na aktiviranje ”kašikare”, s tim što je dejstvo usporeno do približno jedan minut, u zavisnosti od spoljne temperature.

Mina se može aktivirati i štapinom, no tada je postupak nešto složeniji jer zahteva vreme, alatke i veštinu. Kada upaljač aktivira punjenje, kumulativni mlaz probija smrznutu zemlju kao kada bi probio oklop. Malo raketno punjenje na kraju ove mine ubrza zabijanje tela u zemlju i tada se aktivira fugasno punjenje koje napravi rupu. ”OZ-1” efikasno deluje kada je tle smrznuto čak do 40 centimetara, što je slučaj samo pri veoma  niskim temepraturama. One jesu u pojedinim predelima česte, pa se računa da vojnik neće biti mnogo u prilici da stoji u mestu i izloži sebe smrzavanju…Ipak, da bi mu se poboljšala mogućnost preživljavanja na ratištu  konstruktori su ponudili i ovu, ne baš jevtinu alatku.

Uvidom u fotografije, kao i video snimke dejstva, može se ustanoviti da je ovo sredstvo veoma precizno izrađeno, dobro promišljeno, korisno…I, kako smo već naveli, veoma opasno! Uputstvo zabranjuje njegovo prenošenje u aktiviranom položaju, a ukoliko se ne iskoristi ili zakaže, u tom slučaju inžinjerci su ti koji će ga pakovanjem trotila od 200 grama uništiti.

Neki analitičari i vojni stručnjaci NATO s nipodaštavanjem su gledali na ovaj izum, tvrdeći da je on potpuno nedelotvoran i da je izraz obesti tada bogate sovjetske ponude svega i svačega kada je reč o frontovskom ratu. Sredstvo se ne koristi često, jer nisu ni česte prilike za njegovu upotrebu, ali brojni snimci odlično svedoče da jednim jedinim primerkom može da se iskopa povoljan i upotrebljiv zaklon za vojnika. Njemu ostaje da za dvadesetak, trideset minuta produbi (po potrebi) i uredi taj zaklon, što je svakako mnogo izglednije i povoljnije nego da bespomoćno grebe ašovčićem po smrznutoj zemlji.

Spomenuli smo da je ovo sredstvo opasno za korisnika. Nije samo za njega. Zabeležena je sledeća praksa u Čečeniji: postavi se na vrh bunkera ili neke druge otporne tačke (može čak i u horizontalnom položaju) i aktivira. Eksplozivno punjenje ponaša se kao bilo koja druga kumulativna mina: s lakoćom probije krov ili zid utvrđenja i fugasni deo eksplodira unutar njega. Jurišnoj grupi ostaje da utrči u prostoriju i dovrši kontuzovanog neprijatelja.    

Taktičko-tehničke karakteristike:

• Masa sklopljenog punjenja – 3,5 kg.
• Masa pojedinih delova:
  • Kumulativno punjenje: 1,26 kg.
  • Eskplozivna masa kumulativnog punjenja (”А-IX-1”): 0,45 kg.
  • Fugasno punjenje s reaktivnim pogonom: 1,45 kg.
  • Eksplozivna masa fugasnog punjenja: 0.65 kg.
  • Udarni mehanizam ”UP-60”: 0,025 kg.
• Visina u bojevom položaju: 900 mm.
• Prečnik osnove s raširenim ”perajima”: 420 mm.
• Pakovanje s punjenjem rastavljenim na elemente: 680 x 145 x 100 mm
• Pakovanje s punjenjem u sklopljenom položaju: 900 x 100 mm.
• Temperaturni raspon primene: -50º / +50º.
• Vreme za pripremu punjenja: oko tri minuta.
• Vreme usporivača upaljača: od 50 do 83 sekunde.
• Vreme za dodatnu obradu iskopa oko 25-40 minuta. 

Po čemu je ovo punjenje još interesantno? Pošto je klasifikovano kao inžinjerijsko sredstvo, izvesno vreme je moglo da se (uz određene dozvole) nabavi i za građanske potrebe gde je takođe lako našlo namenu u građevinarstvu, šumarstvu, itd. Cena mu je bila 5.000 rubalja (oko 70 evra). Kao što se može videti, nije smišljeno zbog toga da poštedi vojnika napora (jer vojnika niko od toga ne štedi), već da mu olakša da preživi u privremenom zaklonu.