Havijer Milej je pitanje Malvinskih ostrva (Foklandskih) ponovo izvukao iz diplomatskih fusnota i vratio ga među najosetljivije teme Južnog Atlantika. Argentinski predsednik u televizijskom obraćanju iz Bele sale Predsedničke palate nije ostavio mnogo prostora za diplomatsko tumačenje svog stava: Buenos Ajres smatra arhipelag argentinskom teritorijom pod britanskom okupacijom.
Za Milejija ovo nije pitanje oko kojeg dve države imaju jednako legitimne istorijske argumente. Velika Britanija je, prema argentinskom stavu koji je ponovio, 1833. nezakonito zauzela ostrva i potom tamo uspostavila kolonijalnu upravu. Stanovništvo koje je London kasnije naselio zato, prema njegovom tumačenju, ne može da odlučuje o suverenitetu teritorije koja je prethodno oduzeta Argentini.
Takva poruka iz Buenos Ajresa ne dolazi u političkom vakuumu. Donald Tramp je prethodno najavio da Vašington preispituje dugogodišnji američki stav prema sporu, što je Milej odmah predstavio kao znak promene međunarodnog odnosa snaga.
Istovremeno se spor više ne vodi samo oko zastave i istorijskih dokumenata. U vodama oko ostrva počinje veliki naftni projekat, Argentina priprema sankcije kompanijama koje u njemu učestvuju, a na krajnjem jugu zemlje ubrzava se izgradnja vojne infrastrukture.
Foklandi ponovo postaju spoj teritorije, energije, vojske i geopolitike.
Milej: Malvine su argentinske i referendum to ne može da promeni
Milej je u obraćanju ponovio tradicionalni argentinski stav da su Foklandska ostrva istorijski i pravno deo Argentine.
Britansko preuzimanje arhipelaga 1833. opisao je kao nezakonitu okupaciju, dok je kasniji britanski sistem uprave predstavio kao kolonijalni režim.
Posebno je odbacio britanski argument o pravu stanovnika ostrva na samoopredeljenje. Prema stavu Buenos Ajresa, Britanija je nakon zauzimanja teritorije tamo dovela sopstveno stanovništvo, pa se rezultat referenduma tog stanovništva ne može koristiti kao pravni osnov za potvrđivanje britanskog suvereniteta.
Time je Milej direktno udario na centralni argument Londona, koji se decenijama poziva na želju stanovnika ostrva da ostanu deo britanske krune.
Trampova najava otvorila je prostor koji Argentina nije imala
Najveća promena u sadašnjem sporu dolazi iz Vašingtona. Donald Tramp je najavio da Bela kuća preispituje dugogodišnju američku neutralnost prema pitanju Foklandima, što je Milej u svom govoru opisao kao početak povoljnijih „vetrova promena“.
Argentina računa na blizak politički odnos Milej i Trampa i na novu poziciju Buenos Ajresa kao jednog od najpouzdanijih američkih partnera u Južnoj Americi. Milej je naglasio da Argentina deli zapadne vrednosti sa SAD i zauzima strateški položaj koji će imati sve veći značaj u Južnom Atlantiku i prema Antarktiku.
Za London bi i samo slabljenje tradicionalne američke podrške predstavljalo ozbiljnu promenu. Velika Britanija je tokom rata 1982. godine imala ogromnu korist od američke obaveštajne, logističke i političke podrške.
Argentinska računica sada očigledno polazi od mogućnosti da Vašington više neće automatski stajati iza britanske pozicije.
Nafta ponovo pretvara teritorijalni spor u konkretnu ekonomsku borbu
Nova eskalacija ubrzana je pokretanjem projekta „Morski lav“, velikog programa eksploatacije nafte u vodama oko Foklandskih ostrva.
U projektu učestvuju britanske i izraelske kompanije, dok Buenos Ajres smatra da se radi o eksploataciji prirodnih resursa na teritoriji nad kojom Argentina polaže suvereno pravo.
Milej je odgovorio najavom sveobuhvatnih sankcija. Planirana pravila trebalo bi da pogode same kompanije, njihove direktore, akcionare i dobavljače. Svako ko učestvuje u bušenju i eksploataciji oko Foklanda mogao bi da izgubi mogućnost sklapanja ugovora i obavljanja komercijalnih poslova na teritoriji Argentine.
Time Buenos Ajres više ne odgovara samo diplomatskim protestnim notama, već pokušava da kompanijama direktno poveća cenu poslovanja na ostrvima. Spor oko arhipelaga tako dobija i vrlo konkretnu finansijsku dimenziju.
Nova pomorska baza u Ognjenoj zemlji
Milej je istovremeno, uprkos politici smanjenja državne potrošnje, izdvojio značajna sredstva za ubrzanu izgradnju nove vojno-pomorske baze u Ognjenoj zemlji.
Položaj baze nije slučajan.
Ognjena zemlja kontroliše argentinski izlaz prema Južnom Atlantiku, nalazi se mnogo bliže Foklandima od glavnih postojećih vojnih centara i predstavlja prirodnu tačku za širenje prisustva prema Antarktiku.
Argentina time jača logističku i vojnu infrastrukturu na krajnjem jugu zemlje, bez potrebe da direktno ulazi u vojnu konfrontaciju sa Velikom Britanijom.
Nova baza može da podrži mornaricu, nadzor mora, logistiku, prisustvo u južnim vodama i buduće operacije prema Antarktiku.
London ponavlja da je britanski suverenitet „nepokolebljiv“
Velika Britanija je odgovorila očekivano.
Dauning strit ponavlja da je britanski suverenitet nad Foklandskim ostrvima nepokolebljiv i da stanovnici imaju pravo da sami odlučuju o svojoj političkoj budućnosti. Problem za London nije formulacija saopštenja, već stanje britanske države i njenih oružanih snaga četiri decenije posle rata 1982.
Smatramo da Oružane snage Velike Britanije danas nemaju kapacitete da na Južni Atlantik pošalju armadu razmera one koje su 1982. godine vraćala ostrva pod britansku kontrolu. Kraljevska mornarica je manja, broj raspoloživih ratnih brodova znatno je ograničeniji, logistički lanac ostaje ogroman, dok britanska vojska već godinama radi pod pritiskom smanjenih kapaciteta i visokih troškova.
To ne znači da je britanska odbrana ostrva nestala. London tamo održava stalno vojno prisustvo, aerodromsku infrastrukturu i snage namenjene upravo sprečavanju ponavljanja scenarija iz 1982.
Argentinska strategija za sada ni ne izgleda kao priprema za takav scenario.
Milej pokušava da pritisne London bez ispaljenog metka
Buenos Ajres trenutno koristi politički povoljniji teren. Bliski odnos sa Trampom otvara prostor u Vašingtonu, sankcije mogu da povećaju troškove eksploatacije nafte, nova baza jača prisustvo na jugu, dok se pitanje Foklanda ponovo podiže na međunarodnom nivou.
Milej time pokušava da promeni uslove spora bez ponavljanja vojne avanture argentinske hunte iz 1982.
Britanski problem je što održavanje sadašnjeg stanja više ne zavisi samo od garnizona na ostrvima. Projekat „Morski lav“ uvodi milijarde budućih prihoda i strane kompanije direktno u teritorijalni spor, dok svako pomeranje Vašingtona menja diplomatsku poziciju Londona.
Malvine su decenijama bile zamrznuti konflikt sa unapred poznatim odgovorima obe strane.
Milej sada pokušava da odmrzne upravo one delove spora na kojima Britanija ima najviše da izgubi: međunarodnu podršku, ekonomsku eksploataciju okolnih voda i mogućnost da se pitanje britanske kontrole tretira kao završena stvar.
