GCAP, naslednik ranijeg britanskog projekta Tempest, je počeo kao zajednički britansko-japansko-italijanski program budućeg borbenog aviona, ali njegove dimenzije sve manje podsećaju na evropske lovce koje treba da nasledi. Japan je u projekat uneo zahteve koji proizlaze iz potpuno drugačije geografije i mogućeg protivnika.
Tokiju nije potreban još jedan relativno kompaktan lovac za nekoliko stotina kilometara evropskog fronta. Japansko ratno vazduhoplovstvo mora da računa sa ogromnim prostorom zapadnog Pacifika, Istočnim kineskim morem, lancem ostrva Nansei i udaljenim pravcima prema Tajvanu.
Avion na takvom prostoru mora dugo da ostane u vazduhu, ponese mnogo goriva i naoružanja i da ne zavisi stalno od tankera za dopunu gorivom u letu. Istovremeno treba da nosi snažne radare, elektronsko ratovanje i velike količine električne energije za buduće senzore.
Rezultat je lovac koji po dimenzijama ulazi u sasvim drugu kategoriju od Eurofightera, Rafala ili F-35.
Oko 20 metara dužine i ogromno krilo
Kraljevsko aeronautičko društvo procenilo je konfiguraciju prikazanu u Farnborou 2024. na oko 20 metara dužine i približno 16,5 metara raspona krila. Površina krila procenjena je na oko 1.200 kvadratnih stopa, odnosno približno trećinu više nego kod Eurofightera.
Takve dimenzije mnogo više odgovaraju nasledniku japanskog F-15 nego nasledniku britanskog Tajfuna.
Veliki trup omogućava više unutrašnjeg goriva, veće spremnike za rakete i prostor za snažnije senzore. Javni britanski planovi iz 2025. pominjali su čak dvostruko veći teret naoružanja od F-35A i količinu goriva dovoljnu za transatlantski prelet bez dopune u vazduhu.
To više nije laki ili srednji lovac. GCAP se približava konceptu teške platforme dugog dometa namenjene vazdušnom ratu na ogromnim udaljenostima.
Japan praktično diktira oblik aviona
Evropske države nikada nisu imale isti operativni problem.
Britanski, nemački, francuski i italijanski lovci projektovani su za mrežu relativno gusto raspoređenih aerodroma i mnogo kraće udaljenosti. Japan ne može da računa na takvu geografiju.
Veliki domet je posebno važan ako tankeri postanu mete kineskih lovaca i raketa dugog dometa. Avion koji može da patrolira bez stalnog oslanjanja na dopunu gorivom dobija mnogo veću slobodu delovanja.
GCAP zbog toga postaje mnogo veći nego što bi verovatno bio da ga razvijaju samo evropske države.
Još u junu mesecu pisali smo da Kanada razmatra približavanje programu GCAP kao dugoročnu alternativu potpunoj zavisnosti od F-35. Veliki dolet i dugo zadržavanje u vazduhu, koje Japan traži zbog Pacifika, odgovaraju i kanadskim potrebama iznad Arktika.
Veliki avion donosi i veliki račun
Takvi zahtevi imaju cenu. Sada se pojavljuje procene da bi iznos mogao biti blizu 600 miliona dolara po avionu, naspram približno 90 miliona za F-35A. Takvu brojku treba posmatrati kao projekciju, a ne konačnu ugovorenu cenu, ali pravac je jasan: GCAP neće biti jeftina platforma.
Veliki stelt avion zahteva snažnije motore, više kompozitnih materijala, veću količinu RAM premaza, veće radare, složenije hlađenje i mnogo skuplju proizvodnju.
Evropska iskustva sa višedržavnim programima dodatno povećavaju rizik. Tornado i Eurofighter pokazali su koliko usklađivanje industrijskih interesa, političkih zahteva i raspodele proizvodnje može da produži razvoj i podigne troškove.
Šesta generacija ili veoma veliki 5+ lovac?
Najspornije pitanje nije veličina već nivo tehnologije. GCAP se reklamira kao lovac šeste generacije, ali je realnije očekivati avion „5+ generacije“, bliži budućim verzijama F-35 i J-20 nego američkom F-47 ili kineskim novim prototipovima.
Jedan od argumenata je zadržavanje vertikalnih repnih površina. Kina već testira velike bezrepe konfiguracije u letu i trenutno su jedini lovci šeste generacije na svetu koji su stigli do te faze, dok GCAP trenutno izgleda konzervativnije.
To ne znači da će biti slab avion. Veliki domet, snažan radar, mnogo unutrašnjeg naoružanja i ogromna električna rezerva mogu napraviti veoma ozbiljnu borbenu platformu.
Problem je što Japan, Britanija i Italija pokušavaju da naprave avion koji istovremeno treba da bude stelt, veoma dugog dometa, teško naoružan, umrežen i tehnološki dovoljno napredan za službu nekoliko decenija. Takav spisak zahteva brzo pretvara lovca u jedan od najskupljih vojnih aviona svoje generacije.
Ovo realan projekat ,samo Japan mnogo toga sam radi ,razne kosmicke rakete,sateliti,sonde,i dalje najbolje kamere,u vezi masinstva,precizne mehanike Seiko Epson itd,sad eksperimentalno i najbolji cipovi,procesori itd.Plus Britanija ,Italija,Leonardo ,mozda najbolji borbeni helikopter Fenix itd.Tesko da Kineski satovi ,precizna mehanika ,quartz,solar itd,bolji od Japanskih,Kinezi bolji samo u smart satove.
Japan je na Misuriju obećao da će proizvoditi samo pirinač, televizore i hi-fi teniku!? 🧐☝️ Da ne bude opet negde Perl Harbur, Midvej i banzaji!? 🧐☝️🥶😱😤👎👎👎
Navodjenje cena na ovakav nacin, daje sasvim pogresnu sliku i procenu.
Naime – F35 kosta 80-100 miliona USD po avionu ali cisto proizvodjacki, dok je po samoj GAO (agenciji SAD) na razvoj potroseno oko 107 milijardi USD i sada se trosi jos 19 milijardi za modernizaciju (incr. 4) – to je dodatnih oko 78 miliona USD po avionu za planiranih 1.600 aviona za USA jedinice.
Plus, cena se konstantno podize i sada vec prevazilazi 100miliona USD po funkcionalnom avionu F35A sa motorom (F35C ide i do 130 miliona USD).
Znaci, sadasnja cena F35 sa razvojem i proizvodnjom je 180-200 miliona USD i to bez uvecanja za inflaciju, koja razvojna ulaganja podize za 4-5 miliona USD po avionu.
Za F47 se planiraju ukupni razvojni troskovi od oko 300 miliona USD po avionu plus jos 200-250 miliona USD po avionu u proizvodnji sa motorima.
Za modernizovan F35 na nivo 5+gen se procenjuje ulaganje na preko 40 milijardi USD i cena aviona ce biti 140-150 miliona USD plus motor (cije unapredjenje jos nije pocelo).
Ja bih napravio novu specijalnu rubriku sa nazvanjem “zapadni troling”, jer sve cesce citamo o buducim vojnim projektima koji nece otici dalje od komp animacije.
Као и руски Шахмат, Армата и тд….
Komsija,
“Armat”-a je napravljena u broju od 50 tenkova, “SU-75” postoji 1 funkcionalni prototip, a ovo o cemu pise clanak ne postoji cak ni kao projektna dokumentacija. Od projekta do borbeno sposobnog aviona je dug put, a za neke (zapadne) drzave je predug kao vecnost.