Američki program nove interkontinentalne balističke rakete LGM-35A Sentinel ulazi u fazu u kojoj se projekat sve manje vidi samo na ekranima inženjera, a sve više u fabrikama, silosima i postrojenjima za integraciju raketnih motora. Posle godina pripreme, Nortrop Gruman i američko Ratno vazduhoplovstvo paralelno rade na nekoliko ključnih delova budućeg kopnenog segmenta nuklearne trijade.
Sentinel treba da nasledi LGM-30G Minuteman III, sistem čiji koreni sežu duboko u Hladni rat. Zamena, međutim, nije jednostavna operacija u kojoj se stara raketa izvadi iz silosa, a nova spusti na njeno mesto. Menjaju se rakete, infrastruktura, način održavanja, deo opreme za transport i montažu, sistemi komandovanja i čitav logistički lanac koji mora da funkcioniše nekoliko decenija.
Američko Ratno vazduhoplovstvo planira da novi sistem ostane operativan sve do 2070-ih. To znači da se danas projektuje oružje koje bi moglo biti na borbenom dežurstvu i pola veka nakon završetka sadašnje faze razvoja.
Veliki deo posla trenutno se odvija u Juti, gde Nortrop Gruman kombinuje digitalno projektovanje sa proizvodnjom i fizičkim testiranjem komponenti. U tim postrojenjima nastaje infrastruktura koja će odrediti kako će izgledati prelazak sa Minutemana III na Sentinel.
Digitalni Sentinel prvo nastaje na računaru
U inovacionom centru kompanije Nortrop Gruman inženjeri koriste detaljne digitalne modele kako bi projektovali delove rakete i prateće infrastrukture pre nego što počne proizvodnja fizičkih komponenti.
Takav pristup omogućava da se konstrukcija, međusobno uklapanje delova i različiti režimi rada proveravaju mnogo ranije nego kod klasičnog razvoja. Promene koje bi nekada zahtevale izradu novog prototipa sada mogu prvo da budu ispitane u virtuelnom okruženju.
Digitalni modeli zatim se povezuju sa radom u postrojenju Promontori, gde se proizvode kućišta raketa, razvija infrastruktura i obavlja integracija pojačivača.
Program se tako istovremeno razvija na ekranu i u fabrici, dok se podaci iz proizvodnje vraćaju konstruktorima radi daljih izmena.
Novi silos nije samo rupa za novu raketu
Jedan od najvažnijih radova u Promontoriju jeste izgradnja standardnog prototipa lansirnog silosa.
Sentinel donosi novu generaciju rakete, ali njegova puna operativna vrednost zavisi od infrastrukture koja mora da izdrži višedecenijsku službu, redovno održavanje i eventualne modernizacije.
Novi silosi moraju da budu usklađeni sa dimenzijama rakete, sistemima za napajanje, komunikacijama, bezbednosnom opremom i procedurama za servisiranje. Paralelno se razvijaju sredstva koja će omogućiti transport, postavljanje i uklanjanje projektila tokom održavanja.
Američko Ratno vazduhoplovstvo zbog toga Sentinel ne tretira kao kupovinu nove rakete, već kao rekonstrukciju celog kopnenog nuklearnog sistema.
Minuteman III mora da ostane spreman dok Sentinel ne stigne
Prelazak sa jednog ICBM sistema na drugi trajaće godinama.
Minuteman III u tom periodu ne može jednostavno da bude povučen, jer predstavlja postojeću kopnenu komponentu američkog nuklearnog odvraćanja. Ratno vazduhoplovstvo mora istovremeno da održava stare rakete na borbenom dežurstvu i priprema infrastrukturu za njihovog naslednika.
Planovi obuhvataju novu opremu za transport i montažu Minutemana, kao i mogućnost korišćenja postojećih programa popravke i unapređenja kako bi se njegova raspoloživost održala tokom tranzicije.
To praktično znači da će SAD određeni period finansirati dva sistema istovremeno: jedan koji mora da ostane pouzdan do poslednjeg dana službe i drugi koji tek treba da dostigne punu operativnu sposobnost.
Ljudi koji danas rade sa Minutemanom projektuju način rada Sentinela
U razvoj je uključen i Odred 13 Globalne udarne komande američkog Ratnog vazduhoplovstva.
Operateri, tehničari i osoblje koje svakodnevno radi sa postojećim interkontinentalnim raketama daju povratne informacije konstruktorima. Njihovo iskustvo koristi se pri definisanju načina održavanja, rukovanja i podrške budućem sistemu.
Komandant Globalne udarne komande general S. L. Dejvis ocenio je da Sentinel predstavlja znatno više od obične modernizacije Minutemana III.
Prema njegovim rečima, novi sistem treba da poveća efikasnost američkih ICBM snaga, uz istovremeno poboljšanje bezbednosti rada.
Glavni narednik komande Šon M. Ajelo opisao je prelazak kao evolutivni korak. Postojeće osoblje neće početi od nule, već će veliki deo znanja iz rada sa Minutemanom moći da prenese na Sentinel.
Sentinel treba da dočeka i 2070-e
Planirani životni vek novog sistema govori koliko je program dalekosežan. Ratno vazduhoplovstvo ne gradi raketu namenjenu samo trenutnom odnosu snaga sa Rusijom i Kinom, već sistem koji treba da preživi više generacija promena u protivraketnoj odbrani, senzorima, satelitskom izviđanju i nuklearnim arsenalima.
Zbog toga se veliki deo sadašnjeg rada odnosi na infrastrukturu i mogućnost kasnijih nadogradnji.
Nortrop Gruman trenutno izrađuje raketne komponente, razvija silose i priprema integraciju pojačivača, dok vojska paralelno gradi način na koji će Sentinel biti održavan i korišćen.
Minuteman III ostaje na borbenom dežurstvu dok nova infrastruktura ne bude spremna.
Kada tranzicija počne u punom obimu, neće se menjati samo raketa u silosu. SAD će praktično menjati čitav kopneni deo nuklearne trijade koji treba da ostane u službi sve do druge polovine ovog veka.
