Više od četiri decenije F-16 predstavlja jedan od glavnih stubova egipatskog ratnog vazduhoplovstva. Kairo je od Sjedinjenih Država kupio gotovo 240 ovih aviona i izgradio čitavu generaciju borbene avijacije oko američke platforme.
Takva flota donela je brojnost, standardizaciju i relativno dug period stabilnog snabdevanja, ali je istovremeno vezala veliki deo egipatskih vazdušnih sposobnosti za političke odluke Vašingtona. Američka ograničenja u pristupu određenom naoružanju i sposobnostima F-16 godinama su pokazivala Kairu granice takvog odnosa.
Danas se pojavljuje još jednostavniji problem. Najstariji egipatski F-16 isporučeni su još osamdesetih godina i približavaju se kraju operativnog veka. Egipat više ne traži samo nove avione. Traži izlaz iz situacije u kojoj jedan strani dobavljač može da utiče na veliki deo borbene vrednosti njegove vazdušne flote.
Francuska je u poslednjoj deceniji dobila najveći deo tog prostora. Kina sada pokušava da uzme svoj deo.
Egipat traži još 24 Rafala
Kairo je kompaniji Dassault uputio formalni zahtev za ponudu za dodatna 24 lovca Rafal, prema informacijama francuskog lista La Tribune. Zahtev, naravno još nije potpisani ugovor, ali predstavlja prelazak razgovora u konkretniju fazu.
Egipat je prvi Rafal kupio 2015. godine, kada je naručeno 24 aviona. Drugi ugovor iz 2021. obuhvatio je još 30. Nova kupovina podigla bi ukupan broj ugovorenih Rafala na 78 i dodatno učvrstila ovaj tip kao jednu od glavnih borbenih platformi egipatskog ratnog vazduhoplovstva.
Kairo je bio prvi strani kupac Rafala, u trenutku kada je francuski program još pokušavao da ostvari ozbiljan izvozni uspeh. Deset godina kasnije Egipat više nije početni kupac koji ispituje novu platformu, već jedan od najvećih stranih korisnika francuskog lovca.
Više od 200 F-16 postaje i logistički i politički problem
Egipat i dalje raspolaže sa više od 200 F-16 od gotovo 240 kupljenih tokom prethodnih decenija. Brojnost na papiru ne govori dovoljno o kvalitetu cele flote. Avioni su isporučivani u različitim serijama, tokom veoma dugog vremenskog perioda, pa najstariji primerci ne mogu beskonačno da se održavaju modernizacijama.
F-16 ostaje upotrebljiva borbena platforma, ali egipatski problem nije samo starost aviona.
Vašington je tokom godina ograničavao pristup pojedinim vrstama naoružanja i sposobnostima koje su drugi korisnici F-16 dobijali. Kairo je tako posedovao veliku flotu američkih lovaca, ali nije uvek imao slobodu da ih opremi i koristi na nivou koji bi odgovarao njihovom punom potencijalu.
Takva zavisnost postaje ozbiljnija kada jedna država veliki deo ratnog vazduhoplovstva zasniva na istom dobavljaču. Francuski Rafal zato Kairu ne donosi samo novi avion. Donosi drugi lanac snabdevanja, drugačije naoružanje, logistiku i politički kanal koji nije pod kontrolom Vašingtona.
Kina pokušava da uđe kroz J-10CE i J-16
Francuska više nema otvoren teren. Kina je tokom 2026. znatno pojačala vojnu saradnju sa Egiptom, a drugo izdanje zajedničke vazduhoplovne vežbe „Orao civilizacije“ održano je u avgustu.
Peking je taj kontakt koristio i za predstavljanje svojih borbenih aviona. J-10CE pojavljuje se kao realna ponuda za države koje traže savremen višenamenski lovac po nižoj ceni od težih zapadnih platformi, dok J-16 pripada mnogo težoj kategoriji sa velikim dometom i nosivošću.
Za Egipat kineska ponuda ima još jednu prednost: dodatno smanjenje zavisnosti od zapadnih dobavljača.
Kairo bi u tom slučaju mogao da raspolaže američkim F-16, francuskim Rafalima i kineskim lovcima, bez mogućnosti da jedna država sama kontroliše većinu rezervnih delova, oružja i modernizacija njegove flote.
Rafal trenutno ima najbolju poziciju
Novi zahtev kompaniji Dassault pokazuje da Francuska za sada ima prednost. Egipat već poseduje infrastrukturu, obučene pilote, tehničare, logistiku i iskustvo sa Rafalom. Kupovina dodatne serije zato je mnogo jednostavnija od uvođenja potpuno novog kineskog tipa aviona.
Rafal je takođe već integrisan u egipatsku strukturu komandovanja i održavanja. Kupovina dodatnih 24 aviona omogućila bi Kairu da postepeno povlači najstarije F-16 bez otvaranja potpuno novog logističkog sistema.
Francuska sa druge strane dobija mnogo više od prodaje 24 lovca. Velika flota Rafala znači decenije rezervnih delova, remonta, modernizacija, obuke i novih ugovora za naoružanje.
Egipat bi sa 78 ugovorenih aviona postao još važniji korisnik platforme van Francuske.
Ekonomska kriza privremeno je zakočila nabavke
Novi zahtev dolazi nakon perioda u kojem je Egipat morao da uspori velike vojne kupovine.
Valutna kriza, ekonomski problemi i pregovori sa Međunarodnim monetarnim fondom ograničili su prostor za nove milijardske programe.
Ponovno otvaranje pregovora za 24 Rafala pokazuje da se modernizacija ratnog vazduhoplovstva ponovo vratila među prioritete.
Zamena starih F-16 ne može se odlagati neograničeno. Održavanje letelica starih nekoliko decenija postaje skuplje, raspoloživost opada, a razlika u odnosu na nove lovce sa savremenim radarima, elektronskim ratovanjem i raketama raste.
Regionalna trka dodatno ubrzava odluke
Bliski istok prolazi kroz period u kojem gotovo sve velike regionalne sile ulažu u vazduhoplovstvo, rakete i protivvazdušnu odbranu.
Rat SAD i Izraela protiv Irana, izraelske operacije na više frontova i ubrzano širenje raketnih arsenala dodatno povećavaju vrednost savremene borbene avijacije.
Ipak, nema konkretnih podataka da je egipatski zahtev za 24 Rafala direktna posledica tog rata. Egipatski program traje znatno duže i proizlazi iz potrebe da se zameni deo stare flote i smanji zavisnost od jednog dobavljača.
Regionalna nestabilnost, međutim, daje mnogo manje prostora za odlaganje odluka koje su već godinama bile neizbežne.
Američki monopol na egipatsku avijaciju već slomljen
Egipat neće preko noći izbaciti F-16 iz službe. Više od 200 aviona predstavlja preveliku flotu da bi mogla brzo da se zameni, a postojeća infrastruktura će ih održati u upotrebi još godinama.
Promena se vidi u tome šta Kairo kupuje kao sledeću generaciju svoje borbene avijacije. Tokom prethodne decenije odgovor je gotovo automatski vodio prema Sjedinjenim Državama. Danas se za taj prostor bore Francuska i Kina.
Kineski J-10CE i J-16 ostaju vrlo ozbiljna alternativa Rafalu ukoliko Kairo odluči da diverzifikaciju proširi još dalje. Egipat je već pokazao šta više ne želi: situaciju u kojoj stotine njegovih lovaca zavise od političke volje jednog stranog dobavljača.
Sa druge strane, Egipat ima veoma plodno tlo za unutrašnje nezadovoljstvo, a istovremeno postaje spoljnopolitički neposlušniji. To jeste kombinacija koju vredi pažljivo pratiti, ali se stiče utisak da Kairo ovoga puta igra mnogo opreznije, te za sada nema nikavih znakova da se kuva operacija nalik 2011. godini, niti da MasterChef Srđa Popović na listi porudžbina ima “Arapsko proleće 2”.
