Veliki sukobi i višesatna pucnjava tokom noći u glavnom gradu Nigera, Nijameju, bili su posledica planiranog pokušaja državnog udara, saopštilo je Ministarstvo odbrane te zemlje. Prema zvaničnoj verziji događaja, grupa aktivnih vojnika pokušala je da organizuje novu oružanu pobunu i preuzme kontrolu nad ključnim objektima u prestonici.
Ministar odbrane general Salifu Modi izjavio je 29. avgusta na nacionalnoj televiziji da se grupa vojnika „odvojila od vojnog poretka“, pokušala da zadrži kolege u vazduhoplovnoj bazi 101, koja se nalazi u kompleksu Međunarodnog aerodroma Diori Hamani, a zatim otvorila vatru na nekoliko „kritičnih ciljeva“.
Glavne mete bile su predsednička rezidencija i palata, međunarodni aerodrom i zgrada nacionalne televizije. Jaka pucnjava i eksplozije čule su se tokom noći i jutra, dok su borbe trajale nekoliko sati. Izvori bezbednosti naveli su da su pojedini napadači tokom sukoba „neutralisani“.
Modi je saopštio da je situacija stavljena pod kontrolu zahvaljujući brzoj intervenciji nigerskih odbrambenih i bezbednosnih snaga i da je kontrola postepeno vraćena u pogođenim područjima. Stanovništvo je pozvano da ostane mirno i nastavi svakodnevne aktivnosti.
Precizan broj civilnih žrtava i pritvorenih pobunjenika još nije objavljen. Oko međunarodnog aerodroma i vladine četvrti uspostavljen je čvrst bezbednosni kordon, oklopna vozila blokiraju ključne raskrsnice, dok jedinice za borbu protiv terorizma nastavljaju pretragu predgrađa Nijameja.
Nasilje je treći ozbiljan napad na područje aerodroma Diori Hamani tokom ove godine. Aerodrom i obližnja vojna baza bili su meta napada u januaru, dok su aerodrom i vazduhoplovna baza 101 ponovo napadnuti u junu.
Vazduhoplovna baza 101 ima dodatni značaj zbog veoma spornih zaliha od približno 1.000 metričkih tona koncentrovanog uranijuma, odnosno žutog kolača, čija se vrednost procenjuje na oko 170 miliona dolara.
Kriza oko uranijuma počela je nakon vojnog preuzimanja vlasti u julu 2023. godine, kada je general Abdurahamane Tiani svrgnuo profrancuskog predsednika Mohameda Bazuma. Nova vlast potom je nacionalizovala sektor uranijuma, oduzela rudarske licence francuskoj državnoj kompaniji Orano i preuzela zalihe iz rudnika Arlit.
Niger je u isto vreme prekinuo bezbednosne sporazume sa Zapadom, proterao francuske i američke vojne snage i sa Malijem i Burkinom Faso formirao Alijansu država Sahela. Paralelno su razvijene bliže veze sa Rusijom, uključujući saradnju sa Rosatomom i prisustvo ruskog Afričkog korpusa.
Međutim, pravna blokada Međunarodnog centra za rešavanje investicionih sporova i blokada granice sa Beninom, koju Nijamej povezuje sa francuskim pritiskom, ostavile su Niger praktično nesposobnim da izvozi sporne zalihe uranijuma.
Time su baza 101 i prostor međunarodnog aerodroma postali još osetljivije tačke. Niger je ranije više puta zvanično optuživao Francusku da podržava i finansira destabilizujuće aktivnosti i napade grupa povezanih sa ISIS-om i Al Kaidom. Pariz je te optužbe odbacivao.
Kod najnovije pobune nigerske vlasti još nisu javno imenovale spoljnog organizatora niti optužile Francusku. Ipak, veoma je moguće da je nasilje povezano sa širim sukobom oko uranijuma, kontrole resursa i promene sfere uticaja u Sahelu.
Još smo u februaru mesecu ove godine pisali o otvorenom zaoštravanju odnosa između Nijameja i Pariza. General Amadu Ibro tada je pred hiljadama ljudi izjavio da se Niger priprema za sukob sa Francuskom, optužujući Pariz da pokušava da zadrži politički, vojni i ekonomski uticaj nad bivšom kolonijom.
Od tada se sukob nije smirio, već se proširio na pitanje uranijuma, bezbednosti, granica i prisustva novih partnera u zemlji. Najnoviji pokušaj puča dogodio se upravo u trenutku kada se ta borba za kontrolu nad resursima i spoljnopolitičkim pravcem Nigera dodatno zaoštrila.
