Mesec je ponovo postao poprište tehnološkog nadmetanja dve najveće svetske sile, ali se ovog puta trka ne vodi samo za prestiž prvog sletanja. Posle decenija robotskih misija, Kina i Sjedinjene Države pripremaju povratak ljudi na površinu Zemljinog prirodnog satelita, sa ambicijom da iza kratkih ekspedicija ostane mnogo ozbiljnija infrastruktura. Peking sada otkriva konkretnije detalje operacije kojom namerava da postane druga država u istoriji koja je spustila svoje astronaute na Mesec.
Kineski program ulazi u odlučujuću fazu ispitivanja raketa, svemirskih letelica i sistema za spuštanje i povratak sa lunarne površine. Najnovije informacije objavljene su u trenutku kada američka NASA paralelno razvija program Artemis, dok se rokovi za nove ekspedicije približavaju. Posebnu pažnju privlači odluka kineskih konstruktora da složenu misiju izvedu pomoću dva odvojena lansiranja.
Takav pristup nameće niz zahtevnih manevara stotinama hiljada kilometara od Zemlje, gde eventualni kvar ne može da se otkloni brzom intervencijom sa tla. Svaka letelica moraće samostalno da stigne do Mesečeve orbite, a zatim da učestvuje u precizno usklađenoj operaciji spajanja. Kineski stručnjaci sada su detaljnije predstavili kako bi čitava misija trebalo da izgleda.
Trojica astronauta kreću na Mesec, dvojica se spuštaju
Na Sedmom simpozijumu o svemirskim letovima sa ljudskom posadom, održanom 31. oktobra 2026. u Pekingu, Vang Sjang, zamenik glavnog konstruktora kineskog programa svemirskih letova sa posadom i glavni konstruktor programa istraživanja Meseca, potvrdio je plan za prvu kinesku ekspediciju na lunarnu površinu.
Misiju će izvesti tročlana posada. Dvojica astronauta spustiće se na Mesec, dok će treći ostati u matičnoj letelici u Mesečevoj orbiti, čekajući povratak svojih kolega. Zvanični cilj Pekinga ostaje prvo sletanje kineskih astronauta pre 2030. godine.
Za izvođenje operacije biće korišćene dve rakete Long March 10, odnosno Dugi marš 10, razvijene upravo za kineski lunarni program. Prva će prema Mesecu poslati sletni modul Lanjue (Lanyue), dok će druga lansirati svemirsku letelicu Mengdžou (Mengzhou) sa trojicom astronauta.
Dve letelice nezavisno će stići do Mesečeve orbite, gde će izvesti manevar susreta i spajanja. Dvojica članova posade zatim će preći iz Mengdžoua u Lanjue i započeti spuštanje. Treći astronaut ostaće u orbitalnoj letelici, koja će služiti za povratak posade na Zemlju.
Po završetku istraživanja, uzletni deo Lanjuea poleteće sa Mesečeve površine i ponovo se spojiti sa Mengdžouom. Sva trojica astronauta potom će krenuti nazad prema Zemlji.
Zašto Kina koristi dve rakete umesto jedne?
Kineski koncept zasniva se na sastavljanju potrebne konfiguracije letelica u Mesečevoj orbiti. Odvojeno lansiranje sletnog modula i svemirskog broda omogućava raspodelu tereta na dve rakete, umesto pokušaja da se čitava misija izvede jednim izuzetno velikim nosačem.
Osnovni princip podseća na američki program Apolo, u kojem su dvojica astronauta silazila na Mesec, a treći ostajao u komandnom brodu. Važna razlika je u tome što su američki komandni i lunarni modul lansirani zajedno raketom Saturn V, dok kineska arhitektura predviđa dva nezavisna lansiranja i naknadno spajanje oko Meseca.
Mengdžou je namenjen transportu posade između Zemlje i Mesečeve orbite. Lanjue je specijalizovan za spuštanje, boravak na površini i povratak astronauta u orbitu, a predviđeno je da nosi i lunarno istraživačko vozilo. Tokom boravka na Mesecu služio bi kao centar za održavanje života, snabdevanje energijom i razmenu podataka.
Kineski lunarni modul već prošao važno ispitivanje
Plan nije ograničen na projektovanje i kompjuterske simulacije. Kina je u avgustu 2025. uspešno završila zemaljsko ispitivanje spuštanja i uzletanja modula Lanjue u posebno pripremljenom poligonu u provinciji Hebej. Tom prilikom proveravani su sistemi potrebni za kontrolisano približavanje površini i ponovno poletanje u uslovima simulirane Mesečeve gravitacije.
Tokom februara 2026. izvedeno je i zajedničko ispitivanje raketnog sistema Long March 10 i letelice Mengdžou. Proveren je sistem za spasavanje posade pri maksimalnom aerodinamičkom opterećenju tokom uspona, a kapsula je nakon odvajanja bezbedno spuštena u more.
Pre prve misije sa astronautima predviđen je bespilotni let Lanjuea, kako bi se dodatno proverili sistemi spuštanja i povratka. Kineska agencija za svemirske letove sa ljudskom posadom već je 22. oktobra objavila poziv za naučne i tehnološke eksperimente koji bi mogli da budu uključeni u tu misiju.
Među narednim važnim zadacima nalaze se nova ispitivanja rakete Long March 10, prvi letovi ključnih letelica i misija Čang’e-7, namenjena istraživanju južnog pola Meseca, čije je lansiranje tokom 2026. odloženo.
NASA planira povratak, Kina priprema prvo sletanje
Amerikanci su između 1969. i 1972. godine izveli šest uspešnih sletanja sa ljudskom posadom, tokom kojih je 12 astronauta hodalo po Mesecu. Kina tek treba da ostvari takav poduhvat, ali iza nje već stoje uspešno vraćanje lunarnih uzoraka, istraživanje daleke strane Meseca i izgradnja sopstvene orbitalne stanice Tjangong.
Američki program Artemis predviđa novo spuštanje astronauta na Mesec u misiji Artemis IV, trenutno planiranoj za 2028. godinu. Američka svemirska agencija već je otvoreno govorila o mogućnosti da Kina stigne do površine Meseca pre novog američkog sletanja.
U pozadini obe misije nalaze se znatno širi planovi. Kina sa Rusijom razvija koncept Međunarodne stanice za istraživanje Meseca, dok NASA planira sopstvenu infrastrukturu u oblasti južnog pola. Pitanja energetike, komunikacija i korišćenja lokalnih resursa već su postala važan deo nadmetanja SAD, Rusije i Kine za dugoročno prisustvo na Mesecu.
Kineski stručnjaci za naredni period najavljuju proveru celokupnog lanca potrebnog za prvu ekspediciju, od lansiranja i spajanja u orbiti do rada sletnog modula. Posebno zahtevan deo programa biće potvrđivanje pouzdanosti sistema koji dvojicu astronauta moraju da vrate sa Mesečeve površine do matične letelice. Tek nakon završetka tih ispitivanja uslediće konačne pripreme za prvi kineski let sa ljudskom posadom na Mesec.
“Ko ce pre sagraditi nuklearnu elektranu na mesecu”
Sigurno je da to nece postici bez ruske pomoci ni Amerikanci, ni Kinezi.
U toku celokupnog kosmickog programa Rusija je lansirala u orbitu ukupno 32 (TRIDESET DVE) letelice sa nuklearnim reaktorima, USA jednu, Kinezi ni jednu.