Najskuplja vojna infrastruktura na svetu ponovo je dobila krajnje banalnu bezbednosnu pukotinu. Američke baze na Bliskom istoku zaštićene su radarima, protivvazdušnim sistemima, obaveštajnim službama i čitavim slojevima fizičkog i elektronskog obezbeđenja, ali je deo njihovog unutrašnjeg života godinama završavao na običnoj aplikaciji za trening.
Istraga britanskog Skaj njuza pronašla je više od 1.300 korisnika Strave koji su objavljivali svoje aktivnosti unutar američkih vojnih objekata u regionu. GPS tragovi nisu pokazivali samo gde neko trči ili vozi bicikl. Ponavljanjem istih ruta postajalo je moguće videti gde se ljudi okupljaju, koje objekte koriste, kada se određene zone prazne i kada se aktivnosti ponovo pojavljuju na drugom mestu. Deo korisnika pritom je koristio prava imena, pa se digitalni trag mogao povezati sa konkretnim pripadnikom vojske.
Poseban problem predstavlja činjenica da su neke aktivnosti beležene na lokacijama koje nisu ni označene na javnim mapama. Bezbednosni stručnjaci sada smatraju da je Iran takve javno dostupne podatke mogao da kombinuje sa drugim obaveštajnim izvorima prilikom praćenja američkih snaga i određivanja ciljeva. Najzanimljiviji slučajevi pronađeni su u Bahreinu i Jordanu, gde su promene aktivnosti korisnika Strave prethodile iranskim napadima na lokacije povezane sa američkim snagama.
Baza u Jordanu pokazala promenu pre napada
U vazduhoplovnoj bazi Muvafak al-Salti u Jordanu američko osoblje redovno je objavljivalo rute za trčanje. Aktivnosti su zatim prestale tokom marta, da bi se ponovo pojavile u aprilu. Ovoga puta tragovi su bili koncentrisani oko kasarne. Upravo taj objekat napadnut je u julu, a prema zvaničnim izveštajima poginula su trojica američkih vojnika.
Sama podudarnost ne dokazuje da je Iran određivao koordinate napada preko Strave. Takvi podaci, međutim, mogu biti veoma korisni kada se ukrste sa satelitskim snimcima, presretnutim komunikacijama, društvenim mrežama i drugim otvorenim ili obaveštajnim izvorima.
Za protivničku službu najvažniji često nije pojedinačni GPS zapis, već promena obrasca. Nestanak svakodnevnih aktivnosti sa jednog dela baze i njihovo pojavljivanje oko drugog objekta može pokazati da je osoblje premešteno, da je određena zgrada ponovo aktivirana ili da je na lokaciju stigla nova jedinica. Takav obrazac Skaj njuz tvrdi da je pronašao na više američkih lokacija.
Pentagon zna za problem još od 2018. godine
Ovakvo curenje nije novost za američku vojsku. Još 2018. Stravina globalna mapa aktivnosti privukla je ogromnu pažnju jer su svetle linije koje predstavljaju kretanje korisnika počele da iscrtavaju vojne objekte usred područja u kojima gotovo niko drugi nije koristio aplikaciju. Na taj način postala je vidljiva ranije malo poznata američka baza u Nigeru, kao i položaji vatrenih baza i objekata protivvazdušne odbrane na Bliskom istoku.
Pentagon je nakon toga upozorio da uređaji i aplikacije koje beleže lokaciju mogu da ugroze pripadnike vojske, operacije i osetljive objekte. Ministarstvo odbrane SAD ograničilo je korišćenje funkcija geolokacije na službenim i privatnim uređajima u operativnim područjima.
Osam godina kasnije ista aplikacija i dalje beleži aktivnosti američkog osoblja unutar vojnih objekata. Istraga je pronašla i aktivnosti britanskih vojnika u bazi Akrotiri na Kipru, dok su tragovi korisnika Strave zabeleženi čak i u području izraelskog nuklearnog istraživačkog centra Dimona. Strava je odgovorila da korisnicima pruža mogućnost kontrole privatnosti i da očekuje da osobe koje rade na osetljivim lokacijama te mogućnosti koriste.
Nuklearne podmornice odavale raspored preko treninga
Problem postaje još ozbiljniji kada se pogleda šta se prethodnih godina događalo u evropskim oružanim snagama. Britanski oficiri povezani sa nuklearnim podmornicama u bazi Faslan 2022. godine ostavljali su javno dostupne Strava podatke koji su otkrivali njihova imena, kućne lokacije i vreme provedeno u bazi ili na podmornici.
Francuska je nekoliko godina kasnije dobila još ozbiljniji primer. Le Mond je tokom 2025. utvrdio da najmanje 450 osoba sa pristupom strogo čuvanoj bazi Il Long kod Bresta koristi Stravu. U toj bazi nalaze se francuske strateške nuklearne podmornice.
Čak nije bilo potrebno pratiti kuda korisnici idu. Dovoljno je bilo posmatrati kada redovni treninzi iznenada prestaju. Kada grupa mornara koja svakodnevno trči ili vozi bicikl u određenom području odjednom nestane sa aplikacije, pa se nekoliko nedelja kasnije ponovo pojavi, može se zaključivati kada je posada otišla na patrolu i kada se vratila.
Tokom iste godine grupa od 16 podmorničara iz jedne NATO države preko pametnih satova i Strave takođe je ostavljala podatke iz kojih su se mogli rekonstruisati delovi rasporeda podmorničkih patrola.
Od francuskog nosača aviona do šefa holandske vojne službe
Problem se nije završio na podmornicama. U martu 2026. francuski mornarički oficir uključio je Stravu tokom trčanja na nosaču aviona Šarl de Gol ili jednom od brodova njegove pratnje u istočnom Mediteranu.
Javno objavljena aktivnost omogućila je Le Mondu da odredi položaj francuske pomorske grupe severozapadno od Kipra, nakon čega je lokacija potvrđena satelitskim snimcima. Istraga je obuhvatila više od 18.000 profila povezanih sa pripadnicima francuskih oružanih snaga. Sličnim metodama ranije su praćeni i pripadnici obezbeđenja visokih političkih zvaničnika, uključujući ljude iz pratnje francuskog predsednika Emanuela Makrona.
Pre samo nekoliko dana pisali smo o možda najbizarnijem primeru iste pojave.
Viceadmiral Peter Reesink, direktor holandske Vojne obaveštajne i bezbednosne službe MIVD, godinama je pod pravim imenom javno objavljivao svoje biciklističke i trkačke aktivnosti. Iz njegovih GPS tragova moglo se rekonstruisati kretanje između objekata MIVD-a i kuće, mesto stanovanja, lokacija kampera i pojedina mesta na kojima je provodio odmor.
Posebna ironija bila je u tome što služba koju Reesink vodi istovremeno upozorava na strane obaveštajne operacije, ruske hakere, pokušaje pristupa Signal i WhatsApp nalozima i druge sofisticirane metode prikupljanja podataka. Za rekonstrukciju kretanja njenog direktora, međutim, nikakav hakerski alat nije bio potreban.
Milijarde za zaštitu, a protivniku ostaje besplatan GPS trag
Holandska vojska je još 2018. pooštrila pravila o aplikacijama koje beleže lokaciju. Uprkos tome, istraga objavljena 2025. pronašla je oko 2.000 pripadnika holandskih oružanih snaga koji su koristili Stravu u Gelderlandu, Brabantu i Drenteu.
Za više od hiljadu korisnika aktivnosti su omogućavale neposredno praćenje, dok su uz pojedine profile bili dostupni fotografija, mesto stanovanja i treninzi izvođeni oko vojnih objekata.
Sada se ista priča ponavlja sa više od 1.300 korisnika u američkim bazama na Bliskom istoku, samo što je moguća posledica mnogo neposrednija: podaci su se pojavljivali u području aktivnog sukoba u kome su američke lokacije zaista bile mete udara.
Strava nije obaveštajni sistem i nije napravljena za vojne potrebe. Problem nastaje kada pripadnik vojske, mornar sa nuklearne podmornice, oficir na nosaču aviona ili direktor vojne obaveštajne službe dobrovoljno počne da je pretvara u bazu podataka o sopstvenom kretanju. Milijarde mogu da se potroše na satelite, šifrovane mreže, kontraobaveštajnu zaštitu i sisteme za sprečavanje praćenja. Dovoljno je, međutim, da nekoliko ljudi posle trčanja pritisne “upload” i protivnik dobija deo slike potpuno besplatno.
Nista cudno.
Evo juce svi americki mediji trube o masovnim pokusajima suicida vojnika na nosacu aviona “A. Linkoln” lociranom u Indijskom okeanu koji je vec 9 meseca bez smene u neprestanoj plovidbi i aktivan je u napadima na Iran. Zale se rodjaci tih nesrecnih mornara da su im tamo uslovi nemoguci, niti radi kanalizacija kako treba, prisutni su stalni pozari, nesanitarni su uslovi (nedostaje voda) i katastrofalno losa ishrana dovodi do ludila celu posadu.