Snažne eksplozije potresle su Kijev usred dana, svega nekoliko minuta nakon prvih upozorenja o mogućem lansiranju raketa iz Brjanske oblasti. Ukrajinski izvori tvrde da je prema prestonici ispaljeno oko deset projektila, dok su se stubovi dima podigli iz više delova grada i njegove okoline.
Prema svedočenjima stanovnika, prve detonacije odjeknule su pre nego što se u pojedinim delovima Kijeva oglasila sirena za vazdušnu opasnost. Takav redosled ukazuje na izuzetno kratko vreme leta, karakteristično za balističke rakete lansirane sa relativno male udaljenosti. Pojedini ukrajinski kanali naveli su da je prvi talas izveden balističkim projektilima, posle čega su prema području Kijeva navodno lansirane i hipersonične rakete „Cirkon“.
Zvanična potvrda tačnog broja i tipova upotrebljenog oružja još nije objavljena. Najteži udar pogodio je privatni vojni poligon u Kapitanovki, u Bučanskom okrugu, gde je održavana izložba novih ukrajinskih sistema naoružanja i bespilotnih letelica. Početni bilans od sedam poginulih i više od 30 povređenih ubrzo je povećan na najmanje deset mrtvih i gotovo 100 ranjenih.
Među prisutnima su bili proizvođači, konstruktori, izlagači i predstavnici ukrajinskih odbrambenih kompanija koji su demonstrirali nove projekte. Valerij Borovik, direktor kompanije „First Contact“, potvrdio je da je napad izveden tokom događaja i opisao udar kao „veoma ozbiljan“.
Ukrajinski Savet odbrambene industrije saopštio je da su njegovi članovi bili među učesnicima, ali je odbacio tvrdnju da je organizovao izložbu. Tužilaštvo je istovremeno otvorilo dve istrage: jednu zbog ruskog raketnog udara, a drugu zbog mogućeg nemara ljudi koji su okupili veliki broj predstavnika vojne industrije na unapred najavljenom događaju u ratnoj zoni.
Izložba novih dronova pretvorena u raketnu metu
Tačna lokacija pogođenog objekta u prvim satima nije bila objavljena. Zbog toga se spekulisalo da je meta mogao biti neki od velikih poligona i centara za obuku raspoređenih oko ukrajinske prestonice.
Među mogućim lokacijama pominjan je poligon Devički u Borispiljskom okrugu, koji se koristi za obuku artiljerijskih jedinica, ispitivanje oružja i demonstracije samohodnih topova, višecevnih raketnih sistema i nove municije. Pominjani su i objekti Nacionalne garde i centar Novi Petrivci, poznat i kao Ljutež, u Višgorodskom okrugu, gde su ranije organizovane prezentacije ukrajinske i zapadne vojne opreme.
Treća mogućnost bio je veliki centar za obuku Desna, u kojem su održavana bojeva gađanja i ispitivanja protivtenkovskih sistema, komunikacione opreme i drugih vrsta naoružanja. Naknadne informacije pokazale su da je pogođena izložba Udruženja ARMADA održavana u Kapitanovki, nedaleko od Kijeva.
Događaj je, prema ukrajinskim izvorima, bio dovoljno poznat u krugovima odbrambene industrije da privuče veliki broj kompanija i gostiju. Ukrajinski tužioci sada istražuju da li su organizatori zanemarili upozorenja, objavljivali previše podataka o događaju ili okupili učesnike bez odgovarajućih skloništa i procedura za hitnu evakuaciju.
Dnevni termin napada izazvao je dodatnu zabrinutost u Kijevu. Većina velikih ruskih udara na prestonicu prethodno je izvođena tokom noći ili pred zoru, kada su avioni, dronovi i rakete mogli da se približavaju u više uzastopnih talasa.
Napad usred radnog dana ostavlja manje vremena za sklanjanje zaposlenih u fabrikama, komandnim centrima, vojnim ustanovama i objektima odbrambene industrije. Pojedini stanovnici i ukrajinski kanali zato strahuju da bi jutarnje i popodnevne salve mogle postati češće, posebno protiv ciljeva čiji se raspored aktivnosti može pratiti.
Društvenim mrežama istovremeno su se širile tvrdnje da je udar na Kijev samo prvi deo veće operacije i da bi novi talas mogao uslediti tokom noći. Takve procene nisu bile potvrđene, ali su dobile dodatnu težinu nakon pojavljivanja navoda o velikom broju ruskih raketa i dronova prikupljenih na različitim lansirnim položajima.
Rumunija se istog jutra prvi put odlučila na direktno obaranje drona koji je ušao u njen vazdušni prostor. Predsednik Nikušor Dan saopštio je da je rumunski pilot u avionu F-16 uništio letelicu oko 11 časova iznad nenaseljenog područja, gde je bilo moguće otvoriti vatru bez ugrožavanja ljudi na zemlji.
Dron je prvobitno otkriven u području Suline, nakon čega su podignuti rumunski F-16 i italijanski avioni Eurofighter raspoređeni u okviru NATO misije. Jedan F-16 dobio je dozvolu za dejstvo i oborio metu raketom iznad područja u blizini Padine, u okrugu Buzau. Specijalizovane ekipe pretražuju teren i prikupljaju ostatke kako bi utvrdile tip, poreklo i putanju bespilotne letelice. Rumunske vlasti nisu odmah konačno potvrdile kome je dron pripadao.
Rumunsko ratno vazduhoplovstvo je opremljeno raketama kratkog domena AIM-9X Sidewinder Block II i raketama AIM-120 AMRAAM, skupom municijom posebno dizajniranim za neutralisanje ozbiljnijih vazdušnih ciljeva, dok je obaranje dronova potpuno neisplativo.
Novi krug napada po ruskoj logistici i upozorenje na 4.000 „Gerana“
Ukrajinski resursi za praćenje objavili su da su američke obaveštajne službe upozorile Kijev na mogućnost velikog ruskog vazdušnog napada u narednih 48 sati. Prema tim navodima, Rusija je navodno prikupila približno 4.000 dronova porodice „Geran“, među kojima bi oko 400 moglo da bude opremljeno mlaznim motorima.
Ta procena nije zvanično potvrđena ni u Vašingtonu ni u Kijevu. Dostupni podaci pokazuju da Rusija ubrzava proizvodnju i upotrebu „Gerana“, uključujući brže modele Geran-3, Geran-4 i Geran-5, ali nema nezavisne potvrde da je svih 4.000 letelica već okupljeno za jedan napad. Sama veličina navodne zalihe ukazuje i na mogućnost da je reč o ukupnom raspoloživom fondu, a ne o broju dronova koji bi istovremeno bili lansirani.
Ukrajinski kanali objavili su i procene raketa raspoređenih na potencijalnim lansirnim položajima. U Brjanskoj oblasti navodno se nalazi do 21 balistička raketa, u Kurskoj šest balističkih projektila i sedam raketa „Cirkon“, u Rostovskoj oblasti 18 balističkih raketa, dok se na Krimu navodno nalazi još pet balističkih projektila i četiri „Cirkona“.
Navedene brojke potiču iz ukrajinskih posmatračkih kanala i ne mogu se nezavisno proveriti. Kombinovanje balističkih projektila, hipersoničnih raketa i velikog broja sporijih i mlaznih dronova ipak odgovara načinu na koji Rusija pokušava da preoptereti ukrajinsku PVO. Sporiji dronovi prisiljavaju odbranu da otkriva položaje i troši municiju, dok brži projektili dolaze kroz kraće vremenske prozore.
Najava mogućeg napada pojavila se posle serije ukrajinskih udara po dubini ruske teritorije. Logistički centri kompanije Wildberries pogođeni su u Lenjingradskoj oblasti, Sankt Peterburgu, Krasnodaru, Nevinomisku u Stavropoljskom kraju, Elektrostalju u Moskovskoj oblasti i Kotovsku u Tambovskoj oblasti.
Tokom najnovijeg talasa napadnuta su najmanje dva skladišta u Sankt Peterburgu i okolini. Jedan objekat zahvatio je veliki požar, dok je kompanija obustavila rad u dva logistička centra. Napadi su pogodili i objekte u Tveru i na Krimu, a procenjeno je da je za manje od nedelju dana privremeno izbačeno iz rada više od deset odsto logističkih kapaciteta najvećeg ruskog internet trgovca.
Ukrajinska strana tvrdi da su pojedina skladišta korišćena za distribuciju komponenti za vojnu industriju i proizvodnju dronova. Wildberries i ruske vlasti to negiraju, navodeći da je reč o civilnim objektima, robi široke potrošnje i zaposlenima koji nemaju veze sa vojnim operacijama.
Ruski vojni dopsnici predlažu nove, drastične mere
Ruski kanal „Vojna hronika“ ocenio je da se napadi ne mogu zaustaviti bez uništavanja preostalih ključnih objekata ukrajinske energetike. Njegovi analitičari otvoreno su pomenuli rasklopna postrojenja nuklearnih elektrana, hidroelektrane i glavne čvorove elektroenergetskog sistema, tvrdeći da će ukrajinski napadi trajati sve dok šteta naneta Kijevu ne bude „stotinama puta veća“.
Posebne optužbe ponovo su usmerene prema Estoniji, Letoniji i Litvaniji. Ruski komentatori tvrde da su dronovi prema Sankt Peterburgu prilazili kroz vazdušni prostor baltičkih država, dok Talin, Riga i Viljnus odbacuju takve navode.
Najradikalniji ruski analitičari zahtevaju „ciljane operacije“ protiv objekata na Baltiku i čak pominju provokacije pod lažnom zastavom kao način pritiska na susedne države. Moskva za sada nije predstavila javne dokaze da su baltičke vlade svesno propustile ukrajinske dronove niti je zvanično najavila napade na teritoriju članica NATO-a.
Mask: „Diplomate uživaju dok ljudi ginu“
U raspravu o nastavku rata uključio se i Ilon Mask, koji je u razgovoru za londonski „The Economist“ ocenio da očekivanje potpunog ruskog povlačenja nema uporište u stvarnosti. Prema njegovim rečima, Ukrajina neće vratiti izgubljene teritorije, dok će odbijanje ustupaka samo produžiti rat i povećati broj poginulih.
Mask je kritikovao diplomate koji, kako je rekao, „jedu večere od sedam jela“ dok ljudi ginu na frontu i ponovio da svoj stav ne smatra proruskim, već pragmatičnim. Podsetio je da je još ranije predlagao teritorijalne ustupke Moskvi i tvrdio da višegodišnje borbe nisu promenile osnovnu vojnu računicu.
Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova odgovorila je da bi Mask svoju ideju mogao da „razvije“ tako što bi isključio Starlink u Ukrajini. Mreža ostaje ključna za ukrajinske komunikacije, koordinaciju artiljerije, izviđanje i upravljanje dronovima, dok je SpaceX početkom 2026. istovremeno pooštrio kontrolu terminala i presekao pristup uređajima koje su bez odobrenja koristile ruske jedinice.
