Dok raspravljamo o mogućnostima veštačke inteligencije, vredi setiti se jedne pretnje s kraja prošlog veka. U odnosu na ovu novotariju, jedna epizoda iz doba ekspanzije interneta zaslužuje da je se setimo. Reč je o tzv. milenijumskoj bubi (milennium bug), programskom i softverskom problemu, a uzbuđenje u vezi s njim je raslo kako se približavao prvi januar 2000. godine. Pored građanskih struktura, vojska je bila veoma zainteresovana za taj problem i nije ga potcenila.
Nije tom prilikom bilo reči o senzacionalističkim najavama smaka sveta, već o činjenici da su već tada važni, strateški sistemi bili utemeljeni i duboko zavisni od informatičke tehnologije i računarske opreme. Bag, odnosno ”buba” dobila je oznaku Y2K, što je uobičajena skraćenica za ”Year 2000 ”. Ona je kombinacija slova Y (year – godina), broja 2 i slova K. Ono se u Međunarodnom sistemu jedinica SI (fr. Système international d’unités, engl. International System of Units) koristi kao prefiks za kilo (1000) pa stoga 2K označava 2000.
Razlozi za brigu
Oružane snage uvek imaju razlog za oprez, brigu i budnost. U njihovim rukama su sredstava koja mogu da unazade, pa i unište život na Zemlji, a mnogo zavise od računarske tehnologije. Postoje i analogni, redundantni sklopovi, no oni se koriste na specifičan način i predstavljaju vanredno sredstvo u lancu delovanja. Kako se konkretno manifestovala nova pretnja? Mnogi stariji programi godinu su zapisivali samo s dve cifre – 99 umesto 1999. Postojala je bojazan da će nakon prelaska na 00 sistemi protumačiti datum kao 1900. godinu.
To je moglo izazvati mnogo opasnih pa i kritičnih problema. Štaviše, oni su bili grupisani i bilo ih je više u samoj grupi. Pri tom su imali i niz pratećih manifestacija, a svaka greška imala je svoj prag ugroženosti, odnosno fatalnosti:
- Pogrešni proračuni.
- Prekid rada programa koji podržavaju logistiku.
- Greške u okruženju za održavanje operativnosti naoružanja.
- Problemi u satelitskoj navigaciji.
- Otkazi u kompleksu 3C – komandovanja, kontrole i veza (Command, Control, Communication).
Ne zaboravimo da je vojska relativno inertan, birokratizovan skup različitih činilaca, pa je dodatni problem bio i najvažniji – mnoga informatička pomagala razvijana su tokom sedamdesetih i osamdesetih godina i bila su zasnovana na zastarelim softverima. Pri tom je informatička pismenost bila neravnomerno raspoređena, pa je osoblje u najelitnijim rodovima moglo zaista kompetentno pratiti i odgovoriti na najveće izazove novih programa.
Kako su pojedine države reagovale?
Sjedinjene Američke Države
Ministarstvo odbrane (United States Department of Defense) potrošilo je između 3 i 4 milijarde dolara na otklanjanje Y2K problema. To nije bio samo Pentagon u kome radi gotovo 30.000 zaposlenih, već i kompletne oružane snage. Provereno je više desetina hiljada funkcionalnih celina: rano upozorenje, logistika, sistemi za održavanje aviona i brodova, medicinski softver, računovodstveno-obračunski programi, komunikacione mreže. Posebna pažnja posvećena je nuklearnim komandnim centrima. Iako su oni bili uglavnom izolovani od civilnih mreža, provereni su višestruko kako bi se isključila svaka mogućnost pogrešne interpretacije podataka.
Tokom novogodišnje noći 31. decembra 1999. dežurale su posebne ekipe programera, inženjera i oficira koje su pratile stanje svih kritičnih mesta. U pripravnosti su bili i radio amateri, a iz rezerve su pozvani i poznavaoci Morzeove azbuke. Za svaki slučaj.
NATO
U Severnoatlantskom savezu su još tokom 1998. formirana koordinaciona tela koja su pratila spremnost članica. Posebna pažnja posvećena je: interoperabilnosti, vazdušnom nadzoru, komunikacionim mrežama, protivvazdušnoj odbrani. Članice su međusobno razmenjivale podatke o izvršenim testovima. I kod njih su bila pojačana dežurstva, kao i kod svih drugih.
Ruska Federacija
Rusija je javno tvrdila da nema razloga za zabrinutost, ali je sprovela obimne provere. Posebno su isproveravani programi i alati za rano upozorenje na nuklearni napad, komandni centri, sistemi strateških raketnih snaga, satelitske veze, pa i tzv. ”crveni telefon”. Upravo zbog mogućnosti lažnih upozorenja Moskva i Vašington uspostavili su dodatne kontakte tokom prelaska u 2000. godinu kako bi se izbegle pogrešne procene u slučaju eventualnih anomalija.
Velika Britanija
Ministarstvo odbrane (Ministry of Defence) sproveo je višegodišnje testiranje. Kontrolisani su: Kraljevska mornarica, avijacija, PVO, komunikaciona infrastruktura. Na pojedinim mestima ostavljene su i analogne procedure kao rezerva ukoliko bi računarski sistemi otkazali.
Francuska
Ministarstvo je testiralo sredstva nuklearnih snaga, radare, satelitske veze, logistiku. I ovde su organizovana pojačana dežurstva tokom novogodišnje noći.
Kina
Kineska vojska nije objavila mnogo detalja, ali je poznato da su sprovedene obimne provere informacionih okruženja i telekomunikacija, posebno zbog ubrzane kompjuterizacije koja je već bila u toku krajem devedesetih.
Izrael
Izraelci su takođe veoma ozbiljno pristupili problemu. Pregledani su softveri protivraketne odbrane, vazdušnog osmatranja, komandovanja i obaveštajnih službi.
Prvi januar 2000. godine, 00.00 sati
Dobro je da su svi bili tako oprezni, ali ništa spekatularno se nije dogodilo. Zabeležen je veliki broj sitnijih kvarova, što je moglo biti uzrok statistički redovnog otkaza, pritiska i stresa. Pojedini računari su pokazivali pogrešan datum. Neki administrativni programi morali su biti restartovani, a na nekim meteorološkim i medicinskim uređajima takođe je bilo zastoja.
Šta se n i j e dogodilo?
Nije došlo do nekontrolisanog dejstva, odnosno do lansiranja raketa, pada satelita, prekida u radu PVO, a posebno su se otporne pokazale robusirane i redundirane komunikacijske mreže. To je bila veoma značajna vest u novogodišnjoj noći.
Da li je opasnost bila preuveličana?
O tome se i danas vode rasprave. Bolje je tona opreza nego gram nepažnje i opuštenosti. Skeptici smatraju da je Y2K problem bio preuveličan i da je bez potrebe utrošeno više milijardi dragocenog novca na nešto što se nije dogodilo. S druge strane, softverski stručnjaci bili su izričiti tvrdeći upravo suprotno: katastrofa i opšti haos nisu se dogodili zato što je tokom druge polovine devedesetih pristupljeno pregledu i ažuriranju ogromnog broja programa i ugrađenih sistema. Da to nije urađeno, informatički sistemi bi svakako bili u problemu usled neažurnosti, a milenijumska buba bi to dodatno zakomplikovala.
Danas, sa ovim iskustvom, može se reći da je čovečanstvo postupilo veoma odgovorno, profesionalno i oprezno. Pripreme za ”doček bube” predstavljaju jedan od najvećih preventivnih softversko-inženjerskih poduhvata u istoriji. Stoga je usledio i paradoks kada je čovečanstvo odahnulo jer su mnogi pomislili da problema uošte nije ni bilo. To je i najveći uspeh ove operacije globalnih razmera. Stratezi su se poneli veoma promišljeno: bolje uložiti velika sredstva u prevenciju nego rizikovati i najmanju mogućnost otkaza kritičnih sistema.
