Četiri transportna helikoptera sama po sebi ne mogu da promene vojni odnos snaga u Južnom Atlantiku. Njihova važnost nalazi se u nečem drugom: Argentina ponovo kupuje sisteme koje gotovo tri decenije nije mogla ili nije želela da nabavlja.
Posle F-16 sada dolazi još jedan američki sistem, a modernizacija argentinske vojske sve manje izgleda kao niz nepovezanih kupovina. U pozadini stoji teritorijalni spor koji Buenos Ajres nikada nije zatvorio.
SAD odobrile četiri UH-60L Black Hawk za Argentinu
Vašington je odobrio moguću prodaju četiri helikoptera UH-60L Black Hawk Argentini, zajedno sa pratećom opremom, obukom i logističkom podrškom. Vrednost paketa procenjena je na oko 140 miliona dolara.
UH-60L nije jurišni helikopter i njegova nabavka ne pretvara argentinsku vojsku u silu sposobnu da ponovi desant iz 1982. godine. Njegova vrednost nalazi se u prevozu vojnika, brzom prebacivanju jedinica, snabdevanju, medicinskoj evakuaciji i operacijama na velikim udaljenostima.
Upravo su vazdušni transport i sposobnost podrške izdvojenim jedinicama među oblastima u kojima su argentinske oružane snage decenijama ozbiljno zaostajale. Četiri helikoptera predstavljaju skroman početak, ali istovremeno otvaraju infrastrukturu, obuku posada, održavanje i logistiku za eventualno znatno veću flotu.
Black Hawk dolazi posle F-16
Kupovinu treba posmatrati zajedno sa obnovom argentinske borbene avijacije. Argentina je prethodno kupila danske F-16, čime je posle dugog perioda praktično bez savremenog lovca ponovo dobila platformu sposobnu za ozbiljne borbene zadatke. Black Hawk popunjava potpuno drugu prazninu.
F-16 vraća mogućnost kontrole vazdušnog prostora i izvođenja udara, dok UH-60 vraća deo sposobnosti brzog prebacivanja ljudstva i materijala. Buenos Ajres tako postepeno obnavlja osnovne elemente vojske koja je godinama živela od ostataka tehnike nabavljene još tokom Hladnog rata.
Važan je i izvor nove opreme. SAD su decenijama ograničavale argentinski pristup određenim zapadnim vojnim tehnologijama, pri čemu je britanski uticaj bio posebno vidljiv kod sistema koji sadrže komponente proizvedene u Ujedinjenom Kraljevstvu. Sada Vašington Argentini prodaje i lovce američkog porekla i Black Hawk.
Foklandi su mnogo bliži Argentini nego Britaniji
Argentina i dalje nema kapacitet za ozbiljnu invaziju na Foklandska ostrva. Nedostaju joj velike amfibijske snage, dovoljan broj transportnih letelica, moderna površinska flota i logistička infrastruktura potrebna za dugotrajnu operaciju protiv pripremljenog britanskog garnizona.
Geografija, međutim, radi protiv Londona. Foklandi se nalaze nekoliko stotina kilometara od argentinske obale, a više od 12.000 kilometara od Velike Britanije. Svaka kriza za London odmah postaje pitanje transporta vojnika, goriva, municije, aviona, rezervnih delova i ratnih brodova preko Atlantika.
Britanska prednost počiva na tome što na ostrvima već postoji vojna infrastruktura i stalno raspoređene snage.
RAF Mount Pleasant predstavlja centralnu tačku odbrane. Na ostrvima se nalaze lovci Eurofighter Typhoon, PVO, kopnene jedinice i logistički kapaciteti koji bi trebalo da spreče mogućnost brzog argentinskog udara. Problem počinje ukoliko bi postojeći garnizon morao ozbiljno da bude ojačan.
Britanska vojska više nije ona iz 1982.
Velika Britanija je pre 44 godine poslala ogromnu pomorsku grupaciju na drugi kraj Atlantika. Današnja Kraljevska mornarica ima dva velika nosača aviona, moderne razarače, fregate i nuklearne podmornice, ali raspolaže mnogo manjim brojem ratnih brodova nego tokom Hladnog rata.
Raspoloživost pojedinih plovila predstavlja dodatni problem, a britanske snage istovremeno imaju obaveze u Evropi, na Bliskom istoku, Atlantiku i Indo-Pacifiku.
Argentina trenutno ne može da parira toj sili. Mnogo važnije pitanje je kako bi odnos izgledao posle deset godina kontinuirane argentinske modernizacije ukoliko britanski kapaciteti nastave da se smanjuju.
Black Hawk tada prestaje da bude priča o četiri helikoptera. Postaje još jedan pokazatelj pravca u kojem ide Buenos Ajres.
Milej obnavlja vojsku bez ponavljanja avanture iz 1982.
Havijer Milej ne pokazuje nameru da teritorijalni spor rešava direktnim ratom. Njegova strategija za sada izgleda mnogo ozbiljnije od političkog avanturizma vojne hunte koja je 1982. pokušala da za nekoliko dana nametne svršen čin.
Argentina obnavlja vazduhoplovstvo, razvija infrastrukturu na krajnjem jugu zemlje, pokušava da ojača mornaričke sposobnosti i istovremeno povećava diplomatski i ekonomski pritisak na London.
Oružje Online je 4. septembra pisao da je Milej ponovo otvorio pitanje britanske eksploatacije nafte oko ostrva i najavio udar na kompanije povezane sa projektom „Morski lav“.
Buenos Ajres istovremeno ubrzava izgradnju nove pomorske baze u Ognjenoj zemlji, tački sa koje Argentina može mnogo efikasnije da podržava svoje prisustvo u Južnom Atlantiku i prema Antarktiku.
Trampova Amerika sada naoružava Argentinu
Još veća promena nalazi se u Vašingtonu. Tokom rata 1982. američka logistička, obaveštajna i politička pomoć bila je izuzetno važna za London. Današnji odnos Bele kuće prema Buenos Ajresu izgleda potpuno drugačije.
Milej je jedan od najbližih Trampovih političkih partnera u Latinskoj Americi, a američki predsednik je već otvorio pitanje budućeg odnosa prema sporu oko ostrva.
Odobrenje Black Hawka samo po sebi ne znači da su SAD promenile stav o suverenitetu Foklanda. Pokazuje, međutim, da Vašington više nema problem sa obnovom argentinskih vojnih sposobnosti koje bi u nekom budućem scenariju mogle da budu relevantne upravo u Južnom Atlantiku. F-16 je bio mnogo veći korak. Black Hawk sada proširuje isti proces.
Nafta, nova baza, F-16 i sada Black Hawk
Naš prethodni članak o Foklandima pokazao je da se spor već pomerio daleko izvan simboličnog zahteva za vraćanje teritorije. Argentina osporava britansko pravo na eksploataciju okolnih voda, priprema sankcije kompanijama uključenim u naftni projekat, razvija vojnu infrastrukturu bliže ostrvima i koristi mnogo povoljniji odnos sa sadašnjom administracijom u Vašingtonu.
Nova američka dozvola za Black Hawk dodaje još jedan element toj slici. Buenos Ajres trenutno ne poseduje vojsku koja bi mogla da zauzme Foklande od Britanije. Međutim, prvi put posle mnogo godina istovremeno obnavlja lovačku avijaciju, vazdušni transport i infrastrukturu na jugu zemlje, dok politički spor sa Londonom ponovo raste.
Na drugoj strani Atlantika nalazi se Velika Britanija čije su oružane snage znatno manje nego 1982. i razvučene između više kriznih područja. Četiri Black Hawka tu ne predstavljaju prekretnicu. Mnogo zanimljivije je što više nisu izolovana kupovina, već slede F-16, novu pomorsku bazu i povratak Malvina u centar argentinske državne politike.
