Rafal je poslednjih godina postao jedan od retkih evropskih borbenih aviona koji ima i ozbiljan izvozni uspeh i kontinuiran razvoj bez zavisnosti od američkog industrijskog lanca. Francuska sada pokušava da tu prednost produži još jednu generaciju, ali ulazi u period u kojem sama modernizacija postojeće platforme više neće biti dovoljna.
Pariz je zbog toga počeo da ulaže istovremeno u dve stvari: maksimalno produženje borbene vrednosti Rafala i očuvanje tehnologija potrebnih za avion koji će ga jednog dana naslediti.
M88 T-REX daje Rafalu još 20 odsto potiska
Francuska Generalna direkcija za naoružanje dodelila je početne ugovore za razvoj ključnih podsistema Rafala F5, koji bi trebalo da počne da ulazi u službu oko 2033. godine.
Jedan od najvažnijih elemenata biće novi motor M88 T-REX kompanije Safran Aircraft Engines. Trenutni M88-2 razvija približno 7,5 tona potiska sa dodatnim sagorevanjem. T-REX treba da podigne tu vrednost na nešto preko devet tona, što predstavlja povećanje od približno 20 odsto.
Dodatna snaga neće služiti samo poboljšanju letnih performansi. Rafal F5 nosiće više elektronske opreme, snažnije senzore, nove sisteme elektronskog ratovanja i opremu za povezivanje sa drugim platformama, uključujući bespilotne borbene sisteme.
Razvoj T-REX-a oslanja se na prethodne programe Safrana i francuske istraživačke agencije ONERA, među kojima su Turenne i ADAMANT. Njihov cilj je razvoj materijala, turbinskih komponenti i legura sposobnih da rade na višim temperaturama i pritiscima.
Rafal F5 postaje mnogo važniji nego što je Pariz planirao
F5 je prvobitno trebalo da bude još jedna velika evolucija Rafala pre postepenog prelaska na francusko-nemački Future Combat Air System.
Problem je što je FCAS zapao u duboku industrijsku i političku krizu. Sporovi između Francuske i Nemačke oko kontrole projekta, podele poslova i intelektualne svojine doveli su program u stanje u kojem Pariz više ne može da računa da će novi zajednički lovac postojati.
Rafal F5 time prestaje da bude samo međukorak. Dassault, Thales, MBDA i Safran sada razvijaju novi radar, navigaciju, komunikacije, elektronsko ratovanje i pogonski sistem sa očekivanjem da će avion ostati ključna francuska borbena platforma duboko tokom tridesetih godina.
Francuska planira i nabavku još 61 novog Rafala za Vazduhoplovno-svemirske snage i Mornaricu, uz postepeno povlačenje preostalih Miraža 2000. Deo povećanja flote povezan je sa planovima za proširenje vazduhoplovne komponente nuklearnog odvraćanja.
RBE2-XG rešava jedan problem, ali ne i ograničenja samog aviona
F5 bi trebalo da dobije novi Thales RBE2-XG AESA radar sa galijum-nitrid tehnologijom. GaN moduli omogućavaju veću snagu, bolju termičku efikasnost i naprednije režime rada bez proporcionalnog povećanja dimenzija antene. Kina ovu tehnologiju već koristi na novijim radarima, dok SAD pripremaju njenu širu primenu na F-35 i F-15EX.
Francuska time sustiže tehnološki pravac koji su najveći konkurenti ranije otvorili. Problem ostaje fizička veličina nosa Rafala.
Rafal je relativno kompaktan lovac. Bez obzira na kvalitet elektronike, njegova radarska antena ne može imati površinu kakvu omogućavaju veći avioni poput kineskog J-16 ili drugih teških platformi.
Još ozbiljnije ograničenje predstavlja odsustvo stelt konfiguracije. Francuski piloti koji su na zajedničkim vežbama radili protiv lovaca pete generacije već su otvoreno ukazivali na problem. Jedna od procena navodi da je borbenu misiju protiv stelt lovca praktično nemoguće dobiti sa Rafalom koristeći senzore u sadašnjem stanju.
Novi radar, elektronsko ratovanje i umrežavanje mogu znatno popraviti položaj, ali ne mogu ukloniti osnovnu razliku između modernizovanog aviona četvrte generacije i platforme projektovane oko smanjene radarske uočljivosti.
Francuska sprema motor i za avion koji još ne postoji
Najvažniji deo programa T-REX možda se uopšte ne odnosi na Rafal. Tehnologije razvijene kroz ovaj motor predstavljaju pripremu za budući pogonski sistem lovca šeste generacije.
Francuski planovi pominju motor sa potiskom od približno 11 tona. Istraživanja pogona, materijala i termičkog upravljanja procenjuju se na više od milijardu evra. To Parizu daje mogućnost koju nema većina evropskih država.
Francuska je danas jedina članica EU koja ima nacionalni industrijski kapacitet da samostalno projektuje i proizvede savremeni borbeni avion i njegov mlazni motor, uz praktično ceo lanac ključnih sistema. Druge članice EU nemaju samostalnost.
Švedski Gripen, recimo, koristi američke motore GE F404/F414. Eurofighter zavisi od multinacionalnog konzorcijuma, uključujući motor EJ200 koji zajednički proizvodi više država. Italija i Nemačka pojedinačno ne mogu same da proizvedu kompletan savremeni lovac sa sopstvenim nacionalnim motorom.
Francuska može potpuno samostalno da projektuje lovac, motor, radar, elektronsko ratovanje, rakete, nuklearno naoružanje i druge podsisteme. Velika Britanija, Italija i Japan razvijaju GCAP, odnosno Tempest, ali taj program zavisi od saradnje najmanje tri države i za sada još se nije otišlo dalje od koncpeta.
Francuski politički i vojni vrh već šalje jasan signal da je spreman da sam finansira naslednika Rafala.
F5 kupuje vreme, ali ne može da pretvori Rafal u lovca šeste generacije
Rafal F5 će verovatno biti najdublja modernizacija francuskog lovca od njegovog ulaska u službu.
Novi motor, radar, elektronika i sposobnost rada sa bespilotnim sistemima mogu mu dati mnogo veću borbenu vrednost nego današnjim verzijama F3R i F4. Francuska time dobija platformu sposobnu da ostane ozbiljno oružje i tokom tridesetih godina.
Granice konstrukcije ipak ostaju. F5 neće dobiti unutrašnje spremnike naoružanja, oblik trupa projektovan za smanjen radarski odraz niti prostor za senzore i napajanje kakav omogućava potpuno nova platforma.
Rafal se već danas suočava sa činjenicom da evropske države masovno kupuju F-35 pete generacije, dok Kina paralelno već u letu testira dva lovca šeste generacije, uvodi masovno petu generaciju lovaca, stelt platformi i radara velikog dometa.
Francuska zbog toga više ne modernizuje Rafal samo da bi ga učinila boljim Rafalom. Ona mu produžava životni vek kako bi kupila dovoljno vremena da posle debakla sa FCAS-om ne ostane bez sopstvenog borbenog aviona nove generacije.
M88 T-REX u toj strategiji predstavlja vezu između dva perioda: devet tona potiska namenjeno je Rafalu F5, dok tehnologija razvijena kroz program treba da omogući motor od oko 11 tona za avion koji Pariz tek mora da projektuje.
