NATO je 2. juna podigao francuske i švedske lovce zbog aktivnosti šest ruskih vojnih aviona u baltičkom vazdušnom prostoru. Prema saopštenju Vazduhoplovne komande NATO-a, dva francuska lovca iz sastava misije Baltičke vazdušne policije poletela su iz baze Šiauljaj u Litvaniji, dok su se presretanju pridružila i dva švedska lovca Gripen.
Incident nije bio neobičan samo zbog broja aviona, već i zbog njihove strukture. U istoj vazdušnoj aktivnosti pojavili su se lovac za vazdušnu nadmoć, jurišni avioni, transportne platforme i izviđački avion. Takva kombinacija ukazuje na širi profil ruske aktivnosti, ne samo na rutinski prelet jednog transportnog ili izviđačkog aviona.
Prema dostupnim informacijama, presretnuti su Su-35, Su-24, Su-34, Il-76, An-12 i An-30. To je praktično presek više važnih kategorija ruske vojne avijacije: lovačke, udarne, transportne i izviđačke. Inače, samo par dana ranije francusko ratno vazduhoplovstvo podiglo je lovce Rafal iz vazduhoplovne baze Šjauljaj u Litvaniji kako bi presrelo dva ruska mornarička lovca dugog dometa Su-30SM2 iznad Baltičkog mora.
Francuski i švedski odgovor
Francuski avioni poleteli su ponovo iz Šiauljaja, jedne od glavnih baza za NATO vazdušnu policiju iznad Baltika. Od ulaska Estonije, Letonije i Litvanije u NATO 2004. godine, savezničke države rotaciono šalju lovačke odrede u region, jer baltičke zemlje nemaju sopstvenu lovačku avijaciju sposobnu za samostalno čuvanje vazdušnog prostora.
Uloga ovih odreda je jednostavna: stalna pripravnost, identifikacija letelica koje se približavaju savezničkom vazdušnom prostoru, vizuelna provera i pratnja ukoliko je potrebno. Takve misije ne znače automatski kršenje vazdušnog prostora, već odgovor na letove koji zahtevaju identifikaciju, naročito ako avioni lete bez uključenog transpondera, bez plana leta ili bez radio-komunikacije sa civilnom kontrolom.
U ovom slučaju presretanje je izvedeno zajedno sa švedskim Gripenima. To je značajno jer Švedska, posle ulaska u NATO 2024. godine, sve više učestvuje u integrisanim operacijama nadzora i presretanja iznad Baltika. Za Stokholm je to promena dugogodišnjeg modela vojne nesvrstanosti, dok za NATO znači dodatni sloj avijacije u regionu koji je geografski vrlo uzak, ali vojno veoma osetljiv.
Šta je činilo ruski vazdušni paket
Najveću pažnju privukao je Su-35, najnapredniji ruski lovac generacije 4++, a koji nije stelt. Su-35S je razvijen kao duboko modernizovani derivat porodice Su-27, sa motorima AL-41F1S, vektorskim upravljanjem potiskom i radarom N035 Irbis-E. Namenjen je za zadatke vazdušne nadmoći, patroliranje, pratnju drugih aviona i borbu protiv ciljeva na većim daljinama.
Uz njega su uočeni i Su-24 i Su-34. Su-24 je stariji dvomotorni supersonični jurišni avion sa promenljivom geometrijom krila, projektovan za napade na kopnene ciljeve na malim visinama. Su-34 je znatno modernija udarna platforma, razvijena za dejstva po kopnenim ciljevima, sa većim dometom, snažnijom avionikom i mogućnošću nošenja širokog spektra vođene i nevođene municije. Rusija ga intenzivno koristi u ratu u Ukrajini, posebno za isporuku vođenih bombi zahvaljujući UMPK kompletima i drugih sredstava vazduh-zemlja. Inače, francuski lovci Rafal presreli su ruske jurišne avione Su-24M iznad Baltičkog mora, u još jednom incidentu koji se odigrao pre tačno mesec dana.
Transportni deo grupe činili su Il-76 i An-12. Il-76 je veliki četvoromotorni vojno-transportni avion, namenjen za prevoz ljudstva, tereta, tehnike i specijalizovane opreme. An-12 je starija turboelisna transportna platforma, i dalje korisna za logističke zadatke, prevoz opreme i podršku vojnim operacijama.
Posebno je zanimljivo prisustvo An-30. Taj avion je izveden iz An-24 i namenjen je vazdušnom osmatranju, kartografisanju i izviđanju. Prepoznatljiv je po zastakljenom nosnom delu i kamerama u trupu. Njegovo prisustvo u istom danu sa lovačkim, udarnim i transportnim avionima daje događaju drugačiji karakter od običnog preleta.
Su-35 kao lovačka pratnja
U ovakvom sastavu Su-35 može imati više uloga. Može da služi kao lovačka zaštita za sporije i ranjivije avione, kao platforma za praćenje NATO reakcije ili kao sredstvo za demonstraciju prisustva u regionu. Sa radarom velikog dometa i jakim sistemima za vazdušnu borbu, Su-35 je logičan izbor za pratnju izviđačkih ili transportnih aviona u osetljivoj zoni.
Za NATO posade, susret sa Su-35 nije samo vizuelna identifikacija. Svako presretanje takvog aviona pruža priliku da se zabeleže obrasci leta, konfiguracija naoružanja, ponašanje pilota, rad sistema, formacija i način na koji ruska avijacija kombinuje platforme različitih namena.
Isto važi i za rusku stranu. Letovi u blizini NATO zone odgovornosti omogućavaju proveru vremena reakcije, pravaca poletanja, vrste podignutih aviona, komunikacije i ponašanja savezničkih lovaca tokom prilaska. Takve aktivnosti su zato obostrano izviđačke, čak i kada ne dođe do incidenta.
An-30 i izviđačka dimenzija
An-30 je manje atraktivan od Su-35 ili Su-34, ali je za razumevanje događaja veoma važan. Reč je o platformi namenjenoj vazdušnom osmatranju, fotografisanju i prikupljanju podataka. U baltičkom prostoru, gde su baze, radari, luke, aerodromi i PVO sistemi gusto raspoređeni na relativno malom prostoru, takav avion ima jasnu obaveštajnu vrednost.
Njegovo prisustvo uz transportne i borbene avione može ukazivati na širu rusku procenu rasporeda i reakcije NATO-a. To ne mora značiti neposrednu pripremu za bilo kakvo borbeno dejstvo. Mnogo realnije, reč je o kombinaciji rutinskog vojnog prisustva, prikupljanja podataka i testiranja procedura presretanja.
Baltički region je posebno pogodan za takve aktivnosti jer su linije razdvajanja kratke. Ruska Kalinjingradska oblast, baltičke države, Poljska, Švedska, Finska i međunarodni vazdušni prostor nalaze se u vrlo uskom operativnom prostoru. Zato svaki let brzo dobija vojni značaj.
Baltička vazdušna policija od 2004. do danas
Misija Baltičke vazdušne policije postoji od 2004. godine. U početku je imala mirnodopski karakter i bila je organizovana kroz male rotacije savezničkih lovaca. Posle 2014. godine, a posebno posle eskalacije rata u Ukrajini 2022. godine, njen značaj je porastao.
Danas se iznad Baltika ne radi samo o formalnom čuvanju vazdušnog prostora tri male članice NATO-a. Reč je o stalnom nadzoru jednog od najosetljivijih evropskih vazdušnih pravaca. Ruska vojna avijacija iz Kalinjingrada, zapadne Rusije i pomorskih baza redovno deluje u regionu, dok NATO održava stalne dežurne snage za brzo reagovanje.
Pored klasične vazdušne policije, ojačan je i širi sistem nadzora, presretanja i komandovanja. U njemu učestvuju lovci, radari, avioni za rano upozoravanje, zemaljski centri i PVO sistemi. Cilj nije samo presretanje pojedinačnog aviona, već održavanje kompletne slike vazdušnog prostora.
