Obuka pilota američkog ratnog vazduhoplovstva spada među najskuplje kadrovske procese u američkoj vojsci. Prema portalu The National Interest, završetak obuke jednog budućeg pilota košta između 1,1 milion i 13 miliona dolara, u zavisnosti od platforme na kojoj će leteti. U cenu ulaze avioni, gorivo, održavanje, instruktori, simulatori, smeštaj, vreme i ogroman broj sati potrebnih da neko od kandidata postane sposoban da upravlja najskupljim letelicama sveta.
To je razlog zbog kojeg američko ratno vazduhoplovstvo na pilote ne gleda samo kao na osoblje, već kao na stratešku investiciju. Nema mnogo smisla štedeti na obuci čoveka kome se kasnije poverava avion vredan desetine ili stotine miliona dolara. Loše obučen pilot ne ugrožava samo sebe i misiju, već i letelicu, posadu, čitavu formaciju i politički cilj operacije.
Portal The National Interest podseća da je i civilno letenje skupo, ali da je razlika između Cesne i nadzvučnog borbenog aviona ogromna. Obučiti nekoga da leti, izvršava složene misije i preživi borbu protiv ozbiljnog protivnika mnogo je skuplje od običnog pilotskog kursa.
Najskuplji su piloti stelt lovaca
Procene troškova nisu jednostavne, jer zavise od tipa aviona i dužine obuke. The National Interest se poziva na procene RAND korporacije iz 2019. godine, prilagođene inflaciji, prema kojima najskuplju obuku imaju piloti lovaca pete generacije.
Pilot F-22 Raptor košta oko 13,15 miliona dolara. Pilot F-35A Lightning II košta približno 12,27 miliona dolara. Obuka pilota F-15C Eagle dostiže oko 11,14 miliona dolara. Čak i F-16 Fighting Falcon, koji je okosnica američke lovačke flote i znatno jednostavniji za održavanje od F-22, zahteva oko 6,78 miliona dolara po pilotu.
Razlika nije slučajna. Što je avion složeniji, skuplji za održavanje i zahtevniji za borbenu upotrebu, skuplja je i obuka čoveka koji ga leti. Kod F-22 i F-35 ne uči se samo pilotiranje, već rad u mrežno-centričnom okruženju, upravljanje senzorima, rad sa stelt taktikom, upotreba naprednog naoružanja i donošenje odluka u situacijama u kojima pilot ima mnogo više informacija nego ranije generacije.
Bombarderi nisu jeftiniji
Obuka pilota strateških bombardera takođe je veoma skupa. Prema istom izvoru, obuka pilota B-2 Spirit košta oko 11,94 miliona dolara, dok pilot B-52 Stratofortress košta oko 11,69 miliona. Za B-1 Lancer procena iznosi oko 8,86 miliona dolara.
Za budući B-21 Raider troškovi još nisu javno objavljeni, ali The National Interest procenjuje da će verovatno biti u istom rangu kao kod B-2. To ima smisla, jer je B-21 zamišljen kao stelt strateški bombarder nove generacije, sa naprednim senzorima, komunikacijama i misijama koje će tražiti veoma dug i skup ciklus obuke.
Kod bombardera je cena obuke vezana i za trajanje misija. B-2, na primer, može izvoditi veoma duge transkontinentalne letove. Takva misija može trajati i 35 sati, uz podršku više tankera i globalne logistike, a troškovi podrške po jednom letu mogu preći 10 miliona dolara.
Transportni avioni su jeftiniji, ali ne i jeftini
U oblasti transportne avijacije troškovi su niži, ali i dalje visoki. Obuka pilota C-130J Hercules košta oko 2,99 miliona dolara. Pilot C-17 Globemaster III košta oko 1,32 miliona, dok pilot C-5 Galaxy košta oko 1,69 miliona dolara.
Obrazac je jasan: jednostavniji avion, jeftinija obuka. Transportni avioni ne zahtevaju isti tip borbene taktike kao lovci pete generacije, ali i dalje traže ozbiljnu pripremu, naročito zbog velikih masa, složene logistike, leta u lošim uslovima, noćnih misija i operacija na udaljenim aerodromima.
Sat leta sagoreva budžet
Jedan od najvećih troškova je sat leta. F-22 košta oko 85.000 dolara po satu. F-35, zbog stabilnijeg lanca snabdevanja i veće dostupnosti rezervnih delova, košta oko 40.000 dolara po satu leta.
B-2 Spirit je još skuplji. Zbog osetljivih materijala za smanjenje radarskog odraza i zahtevnog održavanja, sat leta ovog bombardera košta oko 130.000 dolara. Kada se tome dodaju tankeri, podrška i logistika, jasno je zašto svaka obuka na ovim platformama brzo prelazi u milionske iznose.
Čak ni školski avioni nisu jeftini. T-6 Texan II, turboprop avion koji se koristi u prvoj fazi osnovne pilotske obuke, košta oko 2.235 dolara po satu. T-38 Talon, mlazni školski avion za kandidate koji idu ka lovačko-bombarderskoj avijaciji, košta skoro 10.000 dolara po satu. Poređenja radi, civil koji uči da leti na Cesni 172 može platiti oko 150 dolara po satu.
Zašto Amerika plaća bonuse pilotima
Instruktori su takođe skupi. Prosečna plata instruktora dostiže oko 103.000 dolara godišnje. Simulatori smanjuju deo troškova, ali ni oni nisu jeftini, jer koštaju hiljade dolara po satu. Kada se dodaju smeštaj, logistika i prateća infrastruktura, svaki sat obuke postaje ozbiljan trošak.
Zato američko ratno vazduhoplovstvo često nudi velike bonuse za zadržavanje pilota, naročito lovačkih. Mnogo je jeftinije zadržati obučenog pilota nego školovati novog od nule. Gubitak pilota nije samo ljudski i operativni problem, već i finansijski udar.
Rast troškova obuke jedan je od razloga zbog kojih se sve više govori o dronovima, „lojalnim pratiocima“ i većoj ulozi zemaljske podrške. Pilot neće uskoro nestati iz kokpita, ali će sve češće raditi sa bespilotnim sistemima koji treba da mu prošire vidno polje, nose dodatno oružje i smanje potrebu za većim brojem ljudi u najskupljim avionima.
