Rusija je tokom prenosa Parade pobede prvi put javno prikazala snimak lansiranja mlaznog udarnog drona Geranj-5, sistema koji se sve teže može opisati samo kao obična kamikaza bespilotna letelica. Novi video dolazi nakon nekoliko meseci tehničkih navoda, snimaka udara i ukrajinskih procena, a sada prvi put pokazuje i samo lansiranje letelice koja se nalazi negde između drona i krstareće rakete.
Na snimku se vidi kamera postavljena u nosu drona, odvajanje startnog pojačivača posle lansiranja i antena na zadnjem desnom stabilizatoru. Upravo ta tri detalja govore najviše. Geranj-5 nije samo veća verzija ranijih sporih dronova sa elisnim pogonom, već mlazna platforma sa ozbiljnijim dometom, jačom bojevom glavom i verovatno naprednijim sistemima za kontrolu i završno navođenje.
Prvi podaci o Geranju-5 pojavili su se početkom 2026. godine. Prema dostupnim procenama, dron je dugačak oko šest metara, ima raspon krila približno 5,5 metara, nosi bojevu glavu mase oko 90 kilograma i može da dostigne domet do 1.000 kilometara. To su već karakteristike koje ga udaljavaju od klasičnih „lutajućih“ dronova i približavaju jeftinijoj taktičkoj krstarećoj raketi.
Ranije se pominjala i druga procena, po kojoj Geranj-5 ima domet od oko 600 kilometara, bojevu glavu od 50 kilograma i brzinu od oko 350 kilometara na čas. Međutim, dokumenti koji su se pojavili preko ukrajinskih izvora navodili su ambicioznije brojke: do 1.000 kilometara dometa, bojevu glavu od 90 kilograma i brzinu između 450 i 600 kilometara na čas. Razlika u procenama pokazuje da se sistem još uvek analizira i da nisu svi detalji potvrđeni.
Ono što jeste jasno jeste da mlazni pogon menja ulogu ove platforme. Sporiji Geranji, zasnovani na propeleru, mogu da opterećuju PVO, iscrpljuju posade, troše municiju i masovno napadaju ciljeve. Geranj-5 uvodi veću brzinu i kraće vreme reakcije za branioca, uz jaču bojevu glavu i ozbiljniji domet.
Tokom virtuelnog dela Parade pobede prikazan je i šire korišćeni Geranj-2, uz navode da je i on prilagođen za kontrolu putem mrežnih sistema. To ukazuje da se ne radi samo o jednom novom modelu, već o širem pokušaju modernizacije cele porodice dronova „Geranj“. Ako sporiji i brži dronovi deluju zajedno, uz mamce, krstareće rakete i balističke projektile, protivvazdušna odbrana dobija mnogo teži zadatak: mora da razlikuje ciljeve po brzini, visini, radarskom odrazu i vrednosti, često u vrlo kratkom vremenu.
Posebno je zanimljiv optički sistem u nosu. Još u aprilu se pojavio snimak udara na postrojenje za gorivo i gas u blizini naselja Mošenka u Sumskoj oblasti, relativno blizu ruske granice. Taj video je bio važan zato što je kamera očigledno dolazila iz samog drona, najverovatnije iz optičkog tragača u nosu letelice. Udar je bio direktan, bez vidljivog odstupanja, što je otvorilo pitanje da li Geranj-5 koristi optički sistem za završno navođenje ili samo za procenu efekta udara.
Rusija je tokom Parade pobede prvi put prikazala lansiranje mlaznog drona Geranj-5. Snimak potvrđuje optičku kameru u nosu, startni pojačivač, mrežnu komunikaciju i novu fazu razvoja udarnih dronova dugog dometa. pic.twitter.com/YGFtMm8eHo
— Oruzje Online (@oruzjeonline) May 9, 2026
Sadašnji snimak lansiranja dodatno potvrđuje da optička komponenta nije slučajni dodatak, već važan deo konfiguracije. Ako sistem omogućava završnu korekciju leta, Geranj-5 dobija znatno veću vrednost protiv tačkastih ciljeva. Ako služi samo za prenos slike i potvrdu udara, i dalje predstavlja napredak u odnosu na ranije generacije koje su se oslanjale gotovo isključivo na koordinate i satelitsku navigaciju.
Raniji podaci pominjali su da je Geranj-5 opremljen inercijalnim navigacionim sistemom „Kometa“ sa satelitskom podrškom GLONASS-a i određenom otpornošću na ometanje. Pominjani su i 3G i 4G modemi za razmenu podataka, što otvara mogućnost da dron u pojedinim fazama leta prima dodatne informacije ili šalje sliku operateru.
Antena vidljiva na stabilizatoru uklapa se u tu sliku. Mrežna komunikacija može da poveća stabilnost upravljanja, omogući koordinaciju više dronova i poboljša rad u uslovima elektronskih protivmera. Za platformu koja leti na većim udaljenostima i verovatno na malim visinama, komunikacija i otpornost na ometanje nisu dodatak, već uslov upotrebljivosti.
Let na malim visinama posebno je važan. Takav profil otežava rano otkrivanje, naročito u zonama gde radarsko pokrivanje nije potpuno ili gde teren zaklanja liniju osmatranja. Ako se tome doda brzina veća od klasičnih elisnih dronova, vreme za reakciju protivvazdušne odbrane dodatno se smanjuje.
Na snimku lansiranja jasno se vidi i odvajanje pojačivača. To potvrđuje da Geranj-5 koristi startni buster, što ima smisla za težu mlaznu platformu koja se lansira sa zemlje. Startni pojačivač omogućava početno ubrzanje, nakon čega turbomlazni motor preuzima let. Takvo rešenje se koristi kod različitih bespilotnih i raketnih sistema koji moraju brzo da napuste lansirnu rampu i pređu u stabilan režim leta.
Ranije se pominjala i mogućnost vazdušnog lansiranja, posebno sa jurišnih aviona Su-25, pri čemu bi jedan avion mogao da ponese dve letelice. Ako bi se takav koncept primenio, efektivni domet Geranja-5 bio bi znatno proširen. Avion bi mogao da ga dovede bliže zoni lansiranja, skrati vreme leta do cilja i poveća nepredvidivost pravca napada.
Još neobičnija tvrdnja odnosila se na mogućnost da Geranj-5 nosi raketu vazduh-vazduh R-60M, dok su raniji navodi pominjali i razmatranje raketa R-73. Takva konfiguracija, ako bi ikada bila operativno potvrđena, pretvorila bi dron u neku vrstu jeftine bespilotne platforme-presretača protiv sporijih ciljeva u vazduhu. Za sada to treba posmatrati kao koncept ili mogućnost, a ne kao potvrđenu borbenu ulogu, ali sama ideja pokazuje koliko se širi prostor upotrebe ovakvih sistema.
Ukrajinski izvori su Geranj-5 već ranije upoređivali sa iranskim mlaznim dronom Karar, uz tvrdnju da se sistem teško može smatrati potpuno autohtonim ruskim razvojem. Takva poređenja se uklapaju u širi kontekst rusko-iranske saradnje u oblasti bespilotnih letelica. Međutim, za ratnu upotrebu ključna stvar nije politička oznaka porekla, već to da li se sistem može proizvoditi serijski, prilagoditi ruskim potrebama i koristiti u kombinovanim udarima.
Prema ukrajinskoj vojnoj obaveštajnoj službi, proizvodni kapaciteti za Geranj-5 šire se u Alabuzi. Ako se taj podatak potvrdi u praksi, Geranj-5 dobija mnogo veći značaj od pojedinačnog eksperimentalnog sistema. Jedna stvar je prikazati novi dron na snimku, a druga stvar je proizvoditi ga u količinama koje mogu redovno da opterećuju protivvazdušnu odbranu.
Industrijska logika je ovde presudna. Klasične krstareće rakete su skupe, složene i zahtevaju duži proizvodni ciklus. Jednostavni kamikaza dronovi su jeftini i masovni, ali sporiji i ograničeniji. Geranj-5 pokušava da popuni prostor između ta dva sveta. Nije punokrvna krstareća raketa visokog ranga, ali više nije ni jednostavna letelica sa propelerom.
Zato se sve češće opisuje kao hibridna platforma: dovoljno brza da komplikuje reakciju PVO, dovoljno velika da ponese ozbiljnu bojevu glavu, dovoljno dugog dometa da pogađa pozadinske ciljeve, a verovatno jednostavnija i jeftinija od standardnih raketnih sistema.
U istu sliku uklapa se i ranije pominjani dron Dan-M. Taj sistem je prvobitno razvijen kao meta za obuku protivvazdušne odbrane, ali je vremenom počeo da se posmatra i kao osnova za udarne varijante. Dan-M koristi turbomlazni pogon, lansira se sa zemlje uz pomoć pojačivača na čvrsto gorivo, leti brzinom od oko 400 do 750 kilometara na čas, ima plafon leta do 9.000 metara, dug je oko 4,6 metara, ima raspon krila od 2,7 metara i može nositi bojevu glavu mase oko 40 kilograma.
Geranj-5 je veći i snažniji, ali konceptualna veza je jasna: Rusija ispituje prostor između meta, dronova i krstarećih raketa, tražeći platforme koje se mogu koristiti za masovne udare, proboj PVO i iscrpljivanje protivničke odbrane.
Kijev je posebno pažljivo pratio prikaz Geranja-5 tokom Parade pobede. Ukrajinski komentari su novu rusku mlaznu bespilotnu letelicu uporedili sa ukrajinskom raketom Flamingo, koja se poslednjih meseci pominje u kontekstu udara po ciljevima u ruskim regionima. Poređenje nije potpuno tehnički jednako, ali jeste logično u pogledu uloge: obe strane traže sredstva dugog dometa koja su jeftinija i dostupnija od najskupljih raketnih sistema, ali dovoljno opasna da pogađaju pozadinske ciljeve.
Najnoviji snimak ne daje sve odgovore, ali potvrđuje pravac razvoja. Geranj-5 je mlazna udarna platforma sa optikom, mrežnom komunikacijom, startnim pojačivačem i dometom koji mu omogućava delovanje daleko od linije fronta. Njegova prava vrednost zavisiće od tri stvari: koliko se brzo može proizvoditi, koliko je otporan na ometanje i koliko uspešno može da se uklopi u masovne kombinovane napade.
O ovoj letelici pisali smo još u januaru, kada je ukrajinska vojna obaveštajna služba upozorila na njenu operativnu upotrebu, tehničke karakteristike, moguću vezu sa iranskim Kararom, lansiranje iz vazduha i ideju da se dron jednog dana koristi čak i protiv vazdušnih ciljeva:
Kasnije, u aprilu, novi snimak udara kod Mošenke otvorio je pitanje da li Geranj-5 treba posmatrati više kao dron ili kao jeftinu krstareću raketu. Tada je posebno važan bio kadar iz same letelice, koji je ukazivao na optički sistem u nosu i preciznu završnu fazu udara:
Sada je dodat još jedan deo slagalice: Rusija je prvi put prikazala samo lansiranje Geranja-5. Time se potvrđuje konfiguracija sa startnim pojačivačem, optičkim sistemom i komunikacionom antenom, dok cela platforma sve jasnije zauzima mesto u novoj kategoriji ruskih udarnih sredstava dugog dometa.
