Američka vojska i istraživačke strukture oko DARPA nastavljaju razvoj nove generacije bespilotnih letelica, a najnoviji primer tog pravca je XRQ-73, eksperimentalni dron koji se sada testira kao kombinacija stelt platforme i hibridnog pogonskog sistema. Projekat se razvija u saradnji sa kompanijom Northrop Grumman i njenom podružnicom Scaled Composites, a cilj je da se proveri kako ovakva arhitektura funkcioniše u realnim uslovima.
U centru pažnje nije samo oblik letelice, već pre svega njen pogon. XRQ-73 koristi hibridni sistem koji kombinuje klasični motor sa unutrašnjim sagorevanjem i električni generator, koji zatim napaja motore za pogon. Ova šema nije nova kao ideja, ali je sada prvi put integrisana u stelt platformu ovog tipa. Rešenje potiče iz ranijeg projekta „Great Horned Owl“, koji je poslužio kao tehnološka osnova za dalji razvoj.
Prednost ovakvog pogona nije u brzini, već u smanjenju uočljivosti. Za razliku od klasičnih mlaznih motora, hibridni sistem omogućava znatno tiši rad, posebno pri letovima na malim visinama. Time se otežava detekcija akustičnim senzorima, koji se sve više koriste kao dopuna radarskim sistemima. Uz to, smanjuje se i toplotni potpis, što dodatno komplikuje otkrivanje infracrvenim sredstvima.
Istovremeno, optimizacija potrošnje goriva produžava vreme boravka u vazduhu. To je ključna karakteristika za misije nadzora i izviđanja, gde kontinuitet praćenja često ima veću vrednost od brzine dolaska na cilj.
Po dimenzijama i kategoriji, XRQ-73 spada u grupu bespilotnih sistema srednje težine, približno 567 kilograma. Njegov dizajn je zasnovan na konceptu „letećeg krila“, sa ravnim linijama i minimalnim izbočenjima, što smanjuje radarsku refleksiju. Ovakav pristup nije nov i već je viđen kod platformi poput bombardera B-2 ili izviđačkog drona RQ-170, ali se sada prilagođava manjem, taktičkom sistemu.
Jedna od vidljivih razlika u odnosu na ranije koncepte su vertikalna peraja na krajevima krila. Ova rešenja nisu karakteristična za klasične stelt platforme, ali se uvode kako bi se obezbedila stabilnost tokom testiranja i letova u različitim režimima. U prednjem delu letelice integrisani su optički senzori, koji omogućavaju prenos slike u realnom vremenu i izvršavanje zadataka nadzora.
Primarna namena XRQ-73 ostaje u okviru obaveštajnih, nadzornih i izviđačkih misija. Kombinacija niske uočljivosti i tihog pogona omogućava mu da deluje u prostorima gde bi klasične platforme bile brzo otkrivene. Posebno je značajna sposobnost dugotrajnog zadržavanja iznad cilja, bez izlaganja posade riziku.
Iako još nema zvaničnih informacija o serijskoj proizvodnji, sama arhitektura ukazuje na pravac u kojem se američki programi razvijaju. Fokus nije na jednom velikom sistemu, već na mreži manjih, teško uočljivih platformi koje mogu kontinuirano da prate i beleže aktivnosti protivnika.
Ovaj razvoj nije počeo sada. Još tokom 2024. godine pojavile su se prve konkretne informacije i fotografije XRQ-73, koje su potvrdile da projekat postoji i da nije samo konceptualni prikaz. Tada je objavljen i dizajn letelice sa hibridnim pogonom u okviru programa SHEPARD, gde je jasno naznačeno da se radi na smanjenju optičkog, akustičnog i radarskog potpisa.
U tom trenutku, pažnju je privukla i oznaka samog sistema. Slovo „R“ upućivalo je na izviđačku namenu, dok je „Q“ označavalo fokus na tišini rada. Ideja je bila da se razvije platforma koja može da se približi cilju bez oslanjanja na brzinu ili visinu, već kroz minimalnu uočljivost.
Poređenja sa drugim američkim projektima, poput XQ-67A, dodatno pokazuju širi trend. Dok XQ-67A ide u pravcu težih platformi sa većim kapacitetima, XRQ-73 se pozicionira kao lakši, diskretniji sistem sa naglaskom na dugotrajno prisustvo u zoni operacija.
Upravo ta kombinacija čini ga zanimljivim za dalji razvoj. Nije u pitanju zamena za postojeće sisteme, već testiranje koncepta koji može poslužiti kao osnova za buduće generacije bespilotnih letelica.
