Američka mornarica ulazi u fazu dubokog preispitivanja sopstvene pomorske strategije. Dok se program nosača aviona klase Ford nalazi pod detaljnom analizom troškova i borbenog učinka, paralelno se traži čak 17 milijardi dolara za razvoj i izgradnju potpuno novog kapitalnog broda, bojnog broda klase „Tramp“, koji je već dobio oznaku USS Defiant, BBG-1.
Za fiskalnu 2027. godinu zatražena su sredstva koja uključuju 1 milijardu dolara za prethodnu nabavku i 837 miliona dolara za istraživanje i razvoj. Uz to, 134 miliona dolara je već izdvojeno za početne radove na projektovanju. Ukupna cena prvog trupa procenjuje se na 17 milijardi dolara, a početak izgradnje planiran je za fiskalnu 2028. godinu.
Poređenja radi, nosač aviona USS Gerald R. Ford koštao je oko 13,3 milijarde dolara samo za samu izgradnju, dok su ukupni troškovi sa istraživanjem i razvojem premašili 18 milijardi dolara. Drugim rečima, novi bojni brod ulazi u cenovni rang koji se do sada vezivao isključivo za nosače aviona.
Koncept klase „Tramp“ predviđa brod masivnog trupa sposoban da nosi 12 hipersoničnih konvencionalnih interkontinentalnih balističkih raketa CPS, zatim 128 vertikalnih lansirnih ćelija Mk41 za krstareće rakete Tomahawk, SM presretače i drugo oružje. Planirana je i integracija sistema usmerene energije, uključujući šinske sisteme i lasersko oružje zasnovano na ODIN i HELIOS tehnologijama, sa izlaznom snagom od 300 do 600 kilovata, uz mogućnost nadogradnje na približno jedan megavat. U opcijama se pominje i potencijalna integracija nuklearno naoružane krstareće rakete SLCM-N.
Za blisku odbranu predviđena su dva lansera RIM-116 za protivraketnu i protivvazdušnu zaštitu, dva topa kalibra 5 inča i 62 milimetra protiv površinskih ciljeva, kao i četiri sistema kalibra 30 milimetara za odbranu od malih letelica. Ideja je da jedan brod preuzme zadatke koji su do sada bili raspodeljeni na više različitih jedinica.
Dimenzije planiranog broda su impresivne. Dužina se procenjuje između 260 i 270 metara, širina između 32 i 35 metara, što ga čini nešto većim od japanskog bojnog broda Jamato. Brzina bi trebalo da pređe 30 čvorova, na nivou nemačkog Bizmarka. Posadu bi činilo između 650 i 800 ljudi. Deplasman od preko 30.000 tona, približno tri puta veći od razarača klase Arli Berk i nešto veći od ruske krstarice Admiral Nahimov, omogućiće masivne raketne zalihe, sisteme hlađenja i snažne pogonske agregate.
Avijacijska infrastruktura obuhvata letnu palubu i dva hangara sposobna da prime avione V-22 Osprey. Senzorski paket zasniva se na radaru AN/SPY-6, koji bi trebalo da obezbedi sveobuhvatno otkrivanje i praćenje vazdušnih ciljeva i raketa.
Klasa „Tramp“ zamišljena je kao odgovor na prazninu nastalu povlačenjem krstarica klase Ticonderoga. Prvobitno se očekivalo da će razarač nove generacije DDG(X) popuniti taj prostor, ali je procenjeno da njegov dizajn ne može da primi dovoljan broj lansirnih ćelija niti da integriše hipersonične projektile i oružje visoke energije. Zato je odlučeno da se ide ka znatno većoj platformi.
Ukupan program klase „Tramp“ procenjen je na 43,5 milijardi dolara. Nakon prvog trupa od 17 milijardi, drugi je planiran za 2030. godinu po ceni od 13 milijardi, dok bi treći, predviđen za 2031, trebalo da košta između 11 i 11,5 milijardi dolara.
Međutim, realizacija ovako ambicioznog programa suočava se sa realnim ograničenjima. Velika američka brodogradilišta, poput Bath Iron Works, Ingalls Shipbuilding i Newport News Shipbuilding, već rade pod pritiskom nedostatka radne snage i preopterećenih kapaciteta. Razmatra se i uključivanje južnokorejskog brodogradilišta Hanwha Philly, iako ono ranije nije gradilo ratne brodove.
Paralelno sa ovim planovima, program nosača aviona klase Ford ulazi u fazu detaljnog preispitivanja. Ministar mornarice Džon Felan izjavio je na izložbi „Morski vazdušni prostor 2026“ da je u toku sveobuhvatna analiza dizajna, borbenog potencijala i troškova nosača klase Ford. Ključno pitanje, prema njegovim rečima, jeste da li ti brodovi donose adekvatnu vrednost za novac u poređenju sa starijom klasom Nimic.
Predsednik Donald Tramp više puta je kritikovao Fordove, posebno zbog problema sa elektromagnetnim katapultima i liftovima za transport oružja, koji su imali ozbiljne poteškoće sa pouzdanošću i održavanjem. Felan je naveo da odluka o izgradnji nosača CVN-82 i CVN-83, petog i šestog trupa klase Ford, još nije doneta i da se pitanje i dalje proučava.
U analizi se porede Ford i Nimic po učestalosti letova, habanju aviona, efikasnosti katapultiranja, troškovima infrastrukture i ukupnim operativnim izdacima. Na pitanje o mogućem smanjenju programa, Felan je rekao da je prerano za zaključke, ali je naglasio da će nosači aviona ostati ključna komponenta američkih snaga. Fokus je, prema njegovim rečima, na smanjenju troškova, povećanju efikasnosti i pojednostavljenju dizajna.
U američkoj štampi se već spekuliše da bi rastući prioritet dat klasi „Tramp“, koja je čak skuplja od serijskih nosača aviona, mogao da utiče na tempo i obim programa Ford. Mornarica se tako nalazi na raskrsnici između tradicionalne dominacije nosača aviona i povratka masivnim, snažno naoružanim površinskim platformama koje kombinuju hipersonične rakete i oružje usmerene energije.
