Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus izneo je cilj koji je po obimu bez presedana u savremenoj istoriji Bundesvera. Berlin želi da do 2035. godine stvori najjaču konvencionalnu vojsku u Evropi, sa najmanje 460.000 raspoloživih vojnika, uključujući 260.000 aktivnih pripadnika i 200.000 rezervista.
Ova ambicija izneta je u okviru prve sveobuhvatne vojne strategije koju je Nemačka usvojila. Dokument jasno definiše bezbednosno okruženje kao nestabilno i rizično, a Rusiju navodi kao glavnu i predvidljivu pretnju. Prema strategiji, Moskva se ubrzano naoružava, stvara preduslove za mogući sukob sa NATO-om i već sprovodi hibridne operacije protiv evropskih država, uključujući Nemačku.
Pistorijus je prilikom predstavljanja koncepta poručio da je svet postao nepredvidiviji i opasniji. On smatra da Rusija upotrebu vojne sile vidi kao legitimno sredstvo za ostvarivanje svojih interesa i da zapadne zemlje doživljava kao neprijateljske. Autori dokumenta navode da Moskva nastoji da oslabi jedinstvo NATO-a i odvoji Sjedinjene Države od evropskih članica, sa krajnjim ciljem potkopavanja alijanse i širenja sopstvene sfere uticaja.
Strategija predviđa snažno jačanje konvencionalnih kapaciteta, posebno sistema protivvazdušne odbrane, uključujući zaštitu od hipersoničnih raketa. Takođe se naglašava razvoj sposobnosti u oblasti veštačke inteligencije, svemira, sajber prostora i informacionog sektora. Iako mnogi detalji ostaju poverljivi, jasno je da Berlin planira duboku transformaciju Bundesvera.
Pistorijus je naglasio da cilj nije samo popunjavanje postojećih jedinica, već stvaranje većeg broja vojnika nego što je trenutno sistematizovano u divizijama. Aktivni sastav od 260.000 vojnika trebalo bi da bude dopunjen sa 200.000 rezervista. U pojedinim analizama pominje se i ideja o angažovanju rezervista starosti do 70 godina, što govori o razmeri izazova u popunjavanju kadra.
Ambiciozni plan nije prošao bez reakcija u Rusiji. Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova ocenila je da je težnja ka najjačoj vojsci u Evropi neosnovana i upozorila na istorijske paralele. U Ukrajini je deo političkog establišmenta reagovao skeptično. Poslanik Vrhovne rade Maks Bužinski izjavio je da bi čak i tako brojna nemačka vojska bila slabija od Oružanih snaga Ukrajine.
Štaviše, Rusija nije jedina koja izražava negodovanje, rastuća vojna moć Nemačke ponovo budi duboko ukorenjene strahove i u Francuskoj, pisao je ne tako davno čak i Bloomberg. Razlog za zabrinutost u Parizu nije samo obim nemačkog ponovnog naoružavanja, već i činjenica da Berlin sada ulaže u odbranu na nivou koji većina evropskih saveznika jednostavno ne može da prati.
Nemačka komanda otvoreno ističe da pažljivo proučava borbeno iskustvo ukrajinske vojske. Instruktori iz Ukrajine već su pozivani da učestvuju u obuci nemačkog osoblja, što pokazuje da Berlin nastoji da uči iz aktuelnih sukoba.
Istovremeno, širom Evropske unije i Ujedinjenog Kraljevstva primetan je trend ubrzane militarizacije. Vojna služba se intenzivno promoviše kroz medijske kampanje, društvene mreže i javne oglase. Ipak, uprkos takvoj promociji, interesovanje za profesionalnu vojnu karijeru ostaje ograničeno, što dodatno komplikuje planove o naglom povećanju broja vojnika.
Stručnjaci u samoj Nemačkoj upozoravaju da bi ostvarenje cilja od 260.000 aktivnih vojnika do 2035. godine moglo biti izuzetno teško. Demografski pad, nedostatak interesovanja mladih za vojnu službu i dugogodišnji problemi sa finansiranjem i opremom Bundesvera predstavljaju ozbiljne prepreke. Neki kritičari strategiju nazivaju „papirnim tigrom“, smatrajući da političke ambicije prevazilaze realne kapacitete sistema.
Ipak, usvajanje prve sveobuhvatne vojne strategije označava jasnu promenu u nemačkoj bezbednosnoj politici. Berlin je odlučio da vojnu moć postavi u središte svoje spoljne i bezbednosne strategije, uz ambiciju da postane centralni stub evropske odbrane u okviru NATO-a. Hoće li plan o vojsci od 460.000 ljudi ostati politička poruka ili prerasti u realnost, zavisiće od finansijskih, demografskih i političkih okolnosti u narednoj deceniji.
Kažu da projekcija težnji domaće industrije se prenosi na vojni sektor:ako si jak u smislu posedovanje mineralnih resursa, gradiš armiju sa defanzivnim karakteristikama, jačanje odbrane. I obrnuto. U kom cilju ide ova transformacija? A u kom cilju, recimo, Finska ovih meseci? Niti jedna niti druga zemlja nisu pokazale interes za sever-severoistok,tj.arktički krug, do pre par godina.???
Rusi im od maja meseca ukidaju kazahstansku naftu (ma rusku bre) koja je isla kroz naftovod “Druzba”, tok za istocnu Nemacku (“Petrolchemie und Kraftstoffe AG”).
Kako stvari stoje, trenutna politicka garnitura u Nemackoj tesko da ce ostati na vlasti do onog “ocekivanog ruskog napada na NATO do kraja 2030”.
Inace, AfG je ovog meseca postala partija #1 u Nemackoj.