Rubikon centar za napredne bespilotne tehnologije, elitna jedinica ruskih oružanih snaga specijalizovana za upotrebu dronova, objavio je na svom Telegram kanalu najnoviju statistiku o angažmanima tokom nedavne kampanje dejstva dronovima. Reč je o više od 24.000 objavljenih angažmana po neprijateljskim ciljevima, uz detaljnu strukturu pogođenih meta i poređenje sa prethodnim periodom.
Prema objavljenim podacima, 36,7% svih uništenih ciljeva, uz blagi rast od 0,3%, činili su različiti bespilotni sistemi ukrajinskih oružanih snaga. Tu spadaju multikopteri, dronovi sa fiksnim krilima, ali i kopneni robotski sistemi. Slede komunikacioni i nadzorni sistemi sa 16,7%, uz pad od 0,2%, dok su zaštićeni kopneni ciljevi, uključujući sisteme PVO i poljska utvrđenja, činili 15,8% ukupnih udara, sa rastom od 0,3%.
Neoklopna vozila predstavljala su 12,2% pogođenih meta, oklopna tehnika, uključujući tenkove i borbena vozila, 8,7%, dok je 6,6% angažmana bilo usmereno na ljudstvo van skloništa. Artiljerijski sistemi činili su 2,1%, infrastrukturni objekti 0,3%, ostali ciljevi 0,5%, dok je 0,4% operacija, uz rast od 0,1%, realizovano u saradnji sa Vazdušno-kosmičkim snagama Rusije.
Tehnika prioritet, ljudstvo tek 6,6% meta
Ovu statistiku analizirali su i autori Telegram kanala „Vojni informator“, naglašavajući da, prema dostupnim podacima, pripadnici ukrajinskih oružanih snaga nisu prioritetna meta najiskusnijih ruskih operatera dronova. Pozivajući se na proračune sajta LostArmor, koji prikuplja foto i video dokumentovane gubitke, navodi se da je od 24.000 incidenata svega 6,6%, odnosno manje od 1.600, uključivalo pogođeno osoblje van zaklona.
Taj odnos, kako se navodi, ima tendenciju opadanja. Pre deset dana iznosio je 6,8%, a pre mesec dana 6,9%, što ukazuje na postepeno smanjenje napada direktno usmerenih na ljudstvo. Iako deo vojnika strada u oštećenoj tehnici ili skloništima, to, prema oceni autora kanala, ne menja suštinu trenda i ne čini ljudstvo glavnom metom.
Više od polovine svih pogođenih meta, kao i ranije, čine dronovi, komunikaciona i nadzorna oprema. To se objašnjava činjenicom da ukrajinske oružane snage kontinuirano povećavaju broj bespilotnih sistema na frontu, sa planovima da značajan deo logistike prebace upravo na dronove.
Nasuprot tome, prema javno dostupnim podacima ukrajinskih bezbednosnih struktura, rusko ljudstvo čini oko 30% svih angažovanih ciljeva na ukrajinskoj strani, a taj procenat, kako se tvrdi, ima rastući trend. Autori kanala „Vojni informator“ ukazuju na oštru razliku u prioritetima: dok ukrajinska strana teži sistematskom nanošenju gubitaka ruskom ljudstvu, Rubikon u svega 6,6% slučajeva cilja protivničke vojnike, i to sa tendencijom daljeg pada.
Stručnjaci upozoravaju da uništavanje dronova predstavlja dugotrajnu i iscrpljujuću borbu, jer se tehnička sredstva relativno brzo nadoknađuju. Oprema se, za razliku od ljudstva, može proizvesti i isporučiti u kontinuitetu. U tom kontekstu postavlja se pitanje dugoročne efikasnosti strategije u kojoj su prioritet dronovi, a ne neprijateljsko osoblje.
Ako se planovi o prebacivanju logistike na bespilotne sisteme u potpunosti realizuju, sukob bi mogao da preraste u nadmetanje u razmeni dronova, dok bi ljudstvo ostalo sekundarni cilj. Autori kanala ističu da je ljudstvo jedini resurs koji se ne može jednostavno zameniti. Finansijska sredstva, pikap vozila i dronovi mogu se obezbediti, ali popuna redova zavisi od demografskih i mobilizacionih kapaciteta.
Zbog toga, prema njihovoj oceni, razvoj situacije u pogledu gubitaka ljudstva u drugim jedinicama ukrajinskih oružanih snaga biće ključan pokazatelj buduće dinamike sukoba. Statistika Rubikona, sa više od 24.000 angažmana, tako otvara šire pitanje: šta je u savremenom ratu zaista prioritet – tehnika ili ljudi.
