Ukrajinske snage naučile da ratuju bez ljudi na frontu, dronovima i robotima

Nakon što se prvi put pojavila vest da je navodno jedan položaj na frontu zauzet bez ijednog vojnika na terenu, isključivo uz pomoć dronova i kopnenih robota, novi podaci ukazuju da to nije izolovan incident, već proces dublje transformacije načina ratovanja.

Prema pisanju američkog magazina Foreign Policy, ukrajinske oružane snage sve intenzivnije prelaze na borbu u kojoj ključnu ulogu preuzimaju bespilotne platforme, dok se klasična pešadija povlači u drugi plan. Razlog nije tehnološki entuzijazam, već brutalna realnost fronta, kombinacija ogromnog broja ruskih dronova i ozbiljnog nedostatka ljudstva.

U takvim uslovima, Kijev je primoran da traži rešenja koja do pre samo godinu dana nisu bila ni razmatrana kao glavna strategija.

Suština promene je jednostavna. Ako vojnika nema dovoljno, a dronovi više ne mogu sami da obezbede proboj, sledeći korak je prebacivanje borbe na kopno uz pomoć robota. Tako su bespilotni kopneni sistemi, do juče pomoćna sredstva za logistiku, danas sve češće direktno uključeni u borbene operacije.

Foreign Policy navodi da je ova ideja nastala gotovo spontano. Masovna upotreba ruskih dronova primorala je ukrajinsku stranu da prebaci logistiku, snabdevanje i čak evakuaciju ranjenika na autonomne platforme. Ali kako se njihova upotreba širila, postalo je jasno da ti sistemi mogu da rade i mnogo više od toga.

Upravo iz tog procesa nastala je nova faza, roboti koji ne samo da dopremaju opremu, već učestvuju u napadima na neprijateljske položaje.

U tom kontekstu, nedavna tvrdnja Volodimira Zelenskog, da je jedan ruski položaj zauzet isključivo uz pomoć bespilotnih kopnenih sistema, uklapa se u širu sliku. To više nije eksperiment, već pravac u kojem se rat razvija.

Tehnički gledano, ovi sistemi imaju nekoliko ključnih prednosti. Pre svega, uklanjaju direktan rizik po ljudstvo. Operateri mogu da upravljaju njima sa velike distance, često koristeći satelitske terminale poput Starlinka, što im omogućava da ostanu van dometa većine pretnji na frontu.

Takvi roboti mogu da prevoze zalihe, izvlače ranjene, ali i da budu naoružani i korišćeni u napadima. U teoriji, to znači da se određeni zadaci mogu obavljati bez izlaganja vojnika direktnoj vatri.

Ograničenja robota

Međutim, ova tranzicija ima i ozbiljna ograničenja.

Pre svega, cena. Napredni kopneni roboti su znatno skuplji od standardnih FPV dronova koji dominiraju bojištem. Drugo, njihova efikasnost zavisi od stalnog tehnološkog prilagođavanja, jer se sistemi elektronskog ratovanja neprestano menjaju sa obe strane.

Svaka nova verzija robota brzo postaje meta za unapređene sisteme ometanja.

Treći problem je ljudski faktor, paradoksalno, iako roboti smanjuju potrebu za pešadijom, povećavaju potrebu za obučenim operaterima. Prema dostupnim podacima, najmanje 12 ukrajinskih brigada već aktivno regrutuje operatere kopnenih bespilotnih sistema.

Proces obuke nije kratak. Potrebno je između četiri i šest meseci da operator postane dovoljno iskusan za realne borbene zadatke. Same misije su iscrpljujuće, operateri provode i do 12 sati kontrolišući spore i tehnički zahtevne platforme.

Sve to ukazuje na jednu dublju promenu. Rat u Ukrajini sve manje liči na klasičan sukob u kojem pešadija zauzima teren, a sve više na tehnološko nadmetanje u kojem odlučuju brzina prilagođavanja i količina dostupnih sistema.

Ipak, i pored sve veće uloge robota, jedno ostaje jasno. Ovi sistemi još uvek nisu zamena za vojsku, već pokušaj da se popune praznine koje su nastale na frontu.

Roboti ne menjaju prirodu rata zato što su superiorni, već zato što su postali neophodni.