Državni spiritizam nije ništa novo. Postojao je još i u korenima antičke civilizacije. Radi uspeha u nekom naumu, iz praznoverja, prinošene su žrtve kako bi se bogovi umilostivili. Ako je to u osvit civilizacije i bilo razumljivo, šta onda reći za XX vek? Rimski carevi žrtvovali su životinje, a često i robove. Nacisti su rešili da žrtvuju ostatak čovečanstva! Danas neverovatno zvuči činjenica da su u toj zemlji, izvorištu naučnih i tehničkih dostignuća, pojave kao što su ezoterija, okultizam i spiritizam (u svojoj biti sociološka patologija), bili podignuti na nivo ideologije.
Nemci su sve radili smrtno ozbiljno. Čak su ovakve, u svojoj biti šarlatanske organizacije, stvarali i osmišljali u skladu s proklamovanom željom za hiljadugodišnjom vladavinom. Među brojnim potrošačima nemačkog budžeta, istinskim prodavcima magle, vodeću ulogu imalo je po zlu poznato društvo Anenerbe (nasleđe predaka). Ono je imalo pun naziv ”Nemačko društvo za izučavanje drevne nemačke istorije i nasleđa predaka” (Forschungsgemeinschaft Deutsches Ahnenerbe). Postojalo je od 1935. do 1945. godine i bavilo se izučavanjem tradicije, istorije i nasleđa nordijske rase s ciljem okultno-ideološke podrške državnom aparatu nacističke Nemačke.
Neko je morao početi
Mistik i etnolog holandsko-nemačkog porekla Herman Virt (Herman Wirth Roeper Bosch) objavio je 1928. godine knjigu ”Poreklo čovečanstva: studije iz istorije religije, simbolizma i pisma atlantsko-nordijske rase” (Der Aufgang der Menschheit: Untersuchungen zur Geschichte der Religion, Symbolik und Schrift der atlantisch-nordischen Rasse).
U njoj je izneo tvrdnje da se u počecima čovečanstva nalaze dve protorase: nordijska, koja je duhovna rasa sa severa, i pridošlice s južnog kontinenta Gondvana (superkontinentalna ploča koja je obuhvatala Afriku, Južnu Ameriku, Antarktik, Austaliju, Novi Zeland, Arabiju, Madagaskar i Hindustan). Za te pridošlice tvrdio je da su posednute rudimentalnim instiktima kao rasa juga. Temelje svoje rasne teorije on je ”potkrepio” tvrdnjom da su životinje poseban oblik postojanja koji je fundamentalno drugačiji od ljudi.
To mu je bilo dovoljno da suprotstavi visokoduhovne ljude ljudima-zverima koji nisu samo ne-ljudi (kao obične zveri), već i anti-ljudi. Prvi rukovodilac buduće organizacije Anenerbe otvorio je Pandorinu kutiju teorija svih vrsta koje su vodile samo u jednom smeru – jasnom razdvajanju nadljudi (Übermensch) od ostalog sveta koji je on zasebno stepenovao i razvrstao. Tako je jednim udarcem uspeo i da vulgarizuje Ničeove teorije, no u okruženju u kome je on delovao sve je bilo dozvoljeno.
Osnivanje i aktivnosti
Koreni se lako mogu prepoznati u aktivnostima društva Tule o kome smo pisali, ali i u hipotezama i idejama brojnih mistika i okultista koji su brzo u Virtovim tezama lako našli pokriće za svoje prilično komotne teorije. U njima je sve bilo dozvoljeno; posebno su se u tome istakli Fridrih Hišler (mentor budućeg generalnog sekretara Anenerbea Volframa Siversa), ali i Aleksandar Nikuradze (Никурадзе, Александр Ильич, Gruzin, s pseudonimom Aleksandr Zanders), ideolog društva ”Prometej” osnovanog u Poljskoj od strane vlasti 1925. godine. Uz snobovske ideje Hjustona Čemberlena (Houston Stewart Chamberlain, britanski arijevac i rasista) koji je podržavao teoriju životnog prostora, počela je da se stvara neobična klima.
Ovi pokvarenjaci nisu bili glupi kao što bi se pomislilo čitajući njihove postulate; znali su da su u manjini, pa su teoriju germanske rase tako uobličili i stepenovali da su mogli opravdano tražiti saveznike i među ne-arijevcima u Evropi, na Bliskom istoku, Indiji pa i u Sovjetskom Savezu.
Nikuradze je posebno bio posvećen istočnom pitanju smatrajući da je rat sa Sovjetima nužan za rešenje ”ruskog pitanja”. Strategiju je zasnivao na korišćenju resursa rusofoba Istočne Evrope. Time je stvorio i praktične osnove za formiranje težišta Sila osovine u centralnoj Evropi. I zaista – kada je armada krenula na Sovjetski Savez u njoj je bio neverovatan konglomerat rusofoba. Hitler je tom prilikom mogao da citira Njutna (ako sam video dalje, to je stoga što sam stajao na ramenima bogova). U ovom tekstu razotkrivamo i početke, genezu geostrateških ciljeva koje je on artikulisao u svojoj eklektičkoj knjizi ”Moja borba”.
Uzlet
Konkretizacija ovih razuđenih teorija morala je da usledi, inače bi one ostale samo skup različitih viđenja istih težnji. Upravo su one 1935. godine u Minhenu predstavljene na istorijskoj izložbi ”Nasleđe nemačkih predaka”. Nju je organizovao preduzimljivi Virt koji je sebi pripisao hiperborejsku koncepciju sveta (Hiberboreja – severna zemlja, mitsko mesto porekla bele, nordijske arijevske rase). Ona nije imala ni zrno utemeljenja u nauci, već isključivo u antičkim mitovima i nemačkim epovima, a oni su interperetirani onako kako je kome odgovaralo. Virt je inače stekao profesorsko zvanje baveći se holandskom poezijom, a rad pod nazivom ”Degradacija holandskih narodnih pesama” iskoristio je da plasira svoju protomitologiju.
Ideja je smesta našla svoju metu. Koncepcija anti-ljudi s anti-jezikom i anti-mislima privukla je Hajnriha Himlera koji je posetio izložbu. Te godine Himler je postao predsednik i opunomoćenik ”Nasleđa predaka”. Njemu su se pridružili i drugi rasisti pa je tako početak rada brzo povezan s nacističkim liderima u usponu. Ostalo je ”samo” da nekako privuku Hitlera. O njemu postoji mnogo predrasuda i stereotipa, ali ovi maheri su znali s čim treba da se izbore ako su mislili da lagodno provode svoja istraživanja i promovišu teorije. Hitler je bio samouk i dozvoljavao je sebi da uđe u rasprave samo o temama koje je poznavao. Pri tom veoma pronicljiv, izuzetno vešt manipulator, nepogrešivo je umeo da proceni odakle mu preti opasnost i da je nemilosrdno otkloni.
Sve u svemu – podlac, zao, prirodno bistar i zlopamtilo; s njim nije bilo lako jer je na velikom mitingu NSDAP u septembru 1936. godine vrlo oštro kritikovao prvog rukovodioca Anenerbea, Hermana Virta. Poruka je bila više nego jasna: ”Mi nemamo ništa zajedničko s ljudima koji nacionalizam posmatraju kao skup legendi i mitova, pa kao rezultat toga previše lako zamenjuju svoje stavove nejasnim frazama nordijskog sadržaja. Oni trenutno obavljaju istražianja zasnovana na mitskoj kulturi Atlantide”.
Hitler je bio jasan: samo oni koji konkretizuju svoje teorije i usmere ih ka opštim geostrateškim ciljevima Nemačke mogu biti dobrodošli u njegov svet. Drugi pokvarenjak, Himler, imao je pak želju da Nemačku oslobodi od katolicizma. Da bi postigao svoj cilj uložio je mnogo napora da održi i razvije bliske prijateljske odnose s Karlom Marijom Viligutom.
Ovaj tipus, bivši potpukovnik austrijske carske armije, nekadašnji pacijent psihijatrijske utanove, tvrdio je da je potomak germanskog božanstva Tora i da je ovladao tajnim znanjima germanskih plemena. Zapamtite ovo ime. Ovaj ezoterik, okultist i ariosof smatra se duhovnim mentorom Himlera pa je stekao zluradi nadimak Himlerov Raspućin. Na osnovu toga stekao je čin Brigadefirera SS (general-major) i imao je suštinski uticaj na razvoj nacističkog okultizma, aktivno učestvujući u scenarističkoj razradi esesovskih rituala i simbolike.
Kako bi ostavio utisak da ove teorije nisu samo prazne priče on je u sklopu programa instituta ”Anenerbe” počeo iskopavanja na brdu Murg u Crnoj šumi blizu Baden-Badena (jugozapadna Nemačka). Smatralo se da će tamo naći ostatke drevnog naselja irminista (mešavina raznih teorija pod jednim imenom – Ariosophie). U isto vreme istraživao je drevne okultne stene Eksternštajna (severna Rajna – Vestfalija) neke vrste nemačkog stounhendža.
Uporni Himler uspeo je da aktivnost ovog ”instituta” učini prihvatljivim Hitleru tako što je 1937. godine Anenerbe proglasio zvaničnim ogrankom SS. Tada ga je preimenovao u Zajednicu za istraživanje i podučavanje o nasleđu predaka ( Institute der Forschungsgemeinschaft Deutsches Ahnenerbe, engl. Research and Teaching Community in Ancestral Heritage). Anenerbe je najpre bilo u sastavu Glavne uprave rase i naseljavanja (SS-Rasse-und Siedlungshauptamt, skr. RuSHA).
Iste godine rešio Virta se koji je bio predsednik organizacije i preveo Anenerbe pod Inspekciju koncentracionih logora. Himler je znao kako iskoristiti priliku da potčini tu organizaciju strukturama SS i poveća svoj uticaj. Najpre je za rukovodioca medicinskog programa postavio Augusta Hirta, a za predsednika Valtera Vista (Walther Wüst – poznavalac Istočnog pitanja i Indijanolog). Posle samo dve godine (1939) izvršio je rokadu tako što je sebe postavio za predsednika, a Vista za načelnika.
Konačno, prvog januara 1939. godine Anenerbe je dobilo status samostalne organizacije čime je omogućeno i bolje finansranje. Štab je bio smešten u rezidencijalnom delu berlinskog rejona Dalem pod nazivom Vila Vurmbah (Villa Wurmbach). U toj zgradi se od 2004. godine nalazi rezidencija predsednika Nemačke. Posle tri godine, prvog januara 1942. godine Anenrbe je prešlo u sastav ličnog štaba rajshfirera SS (Persönlicher Stab des Reichsführer-SS) i od tada se svi njegovi napori usmeravaju u ratne svrhe. Mnogi projekti su zamrznuti, ali je formiran Institut ratnih istraživanja koji je predvodio pomenuti Zivers (Wolfram Heinrich Friedrich Sievers). Zivers je svoju naučnu karijeru završio pod uticajem gravitacije pošto je obešen na osnovu presude donete na Nirnberškom procesu.
Struktura
Tri glavna čoveka bila su predsednik (Himler), direktor – načelnik naučnog programa (Vist) i administrativni upravnik (Zivers). Anenerbe se razvilo u vrlo moćnu, složenu i brojnu organizaciju, pravo preduzeće s nizom katedri. Počelo se od 13 odeljenja i stiglo do 50. Svi su se trudili da opravdaju dragocena sredstava koja su u njih ulagana. Organizovano je i mnogo ekspedicija van Nemačke (Skandinavija, Karelija, Bliski istok, Tibet, Island, Bolivija, Kanarska ostrva, Paragvaj).
Arheološka iskopavanja obavljana su i na ostrvima Lamanša, u Rumuniji, Bugarskoj, Hrvatskoj, Poljskoj, Grčkoj i drugim zemljama. Neke od njih poslužile su maštovitim holivudskim scenaristima koji nisu morali mnogo da razmišljaju o glavnim junacima i njihovim motivima, pa je tako nastao i junak Indijana Džons.
Institut naučnih istraživanja u vojne svrhe
Ovaj institut najviše se nametnuo jer je trebalo istraživanja pretočiti u nešto konkrektno, što bi prošlo ratnu proveru i koristilo Oružanim snagama Nemačke, pa tako opravdati i svoje postojanje. Tako su stvorena sledeća odeljenja:
- Odeljenje P (pektin). Bavilo se ispitivanjima mogućnosti brzog zgrušavanja krvi kao kliničkog tretmana brzog oporavka ranjenih.
- Odeljenje N. Ono se bavilo onkološkim istraživanjima. Profesor August Hirt uspeo da izvuče strukturu raka iz miša pri čemu je uspeo i da je uništi. On je bio prvi u istoriji nacističke Nemačke koji je zabeležio slučaj izlečenja raka; to je najpre pošlo za rukom nemačkom naučniku Brunsu još u XIX veku, ali i Amerikancu Koliju. Ovaj metod se u nacističkoj Nemačkoj potpuno izgubio progonom medicinskih naučnika iz etničkih i drugih nepodobnih grupa, pa se krenulo od nule.
- Odeljenje M. Naučnici ovog odeljenja bavili su se matematičkim problemima u cilju savladavanja rudimentalnih binarnih i kriptografskih problema. Činjenica je da je 25 asistenata profesora Karla Hajnca Bozeka, rukovodioca odeljenja, bilo dovedeno iz konclogora Oranienburg. Njima su praktične zadatke sa terena slali iz svih vidova OS, kao i iz Saveta za naučna istraživanja.
- Odeljenje R. U ovom odeljenju rukovodilac je bio doktor Sigmund Rašer (Sigmund Rascher) čovek koji ostao u senci Mengelea, a bio je mnogo suroviji u svojim vivo eksperimentima na ljudima. U logor je poslao čak i rođenog oca, ali je u logoru i završio. Dan pred oslobođenje Dahaua njegovi partijski drugovi ubili su ga metkom u potiljak.
Ni tu nije kraj ovoj nacističkoj kvazinaučnoj hidri! Anenerbe je imalo i nacionalna odeljenja u Danskoj, Holandiji, Norveškoj, Flandriji, Švajcarskoj, Francuskoj i Švedskoj. Centralna biblioteka nalazila se u zamku Oberajhlberg u blizini Ulma. Društvo se najpre finansiralo kroz Ministarstvo poljoprivrede.
Međutim, prelaskom pod okrilje SS novac je počeo da stiže sledećim kanalima: od Nemačkog društva za naučna istraživanja, članarine, budžetskih sredstava vlade i privatnika. Sredstava iz budžeta SS i od strane Oružanih sila dobijana su samo za istraživanja u oblasti vojnih potreba. Od 1935. godine Himler je oko sebe okupio ”krug prijatelja rajhsfirera SS”. Pomoću njih Himlerovo mezimče dobijalo je značajne donacije i privilegije, između ostalih i od giganata kao što su BMW i Mercedes Benz.
Anenerbe, nauka i ideologija
U zamku Vevelsburg Himler je pokušao da napravi centar nemačke nacional-socijalističke nove religije. Plan potpunog arijevskog ovladavanja nemačkim prostorom propao je zvog ratnih zbivanja, ali Himler nije odustajao. On je u blizini svog ratnog štaba u blizini Kijeva formirao malu istraživačku koloniju koja ga je verno pratila. Desetog oktobra 1942. godine esesovci su pod njegovom direktnom kontrolom u stočnim vagonima deportovali 10.623 Ukrajinca da bi njihovo mesto zauzeli folksdojčeri iz severne Ukrajine.
Kako su se ”istraživači” snalazili u ratnim zbivanjima?
Odlično, s nemačkog stanovišta. Oni su išli neposredno iza nastupajućih jedinica i sistematski pljačkali evropske muzeje i biblioteke. Najpre su uzimali predmete vezane za starogermansku istoriju. Hitler je pomno pratio njihov rad i promptno reagovao kada bi video da od toga ima koristi; stoga je 17. jula 1940. godine na osnovu naređenja OKW formiran Ajnzacštab pod rukovodstvom Alfreda Rozenberga koji je imao svoje ispostave u svim većim gradoima Evrope.
I pljačke su sprovođene, kako smo nekom prilikom pisali, sistematski. Od istraživača koji su radili u Anenebeu, pored medicinskih istraživanja, u istoriju je ušao i jedan njihov konkretan izum – projekt oružja odmazde – Fau 2. To je bilo prvo oružje u istoriji od koga nije bilo odbrane. Na kraju svoje aktivnosti Anenerbe se pretvorilo u ogromnu birokratsku mašinu koja se bavila svim mogućim oblastima koje su bile od interesa za Nemačku dok ih u toj lukrativnoj aktivnosti nisu konačno sprečili saveznici.
