Američko ratno vazduhoplovstvo napravilo je još jedan konkretan korak ka uvođenju borbenih dronova koji neće zavisiti od stalnog „ručnog“ upravljanja sa zemlje. U bazi Edvards sprovedena je vežba u kojoj je poluautonomni borbeni dron YFQ-44A, koji razvija Anduril Industries, prolazio kroz poletanje, let i sletanje uz minimalnu ljudsku intervenciju, dok su operateri iz eksperimentalne jedinice vodili ceo ciklus misije.
Vazduhoplovstvo SAD je taj događaj predstavilo kao važan pomak u programu Collaborative Combat Aircraft, odnosno CCA, koji treba da stvori novu klasu bespilotnih letelica za rad uz lovce sa posadom.
Poenta ove vežbe nije bila da se pokaže još jedan prototip na pisti, već da se proveri koliko brzo operativne posade mogu da preuzmu posao koji je ranije bio mnogo više vezan za inženjere, probne pilote i velike testne timove. Prema zvaničnom saopštenju Ratnog vazduhoplovstva SAD, ljudi iz jedinica za eksperimentalne operacije, EOU, sproveli su kompletan tok rada, od pripreme, lansiranja i prihvata letelice, do zadavanja zadataka u letu i analize podataka posle misije.
YFQ-44A je u toj vežbi korišćen kao praktična platforma za novu logiku rada. Posade su, prema navodima USAF-a i Andurila, koristile robusni laptop za ubacivanje planova misije, pokretanje autonomnih sekvenci taksiranja i poletanja, kao i za izmene zadataka tokom leta. Nije reč o klasičnom modelu gde neko sa komandne stanice neprekidno „upravlja“ letelicom palicom i gasom.
Upravo je to Anduril ranije i naglasio kada je njegov potpredsednik za inženjering Jason Levin rekao da „nema operatera sa palicom i gasom koji leti avionom iza scene“. Ta formulacija je važna jer pokazuje koliko kompanija i naručilac insistiraju na razlici između starijih dronova i novih CCA platformi.
To ne znači da je YFQ-44A potpuno „slobodan“ sistem koji sam vodi rat. Reč je o poluautonomnoj platformi koja izvršava unapred zadate i tokom leta dopunjavane naloge, uz ljudski nadzor i komandovanje. Ključna razlika je u tome što čovek više ne mora da upravlja svakim pokretom letelice u realnom vremenu.
Za američko ratno vazduhoplovstvo u pitanju je ogromna promena, jer otvara put ka većem broju bespilotnih platformi koje mogu da rade u istom borbenom prostoru sa F-22, F-35 i budućim avionima sledeće generacije poput F-47, a da ne traže veliki broj dodatnih ljudi za daljinsko pilotiranje.
Vežba u Edvardsu istovremeno je bila i test novog modela nabavke. Američko ratno vazduhoplovstvo već neko vreme pokušava da pobegne od sporih, glomaznih programa koji gutaju godine i novac pre nego što išta stigne u jedinice.
U saopštenju koje prati vežbu, potpukovnik Metju Jensen rekao je da su događaj od početka do kraja vodili pripadnici EOU, i da je svaki izlazak obavljen sa ratnim borcem, a ne inženjerom ili probnim pilotom koji „samo proverava gume i kontroliše prototip“.
Pukovnik Timoti Helfrič bio je još direktniji kada je rekao da je „rešenje od 85 odsto u rukama ratnog borca danas beskonačno bolje od rešenja od 100 odsto koje nikada ne stigne“. То није samo stil saopštenja, već prilično precizan opis načina na koji Pentagon želi da gura CCA.
Anduril je jedan od dva glavna kandidata u prvoj fazi programa. Drugi je General Atomics. Ratno vazduhoplovstvo izabralo je obe firme u aprilu 2024. za rani razvoj CCA platformi. Anduril je zatim u novembru 2025. objavio da je YFQ-44A već ušao u letna testiranja i naglasio da je od čistog papira do prvog leta stigao za 556 dana.
U martu 2026. kompanija je saopštila i planove za proizvodnju. General Atomics je svoj kandidat ranije gurao kroz zemaljska ispitivanja, pa je jasno da sada traje pravo industrijsko nadmetanje, i po tehnologiji i po brzini.
Ono što još nije jasno jeste koliki će na kraju biti konkretan broj naručenih letelica i da li će Ratno vazduhoplovstvo zadržati više dobavljača ili će kasnije preseći na jednog. Vazduhoplovstvo jeste ranije nagovestilo da želi najmanje 1.000 takvih platformi, što bi predstavljalo ogromno proširenje borbenih kapaciteta bez povećanja broja pilota, ali do sada nije potvrđeno koliko će jedinica stvarno biti kupljeno u prvoj većoj seriji.
U ovoj fazi važnije je to što YFQ-44A više nije samo koncept ili crtež, već letelica koju operateri već okreću između misija, pune, proveravaju i vraćaju u vazduh sa daleko manjim logističkim otiskom nego kod starijih modela bespilotnih sistema.
