Američko ratno vazduhoplovstvo prvi put je sprovelo vatreno ispitivanje bespilotnog lovca FQ-44, čime je Andurilova letelica prešla granicu između demonstratora autonomnog leta i stvarne raketne platforme. Dron je iznad poligona u pustinji Mohave lansirao raketu vazduh-vazduh srednjeg dometa AIM-120 AMRAAM prema virtuelnoj, digitalno simuliranoj meti.
Nije gađan pravi avion niti je objavljena procena fizičkog uništenja cilja, ali je provereno ono što je za Pentagon u ovoj fazi važnije: može li autonomna letelica bez pilota bezbedno da primi komandu, pripremi raketu, lansira je i nastavi stabilan let. Test predstavlja sledeći logičan korak posle ranijih provera u kojima je YFQ-44A samostalno taksirao, poleteo, izvršavao plan misije i sleteo bez operatera koji ga neprekidno vodi palicom i gasom.
Dana 20. juna pisali smo da su General Atomics i Anduril dobili proizvodne ugovore za platforme FQ-42 i FQ-44 u okviru prve faze programa CCA. Prelazak sa oznaka YFQ-42A i YFQ-44A na FQ-42 i FQ-44 označio je izlazak iz čisto prototipske faze i početak priprema za serijsku proizvodnju. USAF planira više od 150 borbeno sposobnih CCA letelica do kraja decenije, dok bi FQ-44 trebalo da postane jedan od prvih stvarnih bespilotnih nosača senzora, ometača i raketa u formacijama sa F-35 i budućim F-47.
U aprilu smo pisali da YFQ-44A leti, taksira i poleće bez „ruke na palici“, dok novo ispitivanje pokazuje da USAF više ne proverava samo autonomiju leta, već sposobnost robota da učestvuje u stvarnoj vazdušnoj borbi. Program Collaborative Combat Aircraft, odnosno CCA, zamišljen je kao temelj vazdušnih formacija u kojima će jedan avion sa posadom upravljati grupom jeftinijih bespilotnih pratilaca.
Njihov posao neće biti samo izviđanje ili nošenje dodatnih senzora, već širenje radarskog pokrivanja, privlačenje vatre neprijateljske PVO i povećavanje broja raketa dostupnih komandantu formacije. Time pilot F-35 ili budućeg F-47 više ne bi ulazio u borbu samo sa naoružanjem koje njegov avion fizički nosi, već bi raspolagao i raketama na nekoliko bespilotnih platformi ispred ili pored sebe.
YFQ-44A razvijen je iz ranijeg Andurilovog koncepta Fury. Reč je o jednomotornoj letelici dugoj 6,1 metar, sa rasponom krila od 5,2 metra i maksimalnom poletnom masom od 2.268 kilograma. Tokom dosadašnjih proba dostigao je brzinu od približno 0,95 Maha, što ga odvaja od sporijih izviđačkih i jurišnih dronova. Takva brzina omogućava mu da prati taktičke lovce, brzo menja položaj i učestvuje u borbenim formacijama bez stalnog usporavanja aviona sa posadom.
Od samostalnog poletanja do lansiranja AMRAAM-a
Prethodne probe bile su usmerene na autonomno upravljanje letelicom i rad operativnih posada. Pripadnici eksperimentalnih jedinica USAF-a koristili su robusni laptop za unošenje plana misije, pokretanje automatskog taksiranja i poletanja, izmene zadataka u vazduhu i naređenje za povratak.
Anduril je tada posebno naglašavao da iza sistema ne sedi skriveni pilot koji ručno leti dronom. Operater određuje cilj i granice zadatka, dok softver upravlja motorom, navigacijom, visinom, brzinom i putanjom. Prvi let YFQ-44A objavljen je u novembru 2025. Od početnog projekta do prvog leta prošlo je samo 556 dana, što je izuzetno kratak rok za novu borbenu letelicu.
Novo ispitivanje u Mohaveu bilo je mnogo zahtevnije jer lansiranje rakete menja masu, aerodinamiku i ravnotežu letelice u deliću sekunde. Bordni računar morao je da uskladi rad sistema upravljanja sa odvajanjem rakete, njenim motorom i razmenom podataka između drona i AIM-120.
Ključni deo probe odnosio se na vezu između čoveka i mašine. Ljudski operater, sa komandnog mesta ili potencijalno iz kokpita vodećeg lovca, zadaje parametre i potvrđuje upotrebu oružja, dok YFQ-44A fizički izvršava lansiranje.
Specijalisti su pratili stabilnost komunikacionih kanala, vreme prenosa komande i kontinuitet razmene podataka sa raketom u manevru. U stvarnoj borbi kašnjenje, prekid veze ili pogrešno prosleđen podatak mogu da pretvore skupu raketu u beskoristan projektil ili da ugroze sopstveni avion.
USAF nije saopštio koja je verzija AIM-120 korišćena. Nisu objavljeni ni domet lansiranja, visina, profil leta rakete, način simulacije cilja niti kriterijumi prema kojima je test proglašen uspešnim. Činjenica da je meta bila digitalna takođe ograničava značaj probe. YFQ-44A nije morao samostalno da pronađe, klasifikuje i obori pravi cilj koji manevriše, ometa radare i pokušava da prekine vezu sa napadačem.
Test ipak potvrđuje da su konstrukcija, softver i sistemi za upravljanje naoružanjem dovoljno sazreli za prelazak na složenije scenarije. Sledeći koraci verovatno će obuhvatiti stvarne vazdušne mete, umrežavanje sa lovcima i dejstvo u uslovima snažnog elektronskog ometanja.
Dva mozga za isti dron i rat protiv monopola velikih proizvođača
Jedna od najvažnijih osobina YFQ-44A nije vidljiva na njegovom trupu. Letelica koristi otvorenu sistemsku arhitekturu koja bi trebalo da spreči da Pentagon postane trajno zavisan od jednog proizvođača softvera, senzora ili naoružanja.
Autonomni borbeni softver razvija sam Anduril, ali je za istu platformu predviđena i nezavisna verzija kompanije Shield AI. USAF tako može da poredi dva različita sistema i, bar u teoriji, zameni dobavljača bez razvoja potpuno novog aviona. Zajedničke digitalne magistrale povezuju pogon, navigaciju, senzore, radar i sistem naoružanja. Novi radar, komunikacioni uređaj ili raketa mogli bi da budu dodati bez potpunog prepravljanja trupa i osnovnog softvera.
Anduril se oslanja i na komercijalno dostupne komponente, umesto na višegodišnji razvoj svakog dela prema najskupljim vojnim standardima. Kompanija tvrdi da upravo zbog toga FQ-44 može da bude razvijen i proizveden brže od tradicionalnih borbenih aviona, kojima je često potrebna čitava decenija da pređu put od crteža do jedinice.
Takav pristup nosi i rizike. Komercijalne komponente moraju da izdrže vibracije, visoke temperature, elektromagnetno ometanje i opterećenja koja nisu prisutna u civilnim sistemima. Niža cena nema mnogo vrednosti ukoliko letelica izgubi funkcije čim uđe u ozbiljno branjen vazdušni prostor.
Konture trupa oblikovane su radi smanjenja radarskog odraza, ali FQ-44 nije predstavljen kao potpuno stelt letelica. Njegova zaštita trebalo bi da se zasniva na kombinaciji manjeg radarskog odraza, brzine, elektronske podrške i spremnosti da bude izložen riziku koji bi za avion sa pilotom bio neprihvatljiv.
Pentagon upravo tu vidi najveću vrednost CCA platformi. Bespilotni lovac može da leti ispred F-35, aktivira sopstveni radar, izazove protivničku PVO da otkrije položaj ili lansira rakete pre nego što glavni avion uđe u zonu dejstva.
Može da nosi dodatne AIM-120, senzore, opremu za elektronsko ratovanje ili izviđačke uređaje. Gubitak takve letelice i dalje bi bio skup, ali ne bi značio gubitak pilota i politički udar koji prati zarobljavanje ili pogibiju člana posade.
YFQ-44A u prvoj fazi CCA programa vodi direktnu industrijsku borbu sa General Atomicsovim YFQ-42A. Širi američki razvoj autonomnih pratilaca uključuje i Boeingove koncepte, ali USAF trenutno najviše pažnje posvećuje platformama Andurila i General Atomicsa.
YFQ-44A ima manju nosivost i domet od teških jurišnih dronova, ali ih nadmašuje brzinom i mogućnošću rada uz lovce. Njegova uloga nije da satima kruži iznad jedne oblasti poput MQ-9, već da uđe u brzu vazdušnu operaciju, prenese podatke, lansira rakete i povuče se ili nastavi zadatak bez neposrednog upravljanja čoveka.
Američko ratno vazduhoplovstvo ranije je nagovestilo nabavku najmanje 1.000 CCA letelica, mada konačan broj i raspodela između proizvođača još nisu poznati. Anduril planira da YFQ-44A proizvodi u pogonu Arsenal-1 u Kolumbusu, u Ohaju, projektovanom za serijsku izradu velikog broja autonomnih sistema.
Najveća prepreka više nije samo konstrukcija aviona. Borbena vrednost YFQ-44A zavisiće od toga koliko dugo može da održava vezu u prostoru zasićenom ruskim ili kineskim sistemima elektronskog ratovanja.
Privremeni gubitak komunikacije primorao bi bordne algoritme da nastave zadatak prema unapred određenim pravilima, koristeći inercijalnu navigaciju i poslednje poznate podatke. Sistem bi morao sam da odluči da li nastavlja let, menja putanju, prekida napad ili se vraća u bazu.
Pravne i političke granice ostaju strože kada je reč o upotrebi oružja. Prema sadašnjem konceptu, odluku o lansiranju i dalje potvrđuje čovek, dok autonomija izvršava komandu i upravlja letelicom.
Prvo lansiranje AMRAAM-a još nije dokaz da je USAF dobio robotskog lovca sposobnog da samostalno vodi vazdušnu bitku. Dokazuje nešto konkretnije: YFQ-44A je za manje od dve godine prešao put od digitalnog projekta, preko prvog leta i autonomnog poletanja, do platforme koja fizički odvaja raketu vazduh-vazduh pri brzini bliskoj zvučnoj.
New test footage: first missile shot from YFQ-44A.
— Anduril Industries (@anduriltech) July 15, 2026
YFQ-44A executed an end-to-end, beyond-line-of-sight strike against a simulated target.
The test, executed out of @EdwardsAFB, represents an important step in turning CCA into an operational capability. pic.twitter.com/70cRIs6uXJ
