Stalno treba podsećati na ove zlikovce jer je ljudska vrsta sklona zaboravljanju i ublažavanju. Gde se nalaze koreni zla nacističke Nemačke? Jedan od stubova, kamena temeljaca izopačenosti i surovosti nacističkog režima nalazi se i u okultnim verovanjima. To nisu mogli da smisle bravari, stolari, zemljoradnici, invalidi-povratnici s fronta, čestit i pošten svet zauzet svojim opstankom i borbom za porodicu. Nisu oni imali ni vremena ni motiva da se time bave.
Ono što je normalnim ljudima strano, primitivno, pa i bolesno, nacističkim ideolozima bilo je jedan od duhovnih, ideoloških i političkih oslonaca. Svoju državu gradili su na mržnji, predrasudama, začudnim tumačenjima i, sasvim sigurno, patološkom neznanju i podmukolosti. Nije ni čudo da su tako i prošli. U hijerarhiji ludačkih ideja i grupa jedno od ”počasnih mesta” zauzimalo je Udruženje Tule. Pokušaćemo da rasvetlimo bar deo tipično nacistički složene vertikale ove zatucanosti.
Nemačko okultno i političko društvo Tule (Thule-Gesellschaft) bilo je deo rasističkog nacionalističkog pokreta Folkiše (Völkische). Ovaj naziv zaslužuje podrobnije objašnjenje jer se u njemu nalazi suština zla koje je on generisao. Termin potiče od nemačke reči folk (volk, srodna je ranom normanskom, odnosno engleskom Folk). Ona označava etničku grupu (narod). Međutim, u ovom slučaju reč je o pridevskoj imenici koja podrazumeva ”to nešto što pokreće narod”, ali ima i značenje nacije, plemena i – rase. Za taj termin (kovanicu) nema ekvivalenta u drugim jezicima, ali je izvesno da je to obeležje etno-nacionalizma, odnosno etno-rasizma.
Tule je osnovano u Minhenu već 1918. godine, na talasu ogorčenja zbog poraza i raspada imperije. Puno ime je glasilo: Grupa za proučavanje germanske antike (Studiengruppe für germanisches Altertum). Ona je sebi dala ime po mitskoj severnoj zemlji koja se spominje u starogrčkim legendama. Njeni članovi mnogo su doprineli osnivanju Nemačke radničke partije, kasnije po zlu poznate NSDAP (nacional-socijalistička nemačka radnička partija, Nationalsozialistische Deutsche Arbeiterparte).
Šta se nalazilo u osnovi njene ideologije?
Pored drugih učenja zasnovanih na tradicijama i mitovima, presudna je bila teosofija Helene Blavatskaje (Блаватская, Елена Петровна). I ova slikovita gospođa, jedan od nusproizvoda nacionalnih previranja tokom industrijske revolucije, zaslužuje nekoliko reči. Rođena je 1831. u Ruskoj imperiji, a umrla 1891. u Londonu. Bila je religiozni filosof teosovskog (panteističkog) usmerenja. Imenica panteizam potiče od grčkih reči πᾶν (pan) – sve i θεός (theos) – bog, božanstvo.
To je koncept koji boga poistovećuje s univerzumom, te panteisti ne veruju u ličnu, antropomorfnu pojavu boga ili boga tvorca. Ta filosofija omogućila joj je da se bavi pisanjem, žurnalistikom, okultizmom i spiritualizmom, pa je zahvaljujući ljudskoj lakovernosti proputovala ceo svet. Nemcima je njenu doktrinu prbližio baron Rudolf fon Zebotendorf (Rudolf von Sebottendorf, pravo ime Adam Alfred Rudolf Glauer), osnivač Društva Tule. On je Jevreje već 1920. godine nazvao kosmičkim neprijateljima i kao krajnji cilj video eliminaciju, odnosno pročišćenje društva od njih.
Njen učenik, Ditrih Ekart, hvalio se da je upravo on indoktrinirao Hitlera upućujući ga u finese Tajne doktrine.
”Naučne” preokupacije
Glavni predmet istraživanja bilo je poreklo ”arijevske rase”. Zamišljena zemlja u koju su Nemci želeli da veruju, Tule (st. gr. Θούλη), prema tumačenju starogrčkih i rimskih kartografa nalazila se na krajnjem severu. To je sada svakako rastegljiv pojam jer je Rimsko carstvo smatralo da civilizovan svet postoji samo u granicama imperije (Romanitias). Van granica, odnosno limesa, postojale su teritorije koje su oni zvali Barbaricum. Prema tumačenju poznatog pesnika Vergilija u ”Enejidi” (Aeneis), to je Ultima Tule (najdalja Tule). To bi trebalo da bude, prema prihvaćenom mišljenju nacista, teritorija današnje Skandinavije.
Nacistikim misticima bilo je to dovoljno za tvrdnju da je reč o glavnom gradu Hiperboreje (Hyperboreioi, iznad severnog vetra), koja se nalazila između Grenlanda i Islanda. Društvo je bilo ubeđenja da su Arijevci superiorna klasa koja je u praistorijsko doba živela na legendarnom kontinentu Atlantida. Shodno tome, po njihovoj logici, stanovnici Tule bili su potomci upravo tih ljudi. Iz toga je proisticalo i ”saznanje” da su oni vladali tajnim znanjima sticanim kroz magijske rituale. Od toga do verovanja u nepobedivost, nacistima je bio potreban mali korak. Njega je načinio Hitler.
Ova legenda o misterioznom ostrvu imala je dvostruku ulogu za članove društva. Ne samo da su verovali da postoje bića koja čuvaju mudrost mitske civilizacije, već da su upravo oni, Nemci, naslednici Arijevaca, što ih čini rasom gospodara. Često spominjan etnonim Arijevci (narod indoiranskog prostora) od strane nacista je zloupotrebljen i uprljan, pa su teoretičari dugo morali da se bore s predrasudom da su Arijevci ustvari Nemci, što je bilo potpun naučni, pa i mitološki nonsens. Spojiti krajnji sever s toplim pojasom Srednje Azije i Indijskog potkontinenta mogli su samo oni.
Ova petparačka teza brzo je našla svoje pristalice. Godine 1933. Herman Virt (Herman Wirth Roeper Bosch, arheolog, preistorik i rasist) jedan od osnivača Društva za nasleđe predaka (Ahnenerbe) organizovao je poznatu religiozno-istorijsku izložbu u Berlinu pod nazivom ”Sveti davaoci. Od Tule do Galileje i nazad iz Galileje do Tule”. Društvo je osnovano već 1935. godine i predsednik je bio Hajnrih Himler (!). Virt je tvrdio da je hrišćanstvo bilo tek slab odjek impresivne duhovne kulture Tule.
Jedan član ovog društva, Oto Ran, posetivši Island bio je razočaran jer je smatrao da je Island mesto prapostojbine. Alfred Rozenberg (Alfred Ernst Rosenberg, rođen u Ruskoj imperiji, obešen kao ratni zločinac) takođe se držao postulata da postoji veza između Atlantide i domovine predaka nordijske rase. On je to na svoj način objasnio (i ubedio druge), tvrdeći da je nekada klima na severu bila mnogo blaža.
Širenje i popularizacija
Toponim Tule počeo je da biva sve popularniji, posebno kod desnih radikala. Šta je predstavljalo inicijalnu kapislu? Kada su objavljene Sabrane sveske severnih saga 1913. godine (takođe zasnovane na antičkim pretpostavkama i izvorima) otvorena je Pandorina kutija. Spomenuti osnivač, Fon Zebotendorf, smatrao je da je to najstariji oblik ljudske civilizacije koja je ovladala astronomijom.
Zapisi nastali iz tih istraživanja pomogli su u kreiranju runā (Codex Runicus), drevnih nemačkih spisa. Tragove te civilizacije on je nalazio, odnosno pripisivao prilično komotno celom području Evroazije, pa i Palestine, sve do vremena dok tu nisu stigli Jevreji. Čak i u biblijskim spisima on je uspeo da pronađe motive i da na osnovu njih iskonstruiše priču o rasi gospodara.
Kraj Velikog rata i frustracije Nemaca bile su odlično tle da se ova priča oživi i zavrti.
Društvo Tule nije uopšte bilo zanesenjačko, niti je predstavljalo gomilu običnih, zatucanih fanatika. Oni su pomogli ratne napore protiv pokušaja levičarske revolucije u Bavarskoj u proleće 1919. godine i može smatrati se nukleusom NSDAP. Jedan od vođa Društva Tule već tada je bio i Rudolf Hes. Sve do 1925. godine, bez obzira na zainteresovanost osnivača, organizovane su samo dve sesije na temu okultizma.
Ostale su se ticale megalita (μέγας – veliki, λίθος – kamen) dovodećih u vezu sa svojim učenjima. Članovi su istraživali praotadžbinu Tevtonaca, ali i narodne mudrosti, istoriju Jevreja, sionizam, baveći se i drugim, najčešće političkim pitanjima. Posle 1925. godine aktivnost postaje beznačajna, jer se Društvo povlači i ntegriše u nastupajuće nacističke forme.
Minhenski posmatrač (Münchener Beobachter)
Fon Zebotendorf je 1918. godine kupio poznati nedeljnik Minhenski posmatrač za potrebe Društva Tule. Te novine su za istoričare kasnije postale pravi rudnik autentičnih informacija o usponu nacista. U mnogim naučnim radovima može se u bibliografiji naći taj naslov. Ubrzo su preimenovane u Folkišer Beobahter (Völkischer Beobachter) i posle razlaza Društva Tule i NSDAP postale su osnovne novine – glasnogovornik Hitlerove partije.
Do raskola je došlo u julu 1920. godine kada je Hitler (koga su još uvek politiki protivnici snobovski doživljavali kao bezopasnu demagošku karikaturu) tražio i uspeo da one prestanu s podržavanjem drugih konzervativnih stranaka. Urednik je postao Karl Harer (Karl Harrer), poznati sportski novinar i – jedan od osnivača NSDAP. Fon Zevotendorf je bio primoran da napusti uredništvo novina koje je osnovao. Njih se dočepao Hitler pošto je njegova partija, uz pozjamicu generala fon Epa (Franz Xaver Ritter von Epp), komandanta sedme pešadijske divizije Rajhsvera, uspela da ih kupi.
Uloga društva u nacističkoj Nemačkoj
Istoričari su mišljenja da su mnogi nacisti iz najvišeg vrha bili česti gosti na sastancima Društva, ali u ulozi gostiju. Među njima su bili Rudolf Hes i Hans Frank (jedan od organizatora genocida u Poljskoj). Alfred Rozenberg i Ditrih Ekart (Dietrich Eckart), novinar, dramaturg, pesnik i političar, inače najbliži saradnici Adolfa Hitlera, bili su članovi u statusu gostiju.
Šta se dogodilo posle rata
Godine 1960. preko noći bestseler je postala knjiga ”Jutro magova” (Le Matin des magiciens, engl. The Morning of the Magicians, a u Nemačkoj je izašla pod naslovom Odlazak u treći milenijum – Aufbruch ins dritte Jahrtausend). Autori su bili dva francuska novinara – Žak Berže i Luj Povel. Oni su znali da se dohvate ozbiljne teme i od nje naprave petparačko štivo, pravo bogatstvo za šarlatane i kvazi istoričare. Nije ih mnogo interesovala istina, koliko mogućnost da pokrenu talas senzacionalističkih teza i pretpostavki.
Među tim tezama nalazi se i ta da su članovi Društva Tule bili Hitler i Haushofer (Karl Haushofer). Ovo drugo ime se nepravedno zapostavlja u piramidi zla. Geograf i sociolog, naučnik i intelektualac, postavio je temelje nemačke škole geopolitike na kojima je svoj kult i dogmu izgradio i sam Hitler. Knjiga je bila gotovo idealna da se na osnovu nje rasplamsaju tvrnje o naporima nacista teosofa da proniknu u tajne Šambhale (Shambhala), mitske države na Tibetu, ali i drugim zabitima Azije. Ona je spominjana i u Mahabharati, pa je veza s arijevcima bila laka za konstrukciju.
Kada su istraživači-amateri željni senzacija posustali, 1964. godine doktrina Društva Tule ponovo se javlja u knjizi Roberta Šarua, zajedno s idejama o predstavljanju hiperborejaca s Venere (!) i njihovom sukobu sa Jevrejima. Vilhelm Landing posvetio je mitskoj istoriji nordijske pradomovine i judohrišćanskoj zaveri čitavu trilogiju u žanru fantastike osnivajući privatno novonarodno društvo ”Landing Group”. U njoj dalje razvija svoje ideje ariosofije (Ariosophie, nem. Armanenschaft). Reč je rasističkoj etnonacionalističkoj okultnoj teoriji.
Sedamdesetih i osamdesetih godina u praksi se dokazalo koliko se lako zlo može ukoreniti u ljudima i koliko ga je teško ukloniti. Društvo Tule postalo je osnova političke ideologije neonacista. Tada je usledio i novi talas uzdizanja njenih članova, tvrdeći da su oni kapitalno uticali na pronalazačke poduhvate kakvi su tajna oružja i letelice ispred svog vremena. Vrhunac tvrdnji predstavljaju teze da su oni učili Hitera javnim nastupima i prenosili mu magične tajne kako bi dosegao politički uspeh. Ako neko ima iluzija o neonacizmu širom sveta (pošavši od Ukrajine), neka, za svaki slučaj, još jednom prođe ovaj tekst. Mnogo toga će mu biti prepoznatljivo i jasnije.
