Nemačka je zemlja epohalnih naučnih otkrića i pionir automobilske industrije. Samo nabrajanje poznatih marki kod dobrog poznavaoca izaziva divljenje: Mercedes, Opel, Volkswagen, BMW, Porsche, Audi, Maybach, Magirus Deutz, MAN… Zaljubljenici u istoriju automobilizma pamte i Bising, Hanomag, DKW, NSU, Zündapp… Među utemeljivačima ove moćne industrije posebno mesto zauzima ”Horh” (Horch) kompanija koju je 1904. godine osnovao August Horh.
Nešto kasnije, 1909. godine, on osniva i ”Audi”. To ime je prevod nemačkog imena Horh (slušati), pa u ovom obliku na latinskom jeziku to i znači. Godine 1932. četiri najveće automobilske kompanije (Horh, Dampf Kraft Wagen – DKW, Vanderer i Audi) formirale su Auto Union, korporaciju koja je odigrala vodeću ulogu u obnavljanju nemačke ekonomije posle depresije. Sedište kompanije koja je promenila više statusa i smatra se naslednikom ”Horha” nalazi se u gradu Cvikau (nem. Zwickau v. luž. Šwikawa) na istoku Nemačke u oblasti Saksonija.
Podsetimo na jednu pravopisnu finesu: fabrika se zove ”Horh” (može i kurzivom Horh), dok se njen proizvod piše malim slovom – horh. Isto važi za fabriku ”Mercedes” i njene automobile mercedes, ali i druge proizvođače.
Fabrika je proizvodila luksuzna vozila prve i ekstra klase. Ipak, najpoznatiji njen automobil proslavio se kao robusno terensko vozilo u Drugom svetskom ratu. Porodica osnovnog modela horh 901 nastala je između 1935. i 1939. godine po narudžbini Vermahta. Nezavisno vešanje i pogon na sva četiri točka proslavili su ga u surovim ratnim uslovima – od sunca i peska Afrike, do polarnih predela Norveške i specifičnosti Istočnog fronta. Tako je ono postalo sinonim za srednje terensko vozilo, zajedno sa svojim američkim pandanom serije Weapons Carrier (nosač oružja), poznate američke fabrike ”Dodž”.
Vozni park Rajhsvera i Vermata najpre je popunjavan građanskim modelima koji su prolazili neznatnu adaptaciju za vojne potrebe. Prelomna je bila 1933. godina kada je sprovedena klasifikacija autotransporta i njena sistematizacija u tri razreda koja je obavljena na osnovu snage agregata, odnosno motora kako mi češće kažemo: laki (agregati do 1,5 l), srednji (agregati od 1,5 do tri litra) i teški (s agregatima od preko tri litra zapremine).
Već iduće godine doneta je važna odluka da se komercijalni modeli zamene s namenskim, za potrebe vojske konstruisanim vozilima. Preoružavanje je obavljano tokom 1935. godine kada je izvršena i glavna zamena. Dolaskom nacista na vlast ubrzavaju se državni napori u svim oblastima, pa i u ovoj. Od prvog dana oni su se spremali za rat – od pribora za jelo, do raketa.
Zato su postavljeni futuristički standardi: maksimalna prohodnost, široka unifikacija i strandardizacija delova radi olakšane radioničke obrade, kao i primena novih i najnovijih tenhologija kako bi se neprekidno obavljalo usavršavanje bez izmene osnovnih alatki i konstrukcijskih zahvata. To pravilo važi i danas, kako za vojna, tako i za građanska vozila.
Od 1937. do 1943. godine kompanija je dostavila Oružanim snagama 14.011 automobila s dva osnovna agregata. Prvi model imao je V-agregat horh snage 80 ks i zapreminom 3,5 l. Agregat je preuzet građanskog modela horh 830 što je pojednostavilo proizvodnju. Druga verzija takođe je imala V-agregat snage 90 ks i zapreminu od 3,8 l.
U tom periodu kompanija ”Vanderer”(Wanderer Werke AG Augsburg) proizvela je oko 16.000 vozila s agregatima horh V8 i s šestocilindarskim radnim agregatom firme ”Opel” (Opel Automobile GmbH, Rüsselsheim am Main, pokrajina Hesen) snage 75ks. Sam ”Opel” je od 1938. do 1943. godine proizveo po licenci ne manje od 3.860 automobila sa svojim, šestocilindarskim agregatom. Ti automobili dobili su oznaku opel Type mP1.
Kakvo je to bilo vozilo?
Prvi automobilihorh 901 proizvedeni 1937. godine lako se razlikuju po dužim blatobranima, kao i nedostaku branika i spremišta lanaca za sneg, koji su uvedeni kasnije. Jedno od poboljšanja terenske vožnje kod prvih verzija bila je upotreba dva rotirajuća rezervna točka koji su služili kao potporni, postavljeni s obe strane po sredini karoserije. Poznavaoci oklopnih sredstava pamte da je jedan od prvih sovjetskih oklopnih automobila (БРДМ-1) imao upravo takve pomoćne točkove po sredini karoserije.
Njihovo korišćenje zahtevalo je dodatnu osovinu paralelnu s ramom, što je smanjivalo unutrašnju zapreminu vozila. Vozač i suvozač su imali odvojena sedišta, a pozadi se nalazila uska klupa za dve, najviše tri osobe. Standardna verzija imala je platneni krov s mogućnošću preklapanja i podižuće prozore. Godine 1940. dodatna osovina je uklonjena, a karoserija proširena pa je time i unutrašnji prostor povećan. Našlo se mesta i za rezervni točak koji se nalazio na boku karoserije.
Ta verzija dobila je oznaku horh 901/tip 40. Prethodna, jednodelna, nadole okretna vrata prtljažnika zamenjena su dvodelnim, s bočnim šarkama. Verzija horh 901 Kfz21 bila je specijalna kabriolet verzija sa udobnijim sedištima za putnike. Napravljena je u manjoj seriji za visoke oficire. Štaviše, sa elegantnim, zaobljenim zadnjim delom i fiksiranim vetrobranskim staklom i bočnim prozorima podsećala je na neki građanski model. U nju je ugrađen i jači agregat od 90 ks.
Osnovne tehničke osobine
| Dužina | 4.700 mm |
| Širina | 1.850 mm |
| Visina | 2070 mm |
| Klirens | 240 mm |
| Osnovica točkova | 3100 mm |
Od Auto Uniona, preko IFA i trabanta do danas
Posle rata fabrika se našla u sovjetskoj okupacionoj zoni, a zatim u DDR. Godine 1948. napravljen je prototip lakog automobila s karoserijom horh 930S. Fabrika je nacionalizovana i preimenovana u Narodno preduzeće ”Horh Cvikau” (VEB Horch Zwickau). Ušla je sastav centralizovane korporacije proizvođača transportnih sredstava ”IFA” (Industrieverband Fahrzeugbau, Hemnic, Saksonija). Ova korporacije je od 1950. godine počela da proizvodi automobile trabant P50.
Pomenuti horh 930S pravljen je kao državno reprezentativno vozilo s jednom neverovatnom finesom: imao je uvlačivi lavabo sa slavinama za toplu (zagrejanu izdunim gasovima) i hladnu vodu. Čemu to? Da bi vozač mogao oprati ruke kada zameni gumu!
Ta ekskluzivnost nije novog datuma. Primenjena je na horhu 10/35 HP fetonu (phaeton), napravljenom 1923. godine za švedskog kralja (!). Maja 1958. godine preduzeće je preimenovano u Narodnu fabriku ”Zaksenring” (VEB Sachsenring Automobilwerke) i svi automobili počeli su da dobijaju to ime. Uporni Horh je konačno prestao s formalnim postojanjem tek kad je postao deo kompanije Auto Union.
August Horh bio je prinuđen da proda svoju firmu pa više nije imao pravo da koristi svoje prezime. Kada je 1922. osnovao Audi, iskoristio je prevod svog prezimena na latinski.
Pre DSR nemačka autoindustrija bila je tehnološki malo bolja manufaktura, iako su Opel i Ford u Nemačkoj imali moderna postrojenja, međutim većina drugih proizvođača nisu bili na tom nivou. Od svih industrijski razvijenih zemalja, Nemačka je imala najmanji broj automobila po stanovniku, i naravno, najmanji broj vozača. Ovo potonje se iskazalo tokom rata, kada je veliki broj kvarova na njihovim tenkovima uzrokovali nedovoljno obučeni vozači.
Одличан коментар! Хорх заиста заслужује посебан текст. Иначе, сви ове марке постале су светски познате после рата. Пут до славе био је мукотрпан.
О Немачкој моторизацији постојало је много митова, а истина је, како сте Ви навели, била много прозаичнија:
-Само петина немачких оружаних снага била је моторизована. Остало су обављали коњи.
-Заблуда је да је Хитлер подигао аутопутеве по Немачкој. То није била чак ни његова идеја јер је градња започета пре доласка нациста на власт. Изградио је само трећину планираног (у најповољнијој рачуници).
У сваком случају, конструкторима треба одати признање. Када се Немачка дизала из пепела (оба рата), они су нашли начина да постану јединица мере у много случајева.
Хвала за лепу допуну!